[Nena3110]

Dudice, nadam se da me nisi zaboravila, izgubljenu ovcu, povratnicu koja, kao i svi povratnici zaslužuje strožiju kaznu.
Šaljem ti puno lepih želja, a dnevnik čitam detaljnije kad stignem.
Kako podmaladak, sinak dobro napreduje na faksu, a mlađi? Kiss

[Debeliccka]

Kad se hoće i kad se čovek skoncentriše na to i zna šta hoće i šta neće... na slavama može lepo da se prođe... Pričale smo o tome više puta... Naravno, pravi se odabir šta se jede, ostalo njet i može čovek lepo da se provuče...a od ovih odabranih ,,artikala,, slobodno da se pojede i konkretnija količina - samo dok nije mešano sa pogrešnim stvarima...
Čekam tvoj sledeći polukilogramski minus! (pa sledeći, pa sledeći...)

[AnaV]

Možda ja preterujem, ali šta da se radi, navika!
Vidim da si ti lepo ručkala kod prijatelja i da si zadovoljna sa kilažom! Bitno je da je sve pod kontrolom!

[dudank]

Loptice, nije to bilo mnogo UH, pošto sam bila planirala brlj, tako da tog dana već nisam jela voće i generalno sam jela malo (tj. do uveče)... znaš već moj sistem, uvek pritežem unapred (da "posle" ne bude kasno ). Tako da je juče bio normalan dan, s minijaturnom jabukom i velikom breskvom (neka za mene nova sorta, ružičaste su iznutra, ne rumene i crvene, nego baš roza). Izračunah i da pivo ima manje UH nego mleko, uteha (samo što se mleko ne prodaje na krmače, heh).

Neno, samo još fali "kazna"! Kakva kazna, upadaj u ekipu! Podmladak je dobro, matori ima još samo jedan ispit pa da slavimo, a mali je osmi razred i zasad dobro gura, škola, klavir, gitara, svakojaka interesovanja su sad tu (na neku foru oba moja deteta su se "rodila s pubertetom", tj. bili su nezgodni kao mali, a kako dođe pubertet, oni tako postanu normalni i uozbilje se ), uglavnom se dobro borimo.

Mršo, ubadaš moju omiljenu temu pametnog brljanja. Pazi, generalno ne volim da imam sto namirnica u obroku (i zato kao dete nisam volela slave, kad te teraju da od svega uzmeš "bar malo", a tebe sramota da odbiješ i na kraju ti dođe da umreš), a mislim da sva ona slavska jela i nisu predviđena da se jedu redom, nego da svako može da izabere sebi šta voli. Moj izbor je uvek neskrobno predjelo (da li naseckano suhomesnato, ili pihtije, ili sir kao sad, šta god da je u tom stilu), pečenje, salata, i eventualno se počastim nečim što sadrži malo skroba, kao što je npr. sarma ili ruska salata (ali u maloj količini). Ostalo ne jedem pa da mi plate, jer ne želim da upropastim ugođaj. Isto tako imam dobru naviku da ne pijem kad jedem, tj. popijem nešto malo, reda radi, ali nema šanse da popijem uz jelo iole značajniju količinu bilo kog pića. I uvek se na svakom slavlju dobro najedem, ne pazim čak ni na količine, samo ne jedem sve i svašta. (Eh, da, volela sam jedan lokalni detalj, a to je da u vreme kad se na sto iznose sitni kolači, iznese se i topla gibanica za one koji ne vole slatko... ona gibanica... to "poslejelo" ne bih ni sad odbila, samo što više ne viđam taj redosled.)

Anči, eto, sve ispričah sad... može se lepo jesti na slavlju a da posle toga ne kunemo domaćine što imamo kilo više na vagi. Naravno, uvek su "krivi" domaćini, hahh. Ako nešto ne priznajem, to je izgovor: "Bilo mi glupo da odbijem, a inače ne bih." Domaćinovo je da nutka, a naše da prihvatimo ili odbijemo. (Neki domaćini su se opekli sa mnom, ubeđeni da "ništa ne jedem", dok ne shvate da sam obrstila pola ovala pečenja. )

Jučerašnji jelovnik ću da dopišem (bio je 100% OK), a današnji ću kasnije, dok se izdogovaramo šta će biti za večeru. Inače neverovatno koliko se po odeći primećuje ovo kilo manjka, baš mi je onako ulilo polet.

