[leonida]

Au, pobegao ovaj dnevnik na drugu stranu, baš sam se prepala da nije istekao ... još uvek ga čituckam kad imam vremenam, ali nisam stigla do kraja ... ima tu dosta interesantnog materijala ...

[Magi]

Veliki pozdrav!
Mislim na tebe često...

[narcisa]

Haj da malo opet budes na prvoj strani ,ne dolikuje da Kraljica bude u zadnjim redovima.
Skrabni kakvu mudrost kad budes u raspolozenju, npr ono o zitaricama i sl. (tvoj dnevnik ce sigurno opstati, mi svi ostali smo pod velikim upitnikom)

[dudank]

Uh, promakla mi Magi!

Narcisa, ja sve imam utisak da ovaj moj dnevnik bez veze zvrji ovde i zauzima mesto... korisnije bi bilo da negde drugde postavljam takve stvari, a opet, uverila sam se da se drugi podforumi većinom slabo čitaju (da ne lažem, nisu valjano ni uređeni i neke stvari se teško i nalaze, duplirane teme itd.). Tako da ne znam više gde bih postavljala takve tekstiće a da budu svima dostupni.

Ne znam što ti padoše žitarice na pamet kad ti nemaš problem s njima... ili još imaš? Dosta sam pisala (tj. prevodila i postavljala) o njima, pa ne bih da se ponavljam, ali ako misliš da bi bilo korisno, možda bih i mogla neki mali rezime da napravim.

Ovih dana mi je zanimljivija tema voća, uglavnom iz nekih mojih privatnih razloga, ali se neki dan pomenulo i kod Leonide (ili u svakom slučaju u nekom ćaskanju s Leonidom), pa sam razmišljala da ne bi bilo zgoreg da postavim neke korisne podatke, dok su mi još sveži u glavi. Samo što nemam nikako vremena da to sistematizujem i dopunim, a nervira me da pišem zbrda-zdola.

Suštinski se svodi na onu priču o fruktozi (postoji članak o štetnosti fruktoze u odeljku "namirnice i nutritivi") i opterećenju jetre. Koliko god da povezujemo voće sa zdravljem, čim se fruktoza nađe u kalorijskom višku (tj. čim se pretera s količinom voća), počinje da deluje isto kao i fruktoza iz bilo kog drugog izvora, dakle štetno. Takođe, ona količina fruktoze s kojom možemo da se izborimo (tristotinak grama prosečnog voća) pretvara se u "tihog ubicu" čim se voće preradi u sok (vlakna bar ne dozvoljavaju da se sva količina fruktoze odjednom obruši na jetru). Ovo sad samo nabacujem, mislila sam da detaljnije predstavim mehanizam delovanja fruktoze, mada to svuda može da se nađe, nije neki skrivan podatak.

Pa onda recimo priča o antioksidansima (i naročito forsiranje voća u toj priči), da bi se ispostavilo da antioksidansi štaviše mogu da deluju stimulativno na određene vrste kanceroznih ćelija.

Pa podatak na koji sam naletela skroz slučajno (malo mi je stradao dentin na jednom zubu, pa sam tragala da vidim kako da popravim ili bar očuvam stanje) - uočeno je drastično povećanje zubnih kvarova kod ljudi koji prelaze na vegansku i pogotovu sirovu ishranu, pa je to bilo povod da se malo podrobnije istraži delovanje tih namirnica na zube i ustanovljeno je da voćna kiselina vrlo loše deluje na gleđ i dentin (a pošto ide u paketu sa šećerom, direktno otvara put kvarovima).

Za mene su to tužni podaci jer sam veliki ljubitelj voća (mada ga već godinama jedem obuzdano, upravo zbog priče o fruktozi), naravno da neću propustiti neke sezonske voćke kad im bude vreme, ali recimo da ipak dodatno smanjujem količine ovog "zimskog" (mislim prvenstveno na jabuke i citruse).

Nabacala sam ovo zbrkano, a zapravo i nema šta mnogo da se piše, jer su svima dostupni tekstovi na te teme, niti sam rekla nešto posebno novo. Ali znače mi sad ta fina doterivanja ishrane... suštinski jedem isto već 7 godina, nisam se nikad zaletala u neke sumanute eksperimente i u krajnosti (mislim, ipak smatram sebe zrelom osobom ), ali uvek ima prostora da se još malo doštimuje prema trenutnim potrebama, kao što je sad "potreba" da budem malo nežnija prema zubima.

