Dijeta.net

Mršo, valjda će i minus... Jeste da mi je izbor hrane ovih dana budi bog s nama (mislim na čips i pivo), ali to su stvarno male količine. (Male količine čipsa i piva, naravno da pojedem gomilu povrća kad napišem "salata".) Čips inače i ne volim preterano, uzela sam ga skroz bez veze (da budem i ja u letnjem fazonu, hah ).

Anči, probaj obavezno! Lepo idu uz salatu od krastavaca (tj., najlepše idu uz hleb, da se mocka, ali u dijetalnim uslovima odlično se slažu i sa krastavcem).

Sinoć su akonto salate bile barene pa grilovane pečurke + grilovane tikvice, definitivno smo zaključili da nam je dan propao ako ne pojedemo nešto toplo.

Danas otprilike ovako:

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: malo slaninice, salata
U: ?? (ako je bude, ali moguće paprike i vurda, ili možda čak parče hleba s vurdom, uz paprike)
V: neko meso i neko povrće, još ne znam šta

A di ti je u tim paprikama sa sirom paradajz, celer i beli luk ?
To si izbacila namerno ili ?!?
Missim ... to je ono sto ja u UNki nazivam "paprike sa sirom" i datira, sto kazes, iz detinjstva ...
Ja ne secem paprike na rezance, obrezem im lozu sa peteljkom, napunim sirom i zatvorim.
Okolo poredjam kriskice paradajza, cenove belog luka i stabljike celera, dodam malo zacina ...
Onda to udinstam na vodi i malo ulja dok paprike ne omeknu.
Secam se da je majka pred kraj znala da ubaci koju sirovu kobasicu ili neko jaje.
Ili oboje ... kad smo bas gladni, stigli sa posla i tako to ...
Mi to i danas zovemo "mamine letnje paprike" i bratu i meni je to jedno od najlepsih jela na svetu.
Ja ga danas pravim u ovoj dijetalnijoj varijanti i ne znam kome to moze da se ne dopada ...
Mozda onima koji ne vole papriku ?!? Ali ... ima li takvih ljudi uopste?

Ljubim te u levi roscic sto i ti bastinis stare recepte ...

Uf, Mizz, kako da objasnim... što bi rekao jedan moj drugar, ovo je potpuno druga koncepcija paprika.

Ove se prvo ispeku na plotni, znači, pečene i iscepkane paprike dinstaš sa sirom... to nisu jela tipa "ručak", nego "mali ručak" (nešto ti prababa zbrlja u šerpici oko podne, ili što deda ponese na njivu u manjerki, a bonton zahteva da umačeš hleb i prste).

Tvoje paprike su već ručak...

I ovdi je taj bonton isto zahtevan. Prosto se podrazumeva.

Lepe paprike mogu da se jedu svakako, bar ja mogu...
Kako ste se svi pre neki dan inspirisali boranijom iz mog dnevnika, tako nas i ti lepo podseti na paprike (hvala)... bila sam i zaboravila da ih kupujem, pa sam ovih dana ,,nadoknadila,...
Inače, sve mi se dopada kako pišeš u dnevniku i kako su ti zanimljivi recepti... jedino ne mogu da se identifikujem sa onim ,,kako ti prababa napravi to i to,,... mogu samo da zamišljam situaciju (i dopada mi se način ,,pripovedanja,, tj dočarava sliku) ali ne i da se identifikujem.. Moja baba je bila tanka kuvarica, bez truda i mašte (ako bih nju direktno zamišljala, ne bih imala nikakva lepa sećanja na hranu, osim da je bilo sira, kajmaka, mleka i ostalih seljačkih proizvoda).... Druga je bila bolja, ali sam tamo jako malo vremena provodila...

Ove Micine paprike punjene sirom sam ranijih godina često pravila, ali zapečene u rerni. Nije loše, lepo me podsetila.
Blago tebi i Debelicki kada se sećate svojih prababa. Ja, sada nisu važne moje godine, ali nažalost nikada nisam upoznala ni prabake i babe! Već su poumirale i pre mog rodjenja! Stvarno koliko ste srećne!

Mizz, prsti mu tu dođu kao začin ("...i na kraju umočiti jedan deka prstiju").

Anči, jeste to velika sreća. Možda će nekome biti smešno, ali meni ni sada ne prođe dan da ne pomenem prababu i pradedu... zahvaljujući njima, kad bih ocenjivala svoje detinjstvo na skali od 1 do 10, dala bih ocenu 11.

