[dudank]

Mršo, ostaću ipak pri izrazu istrajnost... ne u smislu da ćemo biti "doživotno istrajni", već u smislu da moramo da računamo na neki period dovođenja u red koji neće baš odmah biti lak - npr. neko nikad nije kuvao, pa mu treba vremena da kuvanje pretvori u rutinu... ili mu recimo, treba vremena da nauči sebe da voli povrće... da se uvežba jede manje količine hrane (moj slučaj)... da se skine sa nekih glupih namirnica itd. - što, dabome, treba da se radi sa svešću da je to samo period prilagođavanja i da će ta vrsta istrajnosti biti potrebna ograničeno vreme, i za rezultat imati naviku koja će biti prirodna kao to što si pomenula (ujutru mehanički peremo zube, gledamo levo i desno kad prelazimo ulicu itd.). Valjda sam sad dobro objasnila na koju istrajnost mislim.

Primer iz života - kao mlada sam pila pivo isključivo iz flaše i posle jedne kritike mi je istinski trebalo istrajnosti da naučim da pijem pivo iz čaše... pođe ruka sama ka flaši. Ali kad sam to jednom prevladala, naravno da ruka sad polazi sama ka čaši.

Je l' OK sad to oko terminologije?

Motivaciju ne bih odbacila kao takvu, ali bih debelo razmislila uvek šta je motivacija, a šta "motivacija". Nekad mi ujutru, kad neispavana otvorim oči, bukvalno i najiskrenije treba motivacija da ustanem iz kreveta... ali ustajem zato što je a) idiotski da ležim u krevetu, b) treba da zaradim neki dinar, c) svaki dan nosi nešto jedinstveno i ne želim to da propustim... znači, motivacija mi je ono što je generalno svakome normalnom motivacija za život... ne ustajem iz kreveta komšinici za inat, ili da vidi bivši momak kakvu je osobu izgubio (osobu koja štaviše zna da ustane iz kreveta), ili da mi viču "bravo". Motivacija za zdrav život je sam zdrav život i vrlo je prosta... takođe, volim da izgledam lepo zato što volim da izgledam lepo (ponovo ne da bi komšinica prsla od muke ili da bih bila najbolja riba na maturi)... trenutno rintam kao konj jer mi je motivacija da renoviram kuću (dodatni razlog znaš ), hoću da kažem, ne želim da potcenim moć motivacije, ali koliko je potrebna u tom nekom inicijalnom trenutku kad se tržemo iz letargije, toliko kasnije (tu se slažem s tobom) nije baš nimalo potrebna. Pa zato ni u tom inicijalnom trenutku ne treba da bude besmislena. (Mislim, teško je komšinici za inat terati 165. krug UN-ke...)

[Debeliccka]

Ma dobro, ja mislim da se mi (svi) generalno slažemo (na kraju krajeva sto puta smo pretresle razne teme ti i ja) odnosno nisam ni mislila da ima neslaganja nego samo na svoj način doprinosim temi..
Mislim da je samo stvar različite terminologije koju želimo da koristimo u datim trenucima i nadahnućima. Slažem se ja sa svim što si napisala i ti i Leonida i drugi... Ja samo tako, namerno biram izraze ili odbacujem neke izraze, da bih naglasila poentu i onda tako ciljam na jednu određenu metu tj određenu poentu. Ako bih širila temu, mogla bih da pridodajem i o motivaciji koja naravno mora da bude prisutna za sve u životu (da živimo, da živimo lepo, da živimo zdravo, da iskoristimo dan, da ovo da ono...)...
Eto tako, htedoh da kažem da ponekad namerno biram neko grublje izražavanje da bih tako jače istakla krajnju poentu...
Istrajnost u tom smislu o kojoj pričaš, da naravno. Upornost u tom smislu da. Itd, itd.. Period prilagođavanja naravno. Ništa preko noći nije moguće.
Odnos prema hrani naglašen jer nam on može dati i istrajnost i upornost. Sa radom na promeni odnosa prema hrani možemo i da ispunimo sve uslove koji su potrebni za uspeh.... Jer ako shvatimo da je normalno hraniti se normalno tj pravilno, ona ćemo lako pronaći i motivaciju i volju da odemo na pijacu, da spremimo nešto, da pojedemo pravilan obrok itd... Ako nam odnos prema hrani nije formiran kako bi trebalo, onda ćemo teže pronaći volju da se bavimo tom svojom hranom...