Usput sam imala ludački period sa stampedom majstora kroz kuću, plus nove kombinacije ukućana... nisam uvek imala vremena da sebi spremim adekvatnu hranu (bar da sam spremala nešto nezdravo što volim, nego sam morala da spremam baš svašta da bih prilagodila ukusu majstora, plus nisam stizala redovno da napravim sebi sir), sad se davim u povrću da to nadoknadim, bukvalno mi vapi i telo i duša za zelenišem. Ukućani se naročito raduju tonama mladog luka koji jedem... širim oko sebe zanosni oblak kuda god da prođem.

Toliko od mene!

[narcisa]

Tvoj dnevnik sigurno ne zvrlji u prazno dok god ima ko da ga cita (evo recimo ja trenutno obnavljam gradivo;)).
Licno nemam problem sa zitaricama, i ovo nesto hljeba sto jedem je zanemarivo... Bas zato sto niko ne cita po okolini mislim da bi trebalo ovdje da se nadje.
Neku noc sam prckala po "namirnicama i nutritivima" i procitala fruktozni tekst. To nas opet dovodi do zakljucka da ne treba pretjerivati ni u cemu. I ja volim voce,ali mi ga je un-ka prilicno udaljila od srca.
I da u onom tekstu o upalnim namirnicama sam se pogubila skroz. Dodjoh do zakljucka da u sve treba ugurati bijeli luk ili djumbir i bice sve ok. (a ne volim ni jedno ni drugo).
Tek sam ja sad s brda s dola, a kolika je kolicina voca koja je pretjerana? Nikako da ocjenim to.... 300g za tebe od 50kg i za mene od100?
Kotarisaces se radnika i napraviti sir, a za lukac te bole brige. Nek jedu i oni, niko im ne brani .
Tvoj rezime o bilo cemu je uvijek zanimljivo stivo;).

[dudank]

"Tristotinak" je okvirna preporuka, a nema ni svako voće istu količinu šećera ukupno, niti u okviru tog šećera isti procenat fruktoze. Npr. lubenica ima mnogo manje fruktoze nego jabuka (zato brže digne šećer u krvi). Prosto ga jedemo kao prirodni slatkiš, što i jeste po količini šećera... a slatkiše ne bismo ni jeli češće od jednom dnevno, za užinu.

Ne moraš da trpaš beli luk i đumbir u sve, samo rokaj mnogo zeleniša, a što manje šećera i skroba (primetila si verovatno da se meso i mlečni proizvodi, iako su u minusu, kotiraju mnogo bolje od svih namirnica koje u krajnjem ishodu daju šećer).

Radnici su me izmučili kao niko. Prvih dana sam se izbrukala... mislim, "izbrukala"... za mene je kulturan ručak (u smislu da nije sirotinjski i da gazdarica ne štedi) kad na stolu ima obilno mesa, nešto mlečno kao dodatak (ko voli), nešto povrćno od jela i bar 2-3 salate. Usput, verujem da niko ne sprema majstorima lovačke šnicle i pečurke i slično... OK, ovo su ujedno i komšije, stvarno sam imala dobru volju da ih dočekam kao prave goste. Ali totalni očaj kad sam shvatila šta ljudi jedu, salatu niko ne pipne (prošlo kroz kuću bar 10 majstora i svi se vade kako dobiju gorušicu od povrća), škrta domaćica nije spremila nikakav krompir, nije iznela hleb uz makarone, u poslednjem trenutku ubacujem rezance u paradajz-čorbu i zbrljavam neki brašneni sos da upropastim pečurke itd. Na kraju sam ušla u štos (i prestala da se brukam sa tri salate ), ali potrošnja krompira, pirinča i testenina bila je u ovom periodu kao ukupno za poslednjih pet godina. Hajd što sam se osećala glupo (u mom starom kraju je druga koncepcija jela i stvarno niko nikog ne bi poslužio tako nečim... možda neke žnj majstore koji ti nisu ni rod ni pomozbog), nego što sam morala i ja tu i tamo da pojedem nešto od toga jer nismo mogli više da ispratimo kuvanje tolikih jela. Sad valjda duže vreme nemamo majstore grupno, dolaziće samo pojedinačno, a za jednog čoveka stvarno neću da spremam posebno, toliki mazohista nisam.