Mršo, sličan slučaj sam imala i ja s babom na drugoj strani (to je već novija generacija domaćica, i ne kažem da je kuvala neukusna jela, ali jednostavno je to bila masna, jaka hrana, i nekako zbrljana), ali ovo je bila jedna persona rođena u 19. veku, s nekim starinskim manirima i navikama... pritom nije čak bila ni svesna da opako dobro kuva (kad god odlepimo na neko njeno jelo, ona odmahne rukom i promrsi: "To je skuvô šporet!"). Ne znam kako bih opisala tu razliku... npr. prababa nije znala da skuva puding dok joj mi nismo pokazali, nije znala da napravi tortu, čokolada nikad u njenu kuhinju nije ušla, nije koristila šporet na struju iako ga je imala... verovatno je mislila da je njen "stil" prevaziđen. (Mi nismo mislili. ) Večito neke biljčice, neka zrnca je ubacivala, bosiljak... najnormalnije su se spremale pečurke kad ih ima... mnogo, mnogo povrća... pritom moram da napomenem da je bila iz jedne izuzetno dobrostojeće porodice (i udala se u dobrostojeću), tako da to nisu bile neke "sirotinjske" navike, nego se jednostavno tako kuvalo. I čitava ta njena generacija, a zapamtila sam ih podosta, bila je ekstra vitka i vitalna. (Mislim, nije ni čudo što sam ih zapamtila kad su pojedini prevalili stotu.) E, to je ta hrana na koju i sad padam. (Čitava govorancija, ali prababa definitivno zaslužuje bar povremeni omaž. )

Izgleda da ipak imam minus na vagi, jer juče nisam ni znala da je na redu PMS... danas vidim da pada težina, sutra izveštavam ima li minusa.

Jučerašnji jelovnik editovan (preskočila meso za ljubav siru i ubacila jabuku), danas isto to samo malo drugačije:

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: bistra supica, pomenute pečene paprike sa sirom
U: neka voćka
U2: verovatno opet hleb + vurda
V: neki protein uz povrće (moguće šnicla, pečurke, salata)

Festival baba i prababa ovih dana ovde, ali nema veze.... ja podržavam Dudinu želju da im da povremeni omaž. Samo, Ana, ispravka (zbog toga se i ponovo nadovezujem na priču) - ja sam spomenula babe a prababe nisam imala priliku da upoznam (ali je jedna od mojih baba doživela da bude čukunbaba, a druga prababa uveliko). Babe i dede sam dobrano upoznala, njih četvoro su rođeni između 1909. i 1917.godine. Da ne bude skroz off topic, da dodam da su mamini roditelji umeli lepe pite da prave, kako one od kora tako i razlivene (mi smo to sve zvali pite). Nije bilo bogzna kakvih povrćki ni kod jednih ni kod drugih, što jes jes... I niko od njih nije pravio nikakve kolače... Iz planinskih su, ali pitomih krajeva, gde su najbolje uspevala najkvalitetnija jagnjad (ili eto jedna od) široko na ovim prostorima...zatim krave, svinje. Povrće je uspevalo bez obzira što je relativno planinski kraj, ali nije bila neka bog zna kakva kultura takve ishrane (mislim jelo se to kod njih ali ne tako kakva su tvoja sećanja i porodična tradicija).... krompir naravno da, to se podrazumevalo (kao i šljive, kruške, jabuke i rakija od istih).

Ali, setih se jednog od, po meni, najboljih jela svih vremena a to je njegovo veličanstvo Keške ... Ti Dudo sigurno znaš šta je to.... a ostali... zavisi već od geografskog porekla i iskustava... To se svakako pravilo za slavu i bilo je apsolutno fantastično kada se posle izvadi iz zamrzivača (ono što je preostalo), pa podgreje, domasti i dosoli.... E to je nešto što bih stvarno volela da pojedem, ali nemam priliku...
I još nešto... Gurabije.... ,,sa sve,, onom šarom....

Dudo, ja verujem da će to kod tebe biti minus, samo dok se stvari rezimiraju i razaberu....

Mršo, ovo su zanimljive priče same po sebi, kako se gde jelo i šta se jelo... a između ostalog, evo, koji put već dođosmo do teme kolača (tj. slabog prisustva slatkiša u ishrani); ako se izuzmu slave, zadušnice i sl., takoreći ih nije ni bilo na stolu, sem nekih najprostijih, a i ti su obično (pričam o svom kraju) bili vrlo slabo slatki i uz šolju mleka zamenjivali su večeru (tipa savijače s jabukama ili "žutog" s višnjama). Mi smo bili već pomalo razmaženi, pa smo znali da odemo do prodavnice (zadružne ) da kupimo bombone, ali po tome kako se spremalo (a u domaćinstvu su živele 4 generacije) zaključujem da se niko nije ni dosećao da češće "treba" da se napravi nešto slatko, niko nije osećao potrebu i niko nije "krizirao". Deda je držao pčele, pa je znao da nam iseče saće na komadiće da žvaćemo, to je isto bio slatkiš (mnogo kasnije sam saznala da je žvakanje saća izuzetna pomoć kod alergijskih upala sinusa, pa su tako i moja deca žvakala saće). I voće, voće, voće po čitav dan. Takođe se prisećam da je za užinu, kad su vrućine, znala da bude samo neka salata... da skratim, ljudi se prosto nisu zatrpavali bespotrebnom hranom i uopšte nisu ni imali potrebe da razmišljaju o debljini.

