[Debeliccka]

Mršo, jesam veliki tradicionalista (a u pogledu hrane i lokal-nacionalista, hahh) ........(I neka mi niko ne kaže da je to iz nedostatka vremena... znam osobe koje četiri sata cickaju tortu, a kad im pomenem domaće kore ili domaći hleb - što je pola sata i za jedno i za drugo - prevrnu oči. Posle se žale što im deca vole Mekdonalds...)

Dudo, ja sam u stvari, kao, htela da te zavitlavam da ti je tradicija izgovor da jedeš i piješ, dakle - u šali...
A u zbilji, to je jedna od stvari koje cenim kod tebe - to što mnogo toga umeš i hoćeš da spremiš i organizuješ i što ti to sve nije teško, a to je i jedan od razloga što si ona SuperŽenska (ili možda SuperRiba).....
A upravo si gore i lepo objasnila sa primerima torte, mekdonaldsa i ostalog....

[AnaV]

Slažem se sa tvojim komentarom oko tradicionalnosti naše kuhinje i pomodarstva kod večine mladih da kupuju sve što je iz uvoza, a nezdravo! Oni praktično i ne znaju za drugo, ili bolje-nisu ih mame naučile da jedu domaće! Baš sam pe neki dan slušala o našoj kuhinji i koliko je zapostavljena. Još nešto me malo nervira, kada onaj "brka", kuvar svake subote reklamira neka jela iz nekih stranih zemalja. Nemam ništa protiv tih prikaza, sve je to vrlo interesantno, ali daj malo naše!

[dudank]

ja sam u stvari, kao, htela da te zavitlavam da ti je tradicija izgovor da jedeš i piješ, dakle - u šali...

Ja mislila ozbiljno! Haman, vidiš da koristim svaku priliku da prodenem koliko je naša hrana dobra. Uz milion drugih "hrana" koje su takođe dobre, razume se, ali što da ne forsiramo svoje (a po svoj prilici nam nešto piše i u genima). A sve je to toliko prosto... treba imati u vidu da je prosečna žena pre 100 godina imala milion puta manje vremena nego mi sad, znači, nema tu ničega za šta su potrebni neki sati... sve je to tras-tras. (Dakle, sve su to bile SuperŽene, a koliko pamtim te starije generacije, bile su uglavnom i SuperRibe... tj. nisu se doterivale i negovale kao mi sad, ali su bile ekstra vitke do duboke starosti.)

Anči, tu je neko žešće pogrešno razmišljanje na delu, ne kažem da ne volim da probam svakojaka strana jela, divno je znati i kako drugi jedu, ali je mnogo glup taj stav da je sve tuđe bolje, a nije ni od juče. (Kao ono što smo jedno vreme osamdesetih kupovali neki bofl od garderobe zato što je to, zaboga, strana roba iz komisiona, i moj slavni preskupi italijanski džemper koji se razvukao posle prvog pranja, na to mi liči sad ovo s hranom, hahah.)

Elem, da se koncentrišem na moje jelo: sinoć opet b od brlja (gomila kisele vode, leda i limuna začinjena sa malo vermuta), a jelo je bilo OK, čak manje mesa nego što sam planirala. Otkrila sam odličnu vurdu u marketu, tako da će ovih dana ona da zamenjuje sir... primećujem da se začas opustim, pa eto, sad na vreme da stisnem zube.

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: zelene paprike i vurda
U1: breskve
U2: verovatno čorbica od tikvica i blitve (i nečeg mlečnog)
V: (podeljena na dva) - salata od krastavaca, domaće kobasice na suvom tiganju (sa malo vurde, da se istopi kao preliv)

[Debeliccka]

S oproštenjem, inspirisah se na off topic a vis a vis ovog gore (o domaćem i stranom i tako to)...
Takođe me nervira kada ljudi pričaju da smo mi ovde najgori narod, te divljaci te nekulturni i tako to... i da nema niko gori od nas.....
Živela sam dugo u inostranstvu a ponešto i putovala i dooooobro se nagledala njihove nekulture.... u avionima, po ulicama, u komšilucima, na poslovima..... Ništa bolji nisu od nas.. odnosno sve je individualno od čoveka do čoveka (pa tako ni mi nismo svi isti).... ali eto, naši ljudi su mazohisti i vole da kažu da smo najgori, vole ponekad inferiorno da slinave na sve što je tuđe... kao što vi rekoste gore....
Eh da, i ovde sam radila sa strancima.... (ugledne kolege tj menadžment iz Zap.Evrope koji uredno čačkaju nos usred sastanka, čačkaju zube prstima, itd....)

Da ne bi bilo skroz off topic....
Drž se Dudo! Priteži i ne daj se!