[narcisa]

Hihihiiii. Stvarno si bezzze. I moja kuma je dvorila majstore bukvalno mjesec dana dok nisu pocela pitanja "a kad ce ona pita" i jos pregrst gluposti. Malo je falilo da ih rastjera.
Cimerke su imale situaciju sa elektricarima kao zvace dostavu. Jedan je imao izjavu "ja cu nesto najprostije -punjeni batak". Taj batak je kostao skoro koliko i popravak.
E da malo se polemisalo o kakau (na koji si ti alergicna koliko se sjecam, a muz opravio cir uz pomoc njega),pa ako imas kakvu mudrost da plasiras bilo bi mi milo. Ima neki clanak ovdje iz kojeg se da zakljuciti da kako treba servirati neprijatelju, a ja sam do sad znala samo njegove dobre strane.
Kakav ti radnik jos treba, evo prijavljujem se za snjicle i obecavam da necu gundjati zbog izostanka krompira,zaprske i rezanaca, a makarone ne jedem;).

[dudank]

Punjeni batak. Mda, i meni je jedan (i to ne komšija, nego baš "ni pomozbog") tražio štrudlu s makom (u životu nisam napravila slatku štrudlu niti išta s makom, niti ću, dobio je bundevaru i nek se smatra srećnim čovekom).

Ako si baš zainteresovana, treba mi umetnička pomoć u nivelisanju dvorišta (kopanje, nasipanje i grabuljanje zemlje ).

A kakao... generalno je problem s takvim "člancima" u tome što neko osnovano, na osnovu ozbiljnog istraživanja i proučavanja, objavi podatak tipa "u tim i tim količinama ta i ta namirnica štetna je zbog toga i toga", a onda se neko uhvati samo za deo informacije (koji mu zbog nečeg odgovara), i onda se to prosipa kao istina. Takvo poluznanje opasnije je od neznanja. Bar se meni nije desilo da naiđem na nešto tog tipa ("ova namirnica će vas ubiti" ili "sa ovom namirnicom živećete 322 godine") a da ne proverim drugu stranu i sve što o tome postoji objavljeno. O kakaou, ugrubo, moglo bi da se kaže isto ono što i za bezbroj drugih namirnica koje su u malim ili umerenim količinama ekstra zdrave, a u velikim izazivaju trovanje. Ima svoje korisne sastojke i ima svoje otrovne sastojke, samo što bih ja sa svojom težinom morala da pojedem 1,8 kila suvog kakaoa odjednom da bih se otrovala. (Ostavljam po strani priču o kakaou kao o antioksidansu, pošto sam pomenula da je čitav taj stav doveden u pitanje.) Među namirnicama koje mogu da nas ubiju ako ih jedemo u prevelikim količinama i/ili prečesto takođe su brazilski orasi, cimet, kupusarke, džigerica, pasulj, bademi, krompir (ako je proklijao, a garant bar nekad kupimo proklijao kome su uklonjene klice), preterane količine omega-3 masnih kiselina (inače neophodnih za zdravlje) itd.

Podseća me na moj slučaj s kafom... naravno da je štetna ako popijemo tri litra na dan, ali kad sam posle operacije ispitivala šta bi bilo idealno za moju situaciju, ispostavilo se da je neka količina štaviše poželjna (kafa ima značajnu ulogu u prevenciji nekih vrsta kancera, pogotovu raka prostate, gde može i do 60% da smanji rizik, zatim dijabetesa, alchajmera itd.), dok je kod nekih drugih oboljenja (za koje imam povišen rizik) kontraindikovana, pa sam recimo našla tu neku idealnu dozu od 2,5 šoljice dnevno (idealnu za mene). Ne treba mnogo pameti da se bude razuman, ako shvataš šta hoću da kažem.

