Narcisa, sad si me totalno prešla... na ovaj post nema šanse da ne odgovorim.
HVALA TI na tako divnim rečima (mada nisi morala baš toliko da me postidiš ). Vreme mi je još od zimus tesno kao što godinama nije bilo (plus neki silni problemi s kojima smo se rvali, sada otprilike svedeni samo na jedan ali vredan), a ne ide da uskočim a da se ne upišem bar u još dvadesetak drugih dnevnika, pa i moji čuveni jelovnici (četiri dana lovačkog kupusa... krastavci od juna do septembra... i druge podjednako zanimljive kombinacije), pa zato sve izvrdavam svoj dnevnik, ali danas očigledno nema vrdanja.
Da probam po stavkama da odgovorim, jedino tako ću uspeti a da se ne pogubim skroz:
Kosa – No1 je ishrana (meni su, sećaš se, pomogli lan i pečeni kvasac). U ovim malo „zrelijim“ godinama navodno je korisno razmućkati malo neskafe u šampon (kofein valjda delimično zamenjuje neki kojibešehormon koji počinje da nam fali posle četrdesete, pa pomaže da nam folikuli ne pocrkaju trajno – to s kafom radim povremeno), a najbolji provereni lek za koji znam jeste „ono sa šipka“ – ne znam da li ima ime u našem jeziku, izgugluj „hairy rose gall“, izraslina koja se javlja na divljoj ruži. Naberu se te čupice (najbolje u jesen, kad su već stare i smeđe), zaliju se komovicom, to odstoji neku nedelju, i onda se procedi i utrljava se redovno u koren kose. Može i običan razblažen alkohol, da bi se izbegao miris komovice, ali i komovica ima svoje lekovito dejstvo, pa je bolje s njom. Ovo je što se tiče korena, a za izgled kose znaš i sama kako kažu – šta u usta, to i na glavu (žumanca, masl. ulje, voće, jogurt, med, svašta nešto – sve to prija kosi
).
Večni problem – i ne dao Bog da ga pominjem više
– za neki dan biće 9 meseci otkako su mi ispali konci od poslednje intervencije i otad se problem više nije vratio. Sa svakim danom je sve manja šansa da se vrati (recimo da se u prvoj godini mogućnost recidiva smanjuje sa 25% na 10%), a mom doci treba dići spomenik (ovo je bio ekstra zafrknut slučaj, kaže da nije imao teži u praksi).
Elektronku uredno cuclam, i dalje je kombinujem sa „analognim“ (u razmeri „kako kad“), ali je to ipak mnogo manje katrana u plućima nego pre.
Okrugli sir bez podlivka – za kućnu verziju verovatno je najzgodnija tura od 5 l, mada smo mi pravili od 10, kad već brljamo i prljamo, da bar potraje. Za mleko je važno da bude nekuvano (najbolje ako možeš da nabaviš dobro, masno mleko od nekog sa sela, verovatno može da se naruči od nekog?). E sad, svi mlečni proizvodi su bolji kad se prave od mleka koje nije stajalo u frižideru, ali nije ni to tragedija, za nuždu može da se malo ugreje ponovo. Potkiseliš kiselom pavlakom ili mešavinom kupovnog kis. mleka i pavlake (one od 20%), recimo po jedna dooobra prepuna kašika toga na svaki l mleka, s time što to „razbrčeš“ u jednom delu mleka u šerpenji, pa onda iz visine sipaš ostatak mleka, da onako malo „zapeni“ (ne znam u čemu je fora, možda se bolje rasporedi masnoća?), i ništa, to ostaviš na sobnoj temperaturi da prenoći (pokrij gazom ili tako nečim, naravno). Kad se stegne, isečeš pažljivo nožem na krupnije kocke i bez preteranog drmanja ubaciš šerpenju u rernu uključenu otprilike na 50 stepeni ili malo jače (ne preko 70), i tu joj sleduje da stoji sat-dva – da se izdvoji providna surutka, a kocke će da se skupe malo. Izvadiš, pustiš da se malo ’ladne, a onda pažljivo odvadiš kocke u cedilo (trebalo bi da ima da se kupi po poljoprivrednim apotekama i sl., ono liči na gazu, ali je gušće i drugačije tkano, a ako ga nemaš, trebalo bi da može i dupla gušća gaza). I onda sledi instalacija – napraviš zavežljaj od tog cedila sa sirom, vežeš ga za jaku varjaču i nakalemiš na neka dva dela nameštaja da visi (npr. dve stolice na koje si naređala knjige
), dole lonac... ili ako možeš nešto drugo da smisliš, važno je da visi i kaplje – važno je da ne pritiskaš i ne cediš rukama. Kad se doooooobro otkaplje (zavisi od 100000 faktora, obično i to mora da prenoći – da bude kao vrlo gust krem sir), istresaš ga u posudu za mešenje i bukvalno mesiš, ili stiskaš, kako da objasnim (ne mešaš ga, nego ga mesiš spolja, kao testo), masa treba da postane kompaktna i da otpusti višak tečnosti. (U toj fazi dodaješ so po ukusu.) Oblikuješ kao male debele pogače, poređaš na nešto (može rešetka od šporeta prekrivena gazom)... pustiš da se malo prosuši, i to je to. Ako praviš dimljenu verziju, pre sečenja na kocke skineš kašikom gornji sloj u debljini oko 2 cm – taj deo ubaciš u teglu, posoliš i izmućkaš viljuškom (to je zapravo domaći mileram, možeš ga ostaviti čak još malo na toplom da bude reskiji), a od ostatka praviš sir po istom postupku, ali ga posle odimiš (ne treba ti pušnica, dovoljno je ako ti ili neko od društva imate dvorište i neku instalaciju za roštilj – sve što treba jeste rešetka za roštilj i malo dima, naravno, da to ne bude previše vruće, ne treba da se prži). Poprilična za**bancija, ali mi ovde nemamo gde da kupimo tu vrstu sira, pa me ne mrzi da se povremeno zafrkavam s tim. Od surutke, naravno, praviš pogaču žilavicu (ona starinska sa sodom bikarbonom), a može i za čorbice da se koristi (verovatno ti nije zgodno da kombinuješ na UN, ali možeš da počastiš ukućane), i isto tako može da se ostavi u flašama u zamrzivač pa da se iskoristi kasnije. Ništa se ne baca.