Keške nije karakteristično za ovaj kraj (tj. ovde i ne znaju šta je to), ali jeste za zavičaj mog čoveka, čak sam ga pravila po svekrvinim uputstvima... samo što je meni to strana kombinacija (kuvana žitarica, pa još meso) i nema šanse da ga zavolim. Ako se nekad steknu okolnosti, evo, obećavam keške, makar zamrznuto.

Ne znam na koju gurabiju misliš, znam najmanje tri različita kolača pod tim imenom (ovde je slična granclama ili vanilicama, mast, med, brašno i jedno jaje reda radi, pa budu skroz "prhke"... dok svekrva gurabijom zove nešto u tepsiji pa zaliveno šerbetom... a viđala sam i nešto treće, nalik slatkim pogačicama, ne znam koje su tvoje).

Da pređem na konkretno... juče sam se strogo pridržavala jelovnika (jabuke su mi pojeli, dinju smo bacili jer nije valjala) pa sam ga zamenila mlekom, jedina izmena), a danas na vagi višak umesto manjka, ali pripisujem to početku MS-a, možda će trebati još dan-dva da vidim na čemu sam. (Nalivala sam se vodom i bistrom supom kao manijak juče, plus ajran, plus mleko, tako da nije ništa čudno.)

Današnji jelovnik (hleb i dalje ubacujem pomalo zbog prebrze probave):

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: parče sira, salata
U1: dinja (nadam se da je bolja od jučerašnje)
U2: bistra supica
V1: parče hleba s vurdom
V2: malo parče mesa, grilovano/dinstano povrće + salata

Pridružujem se paprikama.Sigurno sam pisala o tom receptu ,ali nije ga naodmet ponoviti u sezoni.

Može žive,ali lepše su kad ih malo prepečem na plotni,pa oljuštim.

Znači u pariku gurnuti sir,umotati u foliju i staviti u rerenu.Kad zamirišu izvaditi.Odmotati foliju i jesti.
Mnogo je dobro i djetalno.Ja sam to tamanila na Unki na proteinski dan.Uvek ih ostavim u zamrzivaču.

Moram opet da ponovim-nisam imala tu srečicu da imam babe, a o prababama da i ne govorim. Imala sam samo 1 dedu, tj. upoznala sam ga i rasla pored njega. Što se kolaća tiće, pošto sam detinjstvo živela u Dalmaciji, tamo ako ne znate da vam kažem, pojma nemaju o pravljenju kolaća! Kakve torte i te divne poslastice. Kod njih se jedu samo palačinke, fritule ( naši uštipci) i pašta (naše krempite), i to samo u poslastičarnici. Niko ništa sem tih uštipaka, koje ja i ne volim u svojoj kuhinji ne pravi! Sećam se da se najviše jela riba, školjke, supa obavezna sa puno govedjeg mesa, pršuta i Paški sir ( tvrdi sir slićan kačkavalju, ali u maslinovom ulju, preste da poede od lepog ukusa) i obavezna bevanda uvek na stolu!
Jeste ovo sve off, ali lepo se prisetiti nekih davnih dana!
To što ti je vagica pokazala plus, obićno se dešava kada smo sigurne da je minus siguran, ali ne bude tako, nažalost. Mene to baš nervira!

Keške nije karakteristično za ovaj kraj (tj. ovde i ne znaju šta je to), ali jeste za zavičaj mog čoveka, čak sam ga pravila po svekrvinim uputstvima... samo što je meni to strana kombinacija (kuvana žitarica, pa još meso) i nema šanse da ga zavolim. Ako se nekad steknu okolnosti, evo, obećavam keške, makar zamrznuto.

Ne znam na koju gurabiju misliš, znam najmanje tri različita kolača pod tim imenom (ovde je slična granclama ili vanilicama, mast, med, brašno i jedno jaje reda radi, pa budu skroz "prhke"... dok svekrva gurabijom zove nešto u tepsiji pa zaliveno šerbetom... a viđala sam i nešto treće, nalik slatkim pogačicama, ne znam koje su tvoje).