[Cirkončić]

Ajao, majstori, majstori... Znaš kako kažu, 100 ljudi 100 ćudi...
Nisam znala to za kakao, nije da ga mnogo konzumiram (pogotovo sad ne) ali stalno sam slušala kako je zdrav, a ni za mnoge druge namirnice koje si navela nisam znala da su pogubne ako se preteruje sa njima (mada, lepo si ti to objasnila, to bi trebale biti velike količine). Najtačnije je ono da u svemu treba biti umeren.

[Debeliccka]

Cirkončiću, nije kakao nezdrav osim u toj sumanutoj količini kao što navede Duda, ali ko bi pojeo ikad tu količinu!!?? Naravno, nikad niko... A drago mi je što je spomenula i ovo sa kakaom kao antioksidansom.
Ne postoji ništa što može da se jede neograničeno... koliko god da je nešto izvorno zdrava i ispravna namirnica, u preteranoj količini je nezdrava... Samo povrće može da se jede neograničeno. Naravno, teoretski bi se i sa povrćem moglo preterati, ali u praksi ne (jer objektivno nije moguće pojesti tolike količine povrća da bi se došlo do ,,nezdravosti)... ili zamislite ovakav jelovnik:
D: 20 kg kupusa, 25 kg šargarepe i 10 kg praziluka
R: 20 kg cvekle i 125 glavica zelene salate
itd....

I med je zdrav pa se dozira. I voda mora da se dozira. Baš sve. Zato postoje pravila normalne ishrane, ali zdravorazumski gledano, ne bi trebalo da je teško razumeti ta pravila....
Povrće je zdravo i prezdravo, nezamenjivo i od neprocenjive važnosti, ali nije dovoljno za ljudsku ishranu. Proteini životinjskog porekla su važni u ishrani čoveka. Masnoće su užasno važne u ishrani. Masnoća kod žena ima i hormonsku funkciju. Sa prekomernim gubljenjem kilograma (prenaglo mršavljenje) ili npr sa ishranom baziranom na voću i povrću tj nedovoljno drugih elemenata ili recimo masnoća... žene počinju da imaju hormonske poremećaje, gube menstruaciju itd..
Elem, sve može da škodi u nepravilnoj količini ili kombinaciji...
Isto tako, i najgora stvar na svetu može ponekad da bude dobra. Lekari kažu da su pušači znatno manje podložni Perkinsonovoj bolesti nego nepušači tj da ne obolevaju. (nadam se da niko neće sada shvatiti da preporučujem pušenje)..
Eto primera koliko je sve relativno ponekad....

[dudank]

Treba imati određeni psihički sklop pa ići u takve krajnosti i ugroziti sebe... nažalost, nije malo bilo smrtnih slučajeva gde su roditelji doveli do smrti čak i svoju decu, ubeđeni da im čine dobro raznim ekstremnim "zdravim" načinima ishrane (pre neki dan je bio udarni članak o detetu koje su spasli od takvih roditelja, ali nažalost s teškim rahitisom i poremećajima zdravlja). Priroda je, uostalom, rekla svoje time što bez određenih namirnica na duže staze umiremo ili se bespovratno razbolevamo od teških bolesti. (Šta god rekli verodostojni naučni izvori kao što su Blic žena i Kurir. )

Sad sam zalutala u neke druge teme, tema je bila "čega možemo pojesti previše"... činjenica je da postoje namirnice s kojima vrlo lako možemo da preteramo jer su zdrave samo u malim količinama (kao so, ili pomenuti cimet, recimo), ali po pravilu to i jesu namirnice koje ne jedemo lopatom. Mada zapravo i nisam mnogo odlutala, bezbroj puta sam napisala raznim članovima da ne razmišljaju samo o tome šta ne treba da pojedu, nego i o onome što moraju da pojedu (da im ishrana ne bi bila siromašna i da ne bi zaglavili s nekom boleštinom), to jeste bolna tačka mnogih dijetalaca. Kad bi postojao idealni recept, verovatno bi glasio "svega dovoljno, ničeg previše".