Kikiriki-buter – običan pečeni kikiriki koji moraš dooobro da otrebiš od ljuspica, pa ga samelješ u nečemu što melje dovoljno fino (mi koristili stari električni mlin za kafu), obično smo dodavali na kraju i malčice običnog butera da se lepše maže, pošto naš mlin ne može baš toliko mikronski sitno da samelje, i to je to. (Tip – lakše se odvajaju opnice kad je kikiriki nesoljen, možeš i sama ispeći u plehu u rerni.)
Ostala pitanja – ugrubo (a ostatak ću na PP, da ne rušim porodičnu intimu
) – veliko dete ima još 5 ispita, ali ispitni rok traje do početka jula, pa će uskoro to biti još manje, a ovih dana je na redu i kolektivna diplomska izložba, tako da računam da smo praktično završili. Za master još ništa nije odlučeno, mi navijamo da produži odmah, ali naravno, ne pitamo se mnogo.
Malo dete se malo istegne, malo se zaokrugli, i dalje ima više nego što treba da ima, ali ipak je taj višak pod kontrolom, u principu nešto što zdrav momčić može za 2-3 meseca da skine kao ništa ako reši. (Nikako da se zaljubi, a to bi mu dobro došlo za dijetu, hahahh.
)
Selimo se, ako sve protekne kako valja i trebuje, u Novi Sad ili okolinu – posle ovolikih para datih za jednog studenta, shvatili smo da ne smemo da rizikujemo, šta ako nas rokne neka finansijska kriza kad mlađi stigne do fakulteta... tako da ćemo lepo svi zajedno kao dubrovački karavan, tj. trebalo bi tek idućeg leta da se fizički preselimo, ali već vodimo pregovore oko prodaje stana, gledamo uveliko šta bismo kupili, i uopšteno nam je veselo. Naravno da od mora nema ništa ove godine, a verovatno ni od EXIT-a (tešim se da će nam posle biti ispred nosa, hahh
), ali ovo je investicija u budućnost, pa smo svi dobrovoljno stisli zube. (Uzgred, ako sam dobro shvatila da tu ide neki avgust...?
)
Mama-bake su dobro, fala na pitanju (još kad bi htele da budu dobrE, tj. da malo miruju i odmaraju se, a ne da rkću preko svojih mogućnosti), a što se tiče nas dvoje (da nam nije uroka, hahh), to je jedna od otprilike dve i po stvari na koje možemo da utičemo u životu, pa smo, eto, tako izabrali, tj. izabrali da nam bude lepo.
I da finiširam hranom – i dalje jedem zdravo, s time što na spisku “nezdravo” kod mene nikad nisu bili ni pivo, ni pica, ni čvarci, da se razumemo, ali se držim nekih svojih minimuma šta se MORA pojesti svakog dana (npr bar kilo povrća, adekvatna količina mlečnih proizvoda i sl.), i šta ne bi trebalo NIKAD da se pojede (hrana s hemijom, prazni slatkiši), a ako pretekne prostora za još nešto od onoga “između”, dobro i jest. Držim se i dalje istog sistema od zimus (svi obroci tu, samo pomerena satnica), gladna nisam, žedna nisam
, 4-5 kila viška imam, ali povrće je sad u punom jeku, pa to već kreće naniže... i sad gledam koliko sam ispisala. Za dužinu moga posta pobrinula se Narcisa.
A sad vidim da se i Mrša dopisa... a bre, žene, preteraste, hahahahhh!
(Mislim, volim ja svoju grešnost i nesavršenost, samo što, izgleda, znam lepo da ih upakujem.
)
, a ja se začitala iii.....) Ne znam da li sam 
. Sigurna sam samo da će mi faliti štiva, pa bih zbog toga bila veoma zahvala da ponovo zapisuješ crtice iz svog života. 
, a fale mi ova dva pošto ih nisi postavljala. I dva puta si pisala recept za posni majonez 
, smiješno mi je bilo da su isti ljudi oba puta širili oduševljenje receptom )
Nadam se da je negdje za šta mi nije potrebna viza, i da je malo prostranije nego do sada... 
Napisala sam
Za kikiriki puter ne mogu da vjerujem da je toliko jednostavno. Hvala na prenesenim tajnama zanata.
plink, plink ... gdje je onaj cvijetak zuuu-ti, sto ga svako srce zna? 
NEK ME VODI OBLAK BELI !!! ... plink-plink ... plink-plink ??? plink-plink ??!!!!??
zaboravih, zaboravih ... plink-plink ...
Sad ne znam više ni gde sam pisala, pa sorry ako se ponavljam. Mnogo je važno da se pleh obloži papirom za pečenje (sem u slučaju da voliš da provedeš pola dana ribajući ga), i važno je da se peče na niskoj temperaturi (koja može na samom kraju da se pojača), i mora da se "probrlja" po njemu viljuškom bar jednom u toku pečenja. Volela bih da kod nas ima da se kupi ono pakovanje suvog od pola kila, to bi drastično pojednostavilo stvar, ali nema ga. 
Kako da uzvratim? 
Ne bih baš za nas rekla da je čabar, ali recimo da balansiramo na ivici čabra, hahahh.