D: ajran 0.4 l + dodaci
R: sir, salata
U: kruška
V1: 4 pržene paprike, malo šunke, malo vurde
V2: malo šunke, malo vurde, salata od krastavaca

[Nena3110]

Dudo, baš se radujem što su deca uspešna i što mali ima tako puno obaveza i interesovanja, sve je to mnogo lepo i bolje od gluvarenja na igricama i slično, što rade današnja deca.
Hvala za podršku

[Debeliccka]

I ja nešto slično radim po slavama, mislim da sam i pisala o tome...
Ponešto ili ništa od proteinskog predjela... pečenje, salata, eventualno minimum ruske salate, hleb ne jedem, kolače uglavnom preskočim (ili eventualno uzmem ako je nešto što baš baš volim - u protivnom ne), pijem alkohol ali ne puno.... I da, kao što ti kažeš sarma.. nju ne propuštam bez obzira na njenu kombinaciju...
Kod jedne porodice, kod koje svake godine idem, na meniju je uvek određena kombinacija iz koje uzimam sledeće: pihtije, kuvan kiseli kupus sa mesom (oni nikad ne prave sarmu), pečenje i salatu.. (deluje puno ali i jeste i nije puno.. pojedem više nego inače što pojedem za večeru, ali generalno ne puno od bilo čega pojedinačno - u svakom slučaju, kad je bar relativno dobro iskombinovano nikad ne osećam nadutost ni prejedenost niti bude neki plus na vagi...) Naravno, tog dana se pripremam za tu večeru tako što je ručak tek nešto onako pro forma... pa valjda je to logično...
Kod mojih (tj kod mene hehe pošto sam tamo domaćica) je posna slava i tu uzimam: ribu, salatu, riblju čorbu.... pasulj jedem sledećih dana... Kolač nekad uzimam a nekad ne...... Pošto je naša slava, taj kolač tj kolači uvek mogu da se pojedu i nekog sledećeg dana da ne bude sve odjednom. Sve ostalo preskočim a bude dosta nekih posnih đakonija.
Slavski kolač reda radi zalogaj.
Elem, slave i veselja mogu uvek dobro da posluže zbog carstva dobrih proteina sa salatom (mnogo volim pečenje što jes jes)... Ja sam ti pravi seljak!

[AnaV]

Slažem se apsolutno sa tvojom konstatacijom u odnosu domačina! Sve ustvari zavisi od nas- dali hoćemo i koliko ćemo! A kilo manje na vagi se baš vidi po garderobi, ma i pola kilograma! Uverila sam se!

[dudank]

Neno, nećeš mi verovati, pre neki dan mi kaže da su mu dosadile igrice. (A bilo je mačevanja oko toga.)

Mršo, sve se slažem, samo su mi kolači takav višak da mogu da stoje i do iduće godine, neću ih pipnuti. Jedino mi je posna slava povelik problem, imam takvu fobiju od riba da ne volim ni da sedim za stolom gde ima ribe, a slavska skrobna jela obično su puna masnoće (znaš da je moj osnovni princip da se ne mešaju masnoća i skrob), ali pošto me to zadesi najviše dvaput godišnje, preživim tamo neke suve paprike s krompirom (koje obožavam, da ne lažem) ili lep pasulj uz mnogo salate. (I ima jedna slava gde specijalno zbog mene spremaju lignje... ne mogu da opišem koliko sam zahvalna na tome.) A što se tiče pečenja, odmalena sam ozloglašena. Jednom smo bili kod tatinog ujaka za slavu, tj. otišli ranije (mislim da sam imala 5-6 godina najviše), i toliko sam kukala kad će pečenje da me je taj deda odveo u podrum (najlepše slavsko prase je ono koje se ohladilo u vinskom podrumu i upilo miris vina) i dozvolio mi da sa jednog praseta pojedem sve što volim, tj. pod uslovom da drugo prase ne diramo, da bi mogao pristojno da ga iseče za goste... dakle, to jedno prase ostalo je za početak bez čitave kožice, on je strpljivo sedeo sa mnom i skidao sve delove koje pokažem prstom. Svi su se šlogirali kad su videli šta smo deda i ja uradili, ostala sam u familiji upamćena kao uništitelj prasadi. (A kasnije i jagnjadi i volova i svega što može da se nadene na "koplje".) Relativno često i sami ga ispečemo u rerni (mm ima neki fazon da bude kao pravo-pravcato), i tad orgijamo... nikad ne može da dosadi.