[leonida]

Jaoj, što mi je drago kad pročitam da neko razmišlja kao ja !!!
Ništa ekstremno, samo normalno !!!
Pa pre par godina je bio udarni tekst o Slovencima koji su vegani, pa im je beba nažalost preminula jer su i nju hranili veganski !!!
Veliki je problem, što je ovde već rečeno, što ljudi prihvataju poluinformacije kao istinu i imaju potrebu da nađu neku ideologiju koja će ih voditi kroz život, a da ne uključe preterano svoj mozak da bi realno razmislili da li je ta ideologija ispravna ili ne (nije tu reč samo o ishrani, ima tu i političkih partija, generalno stavova o životu ...). Pronalaze poluinformacije koje potvrđuju njihovo mišljenje, a jednostavno ignorišu sve ono što se sa njihovim mišljenjem ne slaže ... po meni treba uvek sagledati obe suprotstavljene strane ... istina je uglavnom negde na sredini ...
Dudo, tvoj dnevnik treba da opstane, iz sličnih razloga kao i mrsin, a bogami i narcisin i gigin ... postoje dnevnici koji motivišu i koji pružaju ljudima neverovatno korisne informacije ... ja bez nekih ne bih ni krenula, a bez drugih ne bih naučila masu korisnih stvari ... u stvari iz svih dnevnika možeš nešto naučiti, čak i onih koji nisu uspeli ... pitanje je zašto nisu uspeli, i onda se potrudiš da ne ponoviš istu grešku !!!

[dudank]

A ja se radujem kad pročitam ovo:

u stvari iz svih dnevnika možeš nešto naučiti, čak i onih koji nisu uspeli ... pitanje je zašto nisu uspeli, i onda se potrudiš da ne ponoviš istu grešku !!!

Za sve ove godine imala sam prilike da ovde vidim mnoge tipove ljudi, tipove odnosa prema hrani i svemu ostalom, i mogli bi fino da se izvuku neki profili uspešnih i neuspešnih. Uspešni su najčešće oni koji istinski vode brigu o svom zdravlju (tj. ozbiljno i informisano pristupaju dijeti, ili teže da se informišu), uopšteno oni koji imaju pozitivnu motivaciju (npr. bili su vitki i znaju kako je to lep osećaj, pa žele opet to da postignu, ili nisu bili vitki ali realistično posmatraju ljude oko sebe i svesni su da će time da urade nešto lepo i pozitivno za sebe), oni koji su privremeno izbačeni iz koloseka zbog nekih okolnosti, ali imaju ranije zdrave navike i dobar pristup ishrani, i pre svega oni koji su dobro organizovani u glavi i znaju šta hoće, i nikud ne žure. Negde je nedavno Mrša lepo rekla kako to nije čak ni stvar volje - i mislim da je u pravu, to je više stvar istrajnosti, a istrajnost je osobina suštinski zrelih i dobro organizovanih osoba (čak i kad ne izgledamo tako ). I stvar realističnosti, takođe. Jednom davno jedna članica mi je rekla kako "moram da zavolim sebe" zato što sam se nervirala što mi teško ide skidanje poslednjih kilograma... na stranu što je to frazetina nad frazetinama, nego meni kao realističnoj osobi deluje sumanuto da svoje mane gledam kao deo sebe i da se mirim s njima pod parolom da "treba da volim sebe"... ako volim sebe (a volim sebe), onda valjda moram realistično da sagledam šta na meni ne valja i da to uklonim (bila to karakterna mana ili višak kila).

Sa druge strane imamo neuspešne i među njima većinom one koje nije briga za svoje zdravlje i ne razmišljaju o posledicama, one koji bi hteli sve preko noći, one idu u krajnosti (bilo da je posredi količina jela ili pristup ishrani), one koji svaki čas menjaju dijete, one s negativnom ili pogrešnom motivacijom ("pokazaću ja njemu", "nek komšinica crkne od zavisti"), i one koji su skloni da se svaki čas teše i nalaze sebi opravdanja (što je vrsta samozavaravanja) - jedem jer sam emotivac (cvrc! a mi ostali smo bezdušne stene!), nije važno ako si pao, važno je da ustaneš (nema veze što si se polupao), otići će kilice (hoće, same od sebe, naročito ako im tepamo) itd.

I još jedno zapažanje, pravi gurmani češće uspešno izguraju dijetu, i iako se dešava da ponekad vrate neki deo kilograma (pozdrav Gigi, a da ne bude da blatim Gigu, pozdrav i meni koja skoro svake zime nabacim neki kilogram, pa u proleće skidam), nije im problem da na vreme zakoče i regulišu problem. Neki moj utisak je da je to zato što mi takvi gledamo da nam i ta dijetalna hrana bude ukusna, obilna, a takođe volimo da uživamo u hrani bez griže savesti.