Ajd... dosta i mene..

[dudank]

Nikad dosta tebe.

Od svih tih motivacija, "motivacija", Motivacija itd., samo se pitam šta je nekome motivacija da npr. uđe u pekaru i kupi neki odvratni masni šuškavi forneti (ili nešto jednako bezukusno i odvratno) i da onda traži motivaciju da prestane da jede to isto šuškavo i bezukusno (i odvratno). Mnogo je prosto i ukusno jesti zdravo... i to je taj deo koji nikad neću da razumem.

[leonida]

E, što se tiče raznih lisnatih testa u pekari ... tu ću ti ja dati objašnjenje. U pitanju je lagano navikavanje na aditive ... ja tvrdim da u jako puno namirnica dodaju nešto što, kako ja kažem, vuče na još ... u gazirane sokove, cigarete (duvan sam po sebi nema toliko štetnih sastojaka kao razne arome koje dodaju, ne tvrdim da je zdrav, nego da je ovako još veće zlo), pa, kako mi se čini, i u testa ... kako inače objasniti da možeš pojesti celu vruću lepinju iz pekare uz doručak, a nikako ne možeš pojesti celu lepinju koju si sam napravio, čak i kad je napraviš od belog brašna ?! Pošto smo se godinama lagano navikavali na sve veću i veću količiu aditiva u raznim proizvodima (a margarin, koji je osnovni sastojak lisnatih peciva je u svemu ... keksovima, grickalicama, čak i u onim na kojima piše zdrava hrana), nama su ti i takvi proizvodi postali ukusni i poželjni. Meni su žu-žu i razna danska peciva (prava danska peciva se prave sa puterom, ali ... jedino sam da ih tako napraviš) bile među omiljenim namirnicama. tek kad sam izbacila namirnice koje sadrže nezdrave sastojke, pa i margarin na nekoliko meseci, pa kad sam nakon tog vremena probala žu-žu bilo mi je muka .... ali ne od masnoće, nije mi bilo muka od pogačica sa čvarcima koje sam sama pravila ili lisnatog peciva sa puterom kod prijateljice ... trebalo je 10 meseci, ako sam sad u glavi na brzinu dobro preračunala, da organizam prepozna margarin kao otrov ...
Tako da ... u startu jeste potrebna volja da se organizam pročisti od raznih veštačkih ukusa, aroma, aditiva (svih onih stvarčica na etiketama koje nemamo pojma šta znače), što smo veći ovisnici o nekoj nezdravoj stvarčici, teže će biti da se odviknemo, kasnije, kad ponovo upoznamo prave, prirodne ukuse ... prosto nam je muka kad probamo nešto od ovih proizvoda ... to je i razlog zašto ja preporučujem eksperimentisanje sa raznim prirodnim začinima ... jela postaju neverovatno ukusna i shvatiš da ti gotove kesice/smese začina za ovo ili ono koje sadrže razne pojačivače ukusa uopšte nisu potrebne ... da su naše domaće mešavine začina (ne moraš napraviti mešavinu, ja imam tridesetak teglica sa raznim začinima koje konbinujem po potrebi) puno ukusnije ... u krajnjoj liniji prilagodiš ih svom sopstvenom ukusu, koji nije i ne može biti isti kod svakog od nas ...