Anči, udenuh se ja u bež pantalone, sad obaram crne (nebitno što niko ne zna moje pantalone - poenta je da imam sve više garderobe sa svakih 100-200 grama). A ovo za domaćine... samo sam jednom doživela manju neprijatnost, da tako kažem, jer je domaćin reagovao podsmešljivo kad sam odbila neke slane rolate i još nešto od testa, u stilu: "Pa da, čuvaš liniju, nećeš da jedeš", ali sam na to malo i bezobrazno reagovala, tj. rekla sam: "Pa kad me nudiš onim što ne volim, iznesi ti na sto meso, pa da vidimo ko je jači..." (Kad je stiglo meso na sto, verovatno je zažalio, hahahh, ali ko mu kriv, što me je čačkao.) Uvek sve može da se odbije, naravno, red je da se nešto pojede i ishvali ako se neko već potrudio da sve to spremi, ali ne može to da bude izgovor za prežderavanje.)

Lepo se ispričah (ovih dana sam nešto brbljiva), da pređem na konkretne jelovnike. Juče sam odabrala krušku i tako sam se prešla da to nije normalno... toliko mirišljava i slatka kruška (nije viljamovka, nego neka crveno-žuta, još je mirišljavija od nje) da mi je već pri polovini pripalo muka i pojela sam je na silu... i ne želim da vidim krušku narednih godinu dana. Klopa danas:

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: sir, salata
U: JABUKA
V1: salata od boranije kao glavno jelo, malo slaninice i vurde kao prilog
V2: isto, samo umesto slaninice kobasica sa roštilja

[narcisa]

Dudo, uništivačice prasadi, tebi pečenje - meni riba, i vuk sit i ovce na broju. Mislim da sam u zivotu ukupno pojela 200 grama pečenja...definitivno nisam mesni tip, ali bismo zato ozbiljno zaratovale oko tog pladnja gibanice, sirnice, kako god da se zove. Čestitam minuss!!! A tek osvajanje pantola (Ja uglavnom ne idem po slavama, još sam mala... idem samo na dve + moja riblja. Da sad mi pade na pamet, tebi bi se svidjeli naši skrobni prilozi, jerbo uopšte nisu masni, ali su zato slasni)

[Jelenab]

Cao Dudic, ja se vratila. Nadam se da ces biti tu sa tvojom beskrajno pozitivnom energijom da me podrzis

[dudank]

Narcisa, ni mi nismo neki slavaroši, uspeli smo konačno to da svedemo na dve + naša, ali opet uleti ponešto a la slava... ovde sve prave kao slavu. Znači, ako se zateknemo negde... prepuštaš mi svoje pečenje, ja tebi svoje kolače ili upiši šta, a oko pite/sirnice/gibanice se bijemo.

Jeco, videh, SVAKA ČAST!

Sad ne vidim da li sam upisala... već dva dana još -200, tako da sam zvanično na 54,6. Kad dođem do ovog na donjem tikeru (što iz principa nisam menjala, sebi za kaznu i podsetnik), pomeraću na njemu, a dotle ovako kroz izveštaje.

Klopa danas verovatno ista kao juče, s time što će večera II biti promenjena, pa ću da upišem posle.

Edit*: Ovako je izgledala klopa:

D: 200 g sira (od "salate" samo ljute papričice)
U1: jabuka
U2: kiselo mleko sa seckanim crnim lukom i malo ulja, kao salata
U3: tri tanka kruga šunke
V1: barena boranija kao salata, oko 20 g slaninice, 100 g vurde
V2: 2 dinstane paprike, kupus salata, oko 20 g slaninice, 100 g vurde

[AnaV]

Svaka čast za ulazak u bež pantalone, a za ostalo, mislim na lignje i kožicu sa prasenceta, ne znam šta reći! Nisi ti nimalo naivna, znaš ti dobro šta valja! Ja bih takodje sve to nabrojano menjala za ribu, a poznato je da je obožavam, lignje, koje često pripremam, ali me mrzi da ih čistim, a ne odbijam ni prasence, naročito sa ražnja, kada se ona kožica lepi za prstiće a ni ono iz rerne, kada je dobro pripremljeno, mislim ispećeno! Njam, njam.... Posni kolaći- ništa lepše i za slavu i van slave, ma u svakom trenutku!
Stigao tvoj komentar dok sam pisala svoj, pa bih samo dodala, lepo te krenulo, što mi neko reće, a možda i ti, 200 po 200, lepo ide!