Leonida, inspirisala si me da nabacam ovo... ako imaš još neko zapažanje, dodaj.

[leonida]

I još jedno zapažanje, pravi gurmani češće uspešno izguraju dijetu, i iako se dešava da ponekad vrate neki deo kilograma (pozdrav Gigi, a da ne bude da blatim Gigu, pozdrav i meni koja skoro svake zime nabacim neki kilogram, pa u proleće skidam), nije im problem da na vreme zakoče i regulišu problem. Neki moj utisak je da je to zato što mi takvi gledamo da nam i ta dijetalna hrana bude ukusna, obilna, a takođe volimo da uživamo u hrani bez griže savesti.

Mislim da je u ovome caka ... što sam se ja maksimalno trudila (kao i čitavog života) da hrana koju spremam bude ukusna. Nisam jedina na forumu koja tako razmišlja ... čini mi se da većina kradu recepte koji im se učine ukusnim jedni od drugih , uopšteno trenutno je na forumu tendencija prilično zdrave ishrane, što je pozitivno.

I nekako, ja nipošto ne smatram da je 1 kašika zdrave masnoće ili 1 kašika (pa čak i nezdravog belog) brašna smrtni greh ... nijedna namirnica (koja pripada već više puta navedenoj kategoriji hrane) za mene nije smrtni greh, samo nekih smeš konzumirati više i svaki dan, a nekih manje i samo ponekad ... mislim da ljudi koji previše rigorozno pristupaju svojoj dijeti, sa previše ograničenja ... teško mogu da izdrže na duge staze (ili samo ja ne bih mogla, pa zato tako posmatram stvari) ...
Čak i one namirnice koje nisu poželjne ... ako nam se baš jedu, naravno samo ponekad, možemo sebi priuštiti ... naravno, cilj je da se odviknemo od sve veštačke hrane, ali ponekad, vrlo retko, ako se baš uželimo ... sumnjam da mogu napraviti veliku štetu !!!
Ja, npr, ne pijem gazirana pića (osim piva) ... nešto ih nikad nisam posebno volela, ali ponekad, leti, prosto mi dođe da popijem jedno ... znam da to nije zdravo, ali sumnjam da jedno gazirano piće 10-ak puta godišnje može da drastično utiče na moje zdravlje ...

[Debeliccka]

Duda me je ovde čačnula u dve teme na koje bih mogla pisati i pisati....:
Prva, da li je to što je potrebno volja ili motivacija ili šta od svih opšteizlizanih reči i fraza i
Druga, tipovi i podtipovi u ishrani...

I da nisam u ovakvoj nekoj fazi u kojoj jesam sada, sa jako malo vremena i dosta nekih problema i sekiracija, sigurno bih o tome napisala neke stvarčice onako malo detaljnije. Što se tiče tipova i podtipova, Duda to zna, o tome već imam maltene spreman materijal i mnooogo inspiracije i želje da se bavim (samo da ilustrujem nekoliko svojih koleginica i kolega ili drugarica ili neke od članova šire porodice i eto cele plejade i dramaturgije koja može da da odgovore na sva ili skoro sva pitanja, ne moram da dotaknem nikoga sa foruma, niti bih...), ali to kada budu malo bolja vremena...