[volja cini cuda]

To bi bilo lepo da hranu posmatramo kao vezivanje pertli, sto kaze Debeliccka. Ali to nije tako, jer smo mi emotivno vezani za hranu. Ona u nama budi razlicite emocije. A pogotovo procesovana hrana u kojoj su dodati pojacivaci ukuca od soli, vegete, preko aditiva, biljnih ulja,..Zato je i toliko mnogo ljudi upalo u tu zamku zavisnosti i gojaznosti. Kada bismo jeli hranu u izvornom obliku, niko ne bi bio gurman i hedonista u hrani. Meso ili riba, cak i peceno bez dodatih zacina je nikakvog ukusa. Isto tako i vecina druge hrane, probajte hranu u izvornom obliku pa cete onda shvatiti koliko je sve to stvar hemijskih pojacivaca. Ali zato kad se spremi pa pomesa gomila aroma, e onda je to druga prica. I to nas upravo uvodi u problem.
Zato je na pocetku, a i tokom daljeg procesa zaista potrebna volja i biti karakter i reci - Ja to necu. Potrebno je jos mnogo drugih faktora i parametara da se podesi, zrelost je zaista jedan od kljucnih faktora. Kao i to shvatiti da mi sve sto radimo u zivotu, radimo iz dva razloga. Ili iz straha ili iz ljubavi. U kontekstu ishrane..onda ako je pitanje straha..onda pazimo sta jedemo iz straha da se ne ugojimo, da se ne usvinjimo, da mozemo da udjemo u zacrtanu garderobu, da budemo prihvaceni i voljeni..I takav stav nije narocito uspesan ni dugotrajan. Ali mu svi mi ponekad pribegavamo. Ali kad zaista volis sebe onda i biras kakvu hranu ces staviti u sebe, ne nerviras se zbog sitnica, vodis uredan zivot, vezbas umereno,..Zavoleti sebe je podvig i nema bas nikakve veze sa nasim kilogramima, manama ili bilo cim negativnim. Ako sebe ne volimo debele, necemo sebe voleti ni mrsave jer ljubav se nalazi u nama, a ne u spoljasnjim faktorima, uspesno skinutim kg, drugim ljudima, ili materiji ili vec cime god. Tako ja gledam na ljubav prema sebi. I to je prava ljubav prema sebi da brines o tome kakve misli stavljas u glavu, kakvu hranu stavljas u usta, kakav stil zivota vodis jednom recju. To ne znaci da cu na tom putu sebe da zavaravam kako sam ja super, kako nemam visak kilograma, naprotiv, kao i da na svom putu necu imati oscilacija i promena raspolozenja(imacu, i sve je to ok jer je deo puta promene na kom sam). To samo znaci da sam sebe prihvatila takvom kakva sam i da radim svaki dan na sebi da te neke nesavrsenosti promenim sa razumevanjem.

[leonida]

Zašto ne biti gurman?
Ja još uvek jesam gurman i uživam u svakom zalogaju svoje hrane !!!

[volja cini cuda]

Zato sto je zivot suvise lep i bez gurmanluka. Hrana ne treba da nam budi neke posebne emocije u smislu hedonizma i gurmanluka. Ja o hrani ne razmisljam na taj nacin. Zapravo, u toku dana retko mislim na hranu. Ona nam je potrebna da nas cini zdravim, sitim i sposobnim da ostvarujemo one stvari za koje smo i dosli na zemlju. Da ostvarujemo one ciljeve koji nasem zivotu daju smisao i znacenje. Zaista, zivot je lep sam po sebi i samo mu mi ljudi trebamo dati pravi smisao. Ali i to je podvig. Mnogi svoj zivot reflektuju na decu, pa roditelji zive zivote kroz svoju decu. I to je pogresno jer ta deca imaju svoje zivote. Ne treba se vezivati ni za sta u zivotu posebno. Tako se onda zivi pun i pravi zivot. Tako je onda zivot izazovna avantura a ne nekakakva mocvara i ucmalost. Hrana je samo jedan mali deo naseg zivota koji nam je potreban ali ne u smislu gurmanluka vec u smislu zdravlja i dugovecnosti. I sama sam osetila sta znaci biti gurman i u tome potpuno izgubila konce. I sada kad sam na drugoj strani, mogu da kazem da je zivot sam po sebi i zdravlje moj naveci afrodizijak i hedonizam, ako tako mogu da kazem.