[narcisa]

Ok, zašto ja i dalje ne vidim recept za te kore?! Pa i mladi naraštaji žele da budu čuvari baštine...c.c.c.

[AnaV]

Možda ove paprike u pavlaci, koje ja vrlo volim, pošto su ljute somborke, ne u pavlaci, već u vurdi?
Kako je ta koju si kupila u marketu pakovana? Piše li baš vurda?

[dudank]

Mršo, takođe s oproštenjem, podržavam tvoje mišljenje 100000%! Imalo bi svašta da se piše na tu temu, ali što ti reče, tema je hrana... velika je grehota što su kod nas kuvari počeli da se pišu u vreme kada su kod nas već počela da prodiru "fina inostrana jela" (sa zaprškama, rezancima, krompirima, pohovanjem i sl.), ali ponešto je i ostalo sačuvano... pa eto, vredi istražiti.

Narcisa, raspisala sam se o tim korama toliko zato što je reč o jednom prostom triku... ne znam koliko si upućena, obično se za kore "na oklagiju" zamese samo brašno, so i voda, ili se to eventualno posle malo zamasti... i dobiješ ulepljenu vanglu i moraš da pobrašniš sto... a ovde je fora da se u suvo brašno sa solju ubaci mast (onako doooobra kašika na 1/2 kg brašna) i to se izdrobi i izmulja rukom, i dobije se masno brašno koje se pri dodavanju vode uopšte ne lepi za vanglu... i to testo se ne lepi ni za sto... i pod rukom je kao svila... ukupno malo više od 10 minuta za mešenje testa i razvijanje kora, ostalo je pečenje (manje zamorno nego palačinke). Ako te budu nekad zanimali detalji, nemam ništa protiv da postavim kompletan recept (a onda ubediš društvo da je to neko fensi jelo sa Aljaske... nemoj slučajno da bi im rekla da je naše balkansko ).

Anči, to je neka homoljska mlekara, sa strane na čaši piše "Urda" (oni tako kažu, bez "v"), čaša od 400 g (nije ni skupo), i ništa bolje nisam jela odavno. Nije ni preterano kalorična, 132 kcal u 100 g. I ima skroz prirodan ukus, nije kao kod nekih proizvođača gde takvi mlečni proizvodi imaju ukus kao mleko u prahu (s nijansom plastike).

Juče sam uspela da se pridržavam jelovnika... ništa brljanje... trudim se i danas.

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: opet zelene paprike s vurdom... isečem ih po dužini i napunim kao čamčiće, pa tako grickam (na 4 manje paprike ode oko 200 g)
U1: 2 velike breskve (nisu baš lepe, ali moram da ih dovršim)
U2: sir, stigao svež i mlad
V: neko meso na tiganju (200-250 g), mnogo povrća (salata ili gril)

[Debeliccka]

Odličan ti je recept! Pohraniću ga u neku memoriju za možda jednog dana u životu...
Nego, za off topic bi uvek bilo inspiracije, pa s tim u vezi, pišem neke novosti kod mene u dnevniku (u dnevniku mi mom)......

[AnaV]

Ooooooooo, dala si mi ideju sa paprikama-čamčićima!

[dudank]

Mršo, recepata vazda... mora nešto da se kuva.

Anči, zgodan način da se pojedu za užinu onako nad tastaturom.

Nemam nikakvih noviteta, težina mi haotično varira i dalje, trebalo bi sad polako da se vežbam da neke količine smanjim - konkretno, pojedem baš dosta mesa, tu bi moglo malo da se saseče. Ili da smanjujem sir kad je neko lepo meso... to moram da rešavam u hodu.

Ove zelene paprike su svakodnevno prisutne zato što ih apsolutno volim.

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: zelene paprike i mlad sir
U1: šljive
U2: ??? (imam neku čorbicu, ali ne znam da li ću nju)
V: zapečena boranija s jajima, salata od krastavaca

[marush]

Kad se pretražuje boranija na forumu, mislim da ubedljivo imaš najveći broj postova ...anyway, pokušala da nađem recept neki tvoj za tu zapečenu boraniju s jajima, nesam uspela ...nađoh za đuveč neskrobni, to kopiram, ali nabaci recept i za ovo ako možeš....hvala

[dudank]

Evo, ekspresno!