A ovo, da li je to volja ili istrajnost ili šta.. Tom temom mnogo volim da se bavim.
Mislim da je to krajnje jednostavno. Ni volja ni istrajnost ni motivacija ni karakter...ništa od toga. To je jednostavno nešto normalno! Odnos prema hrani (pravilan naravno) je deo života kao i sve ostalo. Jednostavno je normalno da imamo normalan odnos prema hrani.
U redu, u nekoj fazi života svi smo sebi dozvolili neko gojenje ili loše navike ili ne znam šta.. ali svako to može da promeni. Normalan odnos prema hrani je jednostavno normalna, racionalna, zdravorazumska i logična stvar. Takođe se tiče odgovornosti. Odgovorni smo prema sebi ali i prema svojim voljenima odnosno ukućanima, porodici. Ne želimo da upropaštavamo zdravlje i dovodimo našu decu ili braću ili sestre u situaciju da moraju da nas leče i neguju i zbog toga zanemaruju svoje živote zato što smo mi lično bili neodgovorni prema sebi. Ne želimo da uskraćujemo sebe ni sebi ni svojim članovima porodice. I auto čuvamo da bi nam duže trajao pa tako treba da čuvamo i sebe. Čuvamo cipele, kaput, čistimo ih i odlažemo pravilno... Treba da čuvamo i sebe. Kroz hranu između ostalog. Mom komšiji se upravo bore za život zbog gangrene koja mu je uhvatila nogu a ima samo 37 godina. Sada priznaje da nije ozbiljno shvatio svoju bolest, dijabetes (tj da je nije nikako shvatio) i da nikako nije vodio računa o sebi. Ali sada je došlo ni manje ni više nego do borbe za goli život....

Neka se niko ne uvredi, ali to treba jednostavno gledati tako i samo tako. Kao sve drugo u životu. A ne ono: potreban je karakter da se promene navike u ishrani, potrebna je jaka volja da se odoli tome i tome, potrebno je ovo ili ono.... Nije potreban ni karakter ni volja nego promena odnosa prema hrani. I dalje jedemo lepe stvari ali prvo moramo da se napunimo neophodnim stvarima a one koje nisu baš najzdravije na svetu pametno planiramo i doziramo.

Kada prelazimo ulicu i gledamo levo i desno, da li je za to potreban karakter ili jednostavno normalna i zdravorazumska briga za svoj život i bezbednost? Kada vozimo i poštujemo propise, da li je za to potrebna motivacija ili je to obična normalna stvar kod mislećih i razumnih ljudi koji vode računa o bezbednosti i svojoj i drugih učesnika u saobraćaju?! Ili se kaže, baš si karakter, bravo, cmok, smajli, što si se zaustavio kada se na semaforu upalilo crveno svetlo! Vau!
Kada nosimo kišobran zato što očekujemo da će da padne kiša, da li je za to potreban karakter ili najnormalnija briga o sebi i racionalno ponašanje?!

Tako je i sa hranom koja treba da bude takva da nam služi (nama i našem zdravlju i životu) a ne da nas truje tj da je zloupotrebljavamo.

Neka me niko ne shvati pogrešno, jer ja imam razumevanje za svakoga. I ja sam u jednoj fazi života zastranila sa hranom i iz mršave prešla u debelu osobu koja je počela nepravilno da se hrani i osetila taj pakao na svojoj koži. Ali, pokušajmo da imamo pravilan odnos prema hrani i prema sebi i tako se vratimo na normalan put, ako već nismo. Dakle ne sa praznim frazama o karakteru i upornosti nego sa zdravorazumskim pristupom. Kada imamo malo dete ne dajemo mu salamu nego ono što se daje novorođenčetu i maloj deci. Tako je i sa odraslima. Pravilna ishrana je normalna stvar i nije stvar izbora.

Iskreno, ja ne mogu da razumem da postoje odrasle osobe koje ne vole ni jednu vrstu povrća (osim krompira ali to nije povrće) i koje drugi članovi foruma pokušavaju da motivišu i izmole da probaju da zavole papriku, tikvicu ovo ili ono a oni se nećkaju.... Najbolje bi onda bilo da jedu samo čokolade i čipsove naizmenično pošto povrće ne vole. I eventualno pohovano meso. Nema tu šta da se voli ili ne voli. To se mora. Tačka. Više puta sam rekla da bih i go**o pojela kada bi to bilo dobro za mene. Posle bih se nagradila nečim lepim da zaboravim šta sam morala da uradim, ali šta se mora mora se. Mora se jesti normalno.

A tipovi i podtipovi... .zna Duda koliko mi je jedan ,,igrokaz,, na tu temu tj jedna vrsta dramskog forumskog komada još uvek neostvarena želja, ali napisaću valjda i to jednog dana...

Da, volim da pametujem, zato što mislim da mi se može jer pričam iz ličnog iskustva i zato što mislim da sam u pravu i zato što sve ovo prethodno navedeno znači da sam dobronamerna prema svima i da im želim da pravilnim stavom prema stvarima učine dobro sebi!

Hvala na prostoru....