P.S. Ju, sama sebe iznenadjujem ovim pisanjem. Ne poznajete me. Ali ovo je bas velika promena za mene. Mnogo mi se svidja ovo sto sam napisala.

[dudank]

Leonida, moram da priznam da nemam to iskustvo, uglavnom mrzim proizvode iz pekare (mada volim svoja domaća peciva i hlebove ), slatkiše ne jedem dvadeset i kusur godina (nikad nisam ni bila navučena), začine sam 90% koristila samo u vidu sušenih biljčica bez ičega, od detinjstva negujem neku svoju kolekciju začina koja je s godinama narasla na nekih 40-50... jedino sam vegetu znala često da ubacim u jelo, ali otkako je pre dosta godina krenulo da se više piše o pojačivaču ukusa, i nju sam izbacila, i definitivno mi se pročistilo čulo ukusa, sad su te biljčice u jelu još lepše i mirisnije. Kad se presaberem, jedino sam jedno vreme pila prilično često gazirane sokove (mnogo davno), i recimo da je bilo nekih finansijskih momenata kad je silom prilika znala da se nađe i neka salamčuga na tapetu. (Mada pričam o dobu kad su ti proizvodi bili mnogo boljeg kvaliteta nego sad, u smislu da su imali manje soje, manje hemije itd., ali izbegavala sam tu vrstu suhomesnatog kad god mogu jer je realno bljak.) Da ne ispadnem sad ja neki Supermen tu... verovatno sam imala i sreće, od detinjstva sam naučena da jedem zdravo... hoću da kažem da kapiram da određeni aditivi i kombinacije stvaraju zavisnost, samo mozgam kako uopšte dođemo dotle da se na nešto navučemo, verovatno treba mnogo dugo jesti takvu neukusnu hranu pa da postane ukusna.

Volja, zamolila bih te da bar moj dnevnik poštediš, u njemu je tema zdrava ishrana i okupljaju se ljudi koji vole sebe, tako da niko ovde nema problema niti mu treba dijagnoza... hvala.

[Debeliccka]

Ne znam da li je neko zainteresovan za propovedi a la Jehovini svedoci (propovedi nalaza ustanovljenih empirijskom metodom na osnovu koje je ustanovljeno da crevni sadržaj osoba koje jedu mlečne proizvode smrdi…)…
Volja, bojim se da te ne bismo više zadržavali...

[leonida]

Dudo, kod mene jesu u pitanju pogrešne navike iz detinjstva (i kod mnogo ljudi koji završe ovde), zato se ja stalno osvrćem na kuhinje mojih baka jer kuhinja u mojoj roditeljskoj kući ... veruj da ne možeš da zamisliš količine čokolade, keksa i grickalica koje su se svakodnevno vrzmale po kući (i još uvek je tako, u onoj meri koliko im penzija dozvoljava). Ja sam samo imala sreće da sam zapravo stalno bila u pokretu pa sam to i trošila ... kao dete jesam bila buca, prosto sam u jednom momentu izrasla ovolika kolika sam, i kile ostale tu gde su bile ... znači te pogrešne namirnice jesu ukusi na kojima si odrastao i zato je problem da ih prepoznaš kao neukusne !!! Ko je odrastao na zdravoj hrani, nema tih problema, i to je razlog zašto bi ove mlade mamice trebalo da povedu računa bar o dečjoj ishrani ... čak i onih najkriznijih godina 90 i neke ja sam imala izdvojene namirnice tipa teletine sa planine samo za njih ...

