[ViA V.]

Ellice draga, onima koji diskriminisu gojazne ljude, samo pokazi ovo:
(ne, nije srednji prst )

[Lana]

mene mnogo više uznemirava diskriminacija debelih ljudi.

Da, po koji zloban komentar se može progurati i preživeti. Međutim, ako padne komentar na razgovoru za posao "ovaj, mi tražimo nekoga ko reprezentativnije izgleda", onda pada zakopavanje. Mojoj kumi se to desilo i poludela je.

Sigurna sam da se dešava i drugim ljudima. Od malih nogu, grupe ne prihvataju "debelu decu" i jedina komunikacija je u vidu podsmeha.

Da bi se to promenilo, na žalost, mnogo vode mora proteći. Ne mirim se, ne ćutim, ali dok još uvek vlada diskriminacija po pitanju pola (mene odbili jednom davno za posao prodavca automobila jer sam žensko, drugarica dobila super posao tek pošto je odradila test na trudnoću i potpisala da neće zatrudneti 2 god), rase, veroispovesti, teško možemo očekivati da se dovikivanja i komentari tipa "debela/i", "ćelavi", "nosonjo" itd. izgube...

[ViA V.]

Ne znam... To sa diskriminacijom zena je opasna stvar.
Moju sestru je jedan lik iz te firme gde je konkurisala za posao pitao da izadje sa njim. Naravno, odbila ga je, uz obrazlozenje da ima decka.
Par dana kasnije, na razgovoru za posao, ona je odbijena uz obrazlozenje "Vi imate decka, vi cete se udati i zasnovati porodicu, a nama treba neko ko nece biti sprecen da dolazi zbog trudnoce i sl."

Da ne poverujes...

[buckasta bubica]

diskriminacija po bilo kojoj osnovi je odlika plitkih umova...i vrlo je rasprostranjena!

starosna diskriminacija:

sta reci o konkursima za posao u kojima je naglaseno "do 25 godina"?

i bez obzira na tezinu CV-a i znanje koje neko poseduje,

startno je diskvalifikovan zato sto ima recimo 30 godina...da ne pominjem 40 i vise...

pa seksisticka diskriminicacija:

- Trazimo muskarca,jer cete vi da uskoro rodite i odete na bolovanje!


nego debeljuce uvek prvo pomisle da negde nisu dobro dosle zbog svojih kilica

[ViA V.]

diskriminacija po bilo kojoj osnovi je odlika plitkih umova...i vrlo je rasprostranjena!

starosna diskriminacija:

sta reci o konkursima za posao u kojima je naglaseno "do 25 godina"?

i bez obzira na tezinu CV-a i znanje koje neko poseduje,

startno je diskvalifikovan zato sto ima recimo 30 godina...da ne pominjem 40 i vise...

Potpisujem! Moj otac je vracen sa konkursa zato sto ima 52 godine.
Bez obzira na to sto je ekspert za programiranje i bez obzira na to sto su i direktori te firme mogli da uce od njega - on je vracen.
Budale!

[ViA V.]

Moram da vam kazem za 'incident' od danas...
Naime, sedim ja na pauzi i grickam svoju uzinu (tj. grozdje i bademe) i ulazi par njih u salu...

Ona ista cura koja hoce da smrsa bez dijete me gleda cudno (neverovatno joj je da na pauzi neko jede bilo sta drugo osim pizze, toplih sendvica, pljeskavica, palacinki, itd). Pita me sta radim.
Ja joj kazem da uzinam, a ona kaze (i to sa jako podsmesljivim tonom) "Ti si luda!"

Mozda zbog glavobolje, a mozda i zbog toga sto mi je dojadilo da me osudjuju gori od mene, ja joj kazem "E, pij tu Coca Colu i cuti. Kad me bude zanimalo tvoje nebitno misljenje, trazicu ga!"
Sta da radim... Rekla sam sta sam imala i ne kajem se.

Naravno, posle je usledilo (prilicno otvoreno) ogvaranje mene iz zadnjih redova, i to stvari tipa: digla sam nos, videcu ja kad me decko ostavi (standardna zelja pojedinaca sa mog faksa), streber sam, itd.