Boraniju obariš (koju voliš), i ostaviš da se malo duže cedi. Isečeš je na manje komade ako je krupna, onda u nekoj šerpenji na malo masnoće izdinstaš dosta luka (najbolje na rebarca), ubaciš boraniju, so, biber (može i aleva paprika ako voliš) i dinstaš još malo. Kad se ohladi, pomešaš s jajima (ako ti ipak deluje presuvo, mogu jaja da se razblaže sa malo mleka, ali obično nema potrebe), izliješ u neku tepsiju, pleh ili đuveč (ne preporučujem rostfraj, kao ni previše masivnu posudu) i ispečeš u rerni. Ima i varijanta s mesom (koje se prži s lukom, ostalo je sve isto), ali meni je lepša ova samo s jajima. Fora je da ima mnogo luka (i bibera, mmm ) i da ne bude kao kuvana, nego da se fino isuši. U nedijetalnoj verziji, može vrela da se premaže kajmakom i da se eventualno vrati na minut u rernu. (Kud ovo pomenuh. )

[marush]

Super si...možda isprobam već koliko sutra

[narcisa]

Ja i dalje čekam ful recept Imam Dudin kuvar folder pa da ga odma metnem, dok ne zaboravim
Zelene paprike nikada ljubila nisam, ali ti zato veri zavidim za taj sir.... mjau... nikako da ubodem neki koji mi je baš po volji. Čak sam se okuražila da uđem u sirni pijačni dio sa mirišljavom maramicom na nosu, ali vodeći se tvojim uputstvima za birkanje sira ni jedan mi nije nešto... možda je bolje bilo živjeti u neznanju

[dudank]

Evo fula...

kore: 500 g brašna, dobra kašika masti (oko 30 g), 225 ml vode, kašičica soli
Mast se razdrobi s brašnom i solju da se dobije masno brašno, doda se mlaka (čak topla) voda, brzo izmesiš, podeliš na 12 delova. Uvaljaš u loptice. Svaku razvučeš oklagijom (recimo na veličinu tacne za doručak), šest komada namažeš mašću i poklopiš ih sa ostalih 6 (da dobiješ duple). Još malo razvaljaš oklagijom, pa ih razdvojiš i doradiš svaku do maksimuma tankosti, pomažući se oklagijom, rukama i nogama (trebalo bi da ispadnu oko 30 cm u prečniku, 35 je za majstore). Nije bitno da li su im ivice baš savršen krug. Ako imaš šporet na drva, onda si car, a ako nemaš, onda uzmeš plitku tepsiju (najbolje teflon), podmažeš je samo taj prvi put, i bacaš na nju koru po koru kao palačinke. Prevrću se lako (onom rešetkom), a treba da se peku skroz kratko, koliko da se potklobuče i da postanu talasaste. Da se ne bi ukrutile, zavučeš jedan poslužavnik u kesu i na njega ih istresaš (posle svake vratiš kesu i prebaciš preko krpu). Jednu koru ćeš kraće da ispečeš, da bude još mekša, i nju ostavljaš za odozgo (može npr. samo s jedne strane da se propeče).

Nadev - 1/2 kg sira (belog, što "proteinastijeg", da ne bude mnogo mastan), 1/4 kg kajmaka (ne onog u čaši, nego baš kajmaka... od kuvanog mleka), 5-10 jaja po izboru (meni je idealno sa 8 jaja), kašika šećera, 3 kašike masti (nemoj da te brine mast, videćeš zašto), 1-2 kašike butera, mleko (1/2 l je maksimum, ako voliš vlažniju, a oko 1,5 dl je minimum) i po potrebi soli.

Uzmeš šerpu manjeg prečnika nego što su kore. (Isključivo mora da bude šerpa, i poželjno je da je tanka.) Podmažeš dno, staviš jednu koru. Pospeš je sa malo nadeva. Zatim kore umačeš u nadev i malo "pogužvano" ih stavljaš, bez pritiskanja (da ima lufta). Gde ti se učini da je praznjikavo, ubaciš još nadeva. Poslednja kora po pravilu ne ide u nadev, njome sve labavo preklopiš i zašuškaš je okolo sa strane. Bušneš je na nekoliko mesta, a onda vrlo polako premazuješ više puta odozgo mešavinom od oko 1 dl mleka, kašike rastopljene masti i malo soli.

Stavljaš čudovište u rernu, na rešetku koja je spuštena niže od sredine, temperatura oko 180. Pratiš okom, i kad počne da raste i da rumeni odozgo, prebaciš običan list papira. Njega pred kraj skidaš. Trebalo bi da se peče najmanje 40 minuta. (50 je idealno.)

Vrelu vadiš i pažljivo ODLIVAŠ sav višak masti (bez pritiskanja, samo nakreneš šerpu). Prekriješ šerpu krpom i ostaviš da se ohladi. Prođeš nožem okolo, poklopiš šerpu poslužavnikom i izvrneš. (Uz malo sreće, neće se zalepiti za dno.) Vratiš u normalan položaj na drugi poslužavnik. (Kad je prividno ohlađena, zapravo je unutra topla ili mlaka, a takva je i najbolja.) Izneseš je tako kao tortu i sečeš (isto na trouglaste parčiće kao tortu) pred oduševljenim gostima.

Tako su pravile moje babe i prababe.