Da, bio je ispred komentar da neki roditelji žive živote svoje dece, pa pošto ih ja zaista obožavam i često spominjem, moram da napišem jednu rečenicu koja nema nikakve veze sa ovim forumom - ja nipošto ne živim živote svoje dece, naravno da kao svaki roditelj želim da im ugodim svakom mogućom prilikom, ali ... moj život je toliko ispunjen da ja zapravo samo vikendom osetim da mi nedostaju (sasvim je normalno da ti deca koja su živela 20 godina sa tobom, pa otišla, nedostaju, radnim danima imam toliko obaveza i različitih dešavanja da samo povremeno pomislim na njih ... oni žive svoje živote, ja svoj ... uvek sam tu za bilo koji savet koji im je potreban, ali nikad agresivno ne namećem svoje mišljenje .... nikom, pa ni njima).

I ... još nešto ... ja se vezujem za neka mesta, neke ljude (neke forume ) ... smatram da je osnovno obeležje čoveka da se veže ... mi jesmo sastavljeni od emocija i smatram da je pogrešno i probati da ih isključiš ... to je osnovno obeležje čoveka ...
Izvini dudo, na besmislenom zauzimanju mesta u tvom dnevniku, ali ovde smo i zbog psihološke borbe koja prati svaku ovakvu odluku kao što je sređivanje svog fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja (proces uključuje po pravilu i sređivanje haotičnog života), i onda saveti da ne treba voleti sebe i druge ... prosto iritiraju ... treba voleti i sebe i svet oko sebe (uključujući i hranu koju unosimo), to je ono što nas čini ljudima !!!

[dudank]

Leonida, divno si sročila sve što je trebalo da se kaže!!! Ne da nije besmisleno nego je sjajno!!!

Neko moje viđenje je da svi po default-u volimo sebe (znamo kakva su mala deca, sebična u svojoj egocentričnosti), ali ljudi postajemo onda kad zavolimo druge. I naravno, da pritom nismo mazohisti i da sebe stavljamo u drugi plan... svako normalan može da nađe u sebi dovoljno ljubavi i za sebe, i za svoju decu, i za porodicu, i za prijatelje, i za mnogo šire izvan toga.

U tom voljenju sebe, i te kako iz života želim da izvučem sve ono najlepše, pa i iz hrane. Gurman ne znači jesti nekontrolisano, nego uživati u ukusu... priča o tome da hrana služi da nas održi u životu ista mi je kao kad bi neko rekao da seks služi isključivo za pravljenje dece i da ne treba uživati u njemu. (Mislim, može da služi i za pravljenje dece, probano. )

Zapravo jedan od razloga što ovaj dnevnik postoji iako je pre više godina trebalo da se ugasi... pokušavam da objasnim (isto kao Mrša, isto kao i ti sad) da možemo da budemo i siti, i opušteni, i da uživamo u lepim jelima, i da se hranimo zdravo, i da budemo vitki, sve o jednom trošku ako smo razumni i ne idemo u krajnosti. U mojoj dijeti bilo je i piva i svačega... zato što razmišljam 100 godina unapred i ne želim da kažnjavam sebe ni strogim dijetama, ni neukusnim jelima, ni manijačkim vežbanjem... volim da živim život punim plućima, sad i za 50 godina. Nemam zašto da budem gruba prema sebi, jer kao razumno biće SVE mogu da postignem umerenošću.

Nego, hajte vi cure kod mene za Exit ili kad vam se prohte, ionako sam sad na sredokraći... da uživamo u životu.

[narcisa]

Svasta je receno i ne bih ja tu nista dodavala (ja nisam gurman i volim zlu hranu ). Nego, najavljujem se za EXIT;),ili vec neki drugi hepening (taman da poravnam to dvoriste).

[dudank]

Ma ti si naopaka po svim pitanjima.

Šalim se, znam tvoju situaciju... ali gotovo da sam sigurna da već sad malo-pomalo otkrivaš neke lepe ukuse. (Hoću da kažem, ne mora čovek da ima sklonost prema ne znam kakvim egzotičnim začinima i kombinacijama da bi uživao u onome što jede.)

Dobro došla ti meni u svako doba!

[Cirkončić]

E, nadam se da će biti prilike da se upoznamo, tu smo.

[leonida]

Ima nas iz Vojvodine ovde ... možda ima veze sa tradicionalnom vojvođanskom hranom