Znala sam da keške nije tipično za tvoj kraj ali sam i osećala da znaš šta je to, ne samo zato što znam odakle je tvoj muž nego i što znam da znaš sigurno o mnogim jelima (volela ih ili ne) a ovo ipak nije varijanta big meka nego nešto što ima sasvim drugačiju priču i istoriju... Žitarice, mogla si da primetiš, ni ja ne ljubim niti mi ikad padnu na pamet (osim kod mojih što jedem onu čorbu od geršla ponekad).... ali znaš kako, ovo je za mene jedno od onih posebnih jela... potpuni izuzetak, potpuni specijalitet... taj ukus (valjda zbog načina pripreme, sigurno znaš da je zahtevno i specifično) mi se taaaako dopadao... A ima tu verovatno još nešto, a to se zove sentimentalna vrednost, neka možda lepa uspomena, vezivanje ukusa i mirisa za osećaj, za sećanje, za nekadašnju možda sigurnosti i svašta nešto... (porodična okupljanja, itd)...
U svakom slučaju, porcija dobrog kešketa bi me istinski veoma usrećila (koliko hrana može usrećiti čoveka) ali ne samo da bi usrećila moja čula nego bi dala i tu sentimentalnu satisfakciju, ako to mogu tako da nazovem.... (ne plačem, hehe, ali mi pade na pamet da bi bilo štos da se sad kao rasplačem da bih naglasila taj momenat priče o kešketu)...

Gurabije, svakako one najprostije... Ne znam tačan recept ali verovatno brašno, mast, šećer (ne znam čak ni ide li to jaje). to je suvo kad se ispeče... okruglo i lepi se na onu šaru pa bude šareno (namerno kažem šara, seljaci su tako govorili.... to je drveni ,,kalup,, koji je izrezbaren i onda se svaka ta gurabija nalepi na to i tako joj gornja strana bude šarena)... tako je bar pravila jedna baba u selu (ne moja baba*) i bile su onako povelike (ne možeš da pojedeš celu)... Da li je išlo to jaje ili ne, nemam pojma. ... na internetu ima i nekih recepata gde se spominje kiselo mleko... Pravi onaj starinski, jednostavni, sirotinjski da tako kažem, recept.... ali ima dušu i sentimentalnu vrednost takođe....

edit:
a ovo zvezdica ne moja baba*..... pa naravno, rekla sam ti da se moja baba, pokoj joj duši, nikad nije pretrgla od bilo kakvog spremanja bilo čega.... ta jedna od dve.... (a druga baba je iz istog sela, oboje su mi poreklom iz istog sela, ali su mamini odselili daaaavno pre mog rođenja i živeli u gradiću umesto u tom selu)....

Devojke,aman zaman,otvarate apetit u po noći...Ličite na onu pesmu Djoke Balaševičđća...gde samo nabraja neku hranu.
Dudo...
Da li postoji način na forumu da posle 22 izlazi...ne jedi...budi lepa...itd
Nego,da li si imala nešto u glavi kad si me pitala za visinu.Ja mislim da ti stalno imaš nešto u glavi,kao razmišljalicu...Duda,enciklopedija.
Šta mi se u stvari dopada.Igrom slučaja sam i ja sve više pobornik ,čak zastupnik /posle mojih skromnih razmišljanja / o srpskoj hrani.nekako sam se setila da retko ko je debeo bio.Dok nismo,ono staro...u tudjega taka ...pogolema....ups.pa počeli sve drugo da mešamo.
U svakom slučaju sam se vratila,pa se trpam u tvoj dnevnik

Dudo, izvinjavam se za upadanje (oni tamo bi rekli trespassing), ali neću da propustim priliku za malu lekciju Ruži:

Ružo, ovo nek ti je nauk da treba da uspostaviš stabilan sistem ishrane pa da i ti možeš petkom uveče da pričaš o hrani a da ti to ne otvori apetit! Eto ti ga sad!

E, nek si joj rekla. (Ružo, drž' se dobro, kad se razludimo po tvom dnevniku... )

Sad kad sam već upala (u sopstveni dnevnik, za promenu), ne znam šta kome pre treba... ovako - Mršo, to su TE gurabije, daaaaa (ovde se prave bez šare, više kao gromuljice, ali se tope u ustima), znači, i gurabije stavljam na spisak. (Keške smo kod tebe apsolvirale.)

Anči, zaboravila si padišpanju ili...? (E, to je kolač mog detinjstva, ovde se gotovo istovetno pravila, samo pod nazivom "patišma"... ko to nije jeo, još je mlad. )

Ružo, kontala sam kako na meni dvadesetdevetka izgleda (GROZNO), pa mi je trebalo da shvatim da je to skoro 10 cm razlike u visini. Naravno da ti u tom broju izgledaš savršeno!