[Debeliccka]

Odlična vest, to sa osvajanjem nove / stare garderobe! Čestitka za novih dvesto po dvesto po dvesto!
A kolači na slavama, znam da ti ne jedeš.... ja samo ponekad ako je baš nešto što mnogo volim (kao što opisah)... a i inače ne idem često na slave, idem mnogo ređe nego što ljudi prosečno idu. (naravno, u onoj fazi slatkoholizma sam ih jela obavezno, čak i ako mi se nisu dopadali... narkoman ne bira drogu, ovisnost je to..).

A priča o prasencetu mi je prekrasna..videla sam celu scenu i sve i tebe i dedu...čista romantika.... seciranje praseta! ...najviše zbog toga i krenuh da pišem komentar...
Moja sestra ima sličnu priču iz detinjstva... Bila je mala, kod babe i dede na selu, bilo je Badnje veče (dakle postilo se tog dana i večeri) a jagnje je bilo ispečeno na ražnju za sutra - za Božić. Njoj detetu bila dosadna ta posna hrana, a i nije bio neki izbor, a i ona bila mala i nije imala osećaj za post.... i da Bog oprosti... njoj deda lepo da da jede tu jagnjetinu..,,ajde ti dete moje lepo da se najedeš...,, i to joj je ostalo u večnom sećanju nakon svih ovih godina....

Što se posta tiče, ja sam vernik i postim povremeno (ne samo Badnji dan i Veliki Petak), ali mi posna hrana ne odgovara, Bože oprosti. Ako ima ribe i salate, u redu. Ako nema ribe, onda osećam strašan manjak proteina i mlečnih proizvoda... Kad jedem hranu bez proteina, jako osećam taj neki manjak i onda mi se otvara neka dizna, jela bih bez prestanka, i to baš UH (jer onda i nema šta drugo)...

[Nena3110]

Dudo, slična priča o pečenju se desila i kad je moja mlađa ćerka imala oko 4. godine, toliko je jela pečenje, da je tokom noći, celu noć povraćala, a starijoj i nama ništa, to je bilo samo zbog količine, i nikada ga više do dan danas nije okusila.
Domaćici prijatno veče. Ne znam šta bih napisala dok se malo bolje ne upoznamo

[dudank]

Anči, nismo naivne, heh A sve te lepote mogu fino da se jedu i na dijeti, samo kad se pametno iskombinuju. (Meni će duša da uvene, ovde je ovih dana ogroman vašar, a zaklana sam poslom i ne mogu nijednog dana da prošetam i da njupnem neko vruće pečenjce onako s nogu.)

Mršo, znači, i tvoj deda se osevapio. To su neke stvari koje se ne zaboravljaju... ne zato što smo baš toliko alavi (bude pečenja i pečenja u životu), nego se upamti taj čin ljubavi. Postila sam i ja često ranije, godinama, nikad mi to nije teško padalo u smislu gladi ili da mi se jede ovo i ono (iz raznih razloga sad to radim retko, nema veze s verom, da ne elaboriram sad), tako da mi ni sad ne pada teško kad je u kućnim uslovima, ali je naporno kad sam u gostima i kad me nutkaju sa sto jela. Nije mi lepo da jedem različita jela u jednom obroku... u stvari, na takvoj slavi bih najradije grickala neki lep hleb i zalivala ga pivcem, ali to uglavnom nailazi na nerazumevanje, heh.

Neno, potpuno razumem... ja sam kao mala prošla još gore, al' nije za priču (vruće pečenje kod babe, pa čekanje autobusa na putu, pa daleko žbun... da ne opisujem dalje, jasno je šta se desilo ).

Elem, da skratim... ovih dana imam užasan tempo, pa može da se desi da mi jelovnici budu malo preko reda, ali pisaću sve, samo moram da pišem na kraju dana.

D: /
R: pihtije (nemasne skroz), kupus-salata
R: svadbarski kupus sa vašara (sa svinjetinom, jagnjetinom i valjda ima i junetine)
U1: jabuka
U2: neskafa s mlekom
V: opet malo kupusa