Nisam htela da ih udostojim svadje; jednostavno sam nastavila da grickam bademe...

Ljudi vole da diskriminisu druge i vredjaju ih po mnogo, mnogo osnova.
Ne mrzim ih; sazaljevam ih.
A to je gore od mrznje.

[Venoma :)]

Nek si joj rekla, sasvim je zasluzila.

Inace, danas sam dobila komentar da sam se ugojila od komsinice mog decka koja me nije videla od leta Nisam zbog toga bila nesto lose raspolozena, doduse ovo je dokazalo da sam ipak bila mrsavija letos nego sto sam sad, kao sto sam pretpostavljala, ali nema veze. Moj decko je u svakom slucaju umro od smeha kada sam mu ispricala.

A za one pantalonice 2 broja manje su mi rekli da me ipak ne stezu toliko i da mi bas lepo stoje

[Pelagija]

Evo pravim pauzu u ucenju pa naleteh na ovu temu, ranije je cini mi se nisam videla. I bogme sam se nacudila kakvi su komentari upucivani nekima od vas.
Sta se meni desavalo...nikada mi niko od mojih prijatelja/poznanika nije u lice rekao da sam debela ili da sam se ugojila. ALI onda cujem iz trece ili pete ruke kakvih je komentara bilo u mom odsustvu. Recimo, situacija sa bivsim deckom, njemu neka moja polu-drugarica kaze "Dobra ti je strategija, dopustis devojci da se ovako nagoji, onda niko drugi nece ni da je pogleda a kamoli nesto drugo". On to meni sav zgrozen prenese, i meni tad bi vise zao njega nego sebe
Bilo je toga jos ali u svakom slucaju moja reakcija je svaki put izostajala.
Da, u trenutku pomislim kako cu svasta da kazem tom nekom, za pola sata splasnem, onda i zaboravim. Mada sad nesto mislim da su neki od tih ljudi zaista zasluzivali disciplinske packe po jeziku.
E sad, desavalo mi se i da direktno dobijem neki komentar, ali to su uglavnom komsinice, mamine prijateljice, jedna konkretna mama moje drugarice i sve nesto takvo. I to je uglavnom izgledalo ovako:

ona: sto si se ti popravila/ugojila/ubucila/usvinjila! (epitet uglavnom u korelaciji sa obrazovanjem i kulturom sagovornika)
ja: da, stvarno jesam
ona: uh uh pa kako to
ja: pa znate, jedem ko blesava, jedem kad nije vreme jelu, ne krecem se i to je to, ne znam sta da vam kazem osim da nije bilo tesko (+smesak)
ona: (one koje su zadovoljne odgovorom) ma dobro sredices ti to / (one koje nisu zadovoljne jer su ocekivale neprijatnu tisinu ili jos bolje burnu reakciju)

Eto, moja iskustva su uglavnom takve vrste.

[melisa]

Drage moje, sada sam pročitala celu temu i moram Vam reći da diskriminacije ima svuda i uvek. Što se tiče posla čula sam da u stranim bankama traže da se potpiše i na 5 godina da se neće ostati trudna. Gluposti Sve ih treba
Što se tiče kilaže imala sam i ja komentara ali ništa drastično. Jedino imam nekog druga sa kojim se ređe viđam koji uvek, ali uvek kada dođe pravi komentare kako sam se ugojila ili smršala. Ali nista ruzno nego čisto tip: "Malo si nabacila koji kg, vežbaš li?" ili "Smrsala si, vidi se, lepo ti je" Mada on i o sebi tako komentariše, pa mi ne smeta, nego jedva čekam da ga vidim, da mi kaže na čemu sam Najjači komentar koji sam ikada dobila i koji me je trgnuo je komentar moje keve kada sam se ugojila i dobila stomak, čak je i ona tada rekla da preterujem sa jelom i da pripazim jer imam 22 god i cura sam a ne žena. E to je bilo bolno ali istinito, tako da sam se trgla. Ona je uvek bila protiv dijeta i uvek se brine kada ja drzim dijetu. Onda mozete zamisliti kako je bilo
Što se tiče dečka, on me više tera da se krećem i da idem na fitnes. Takođe prigovara mi ako počnem da jedem puno slatkiša, a sve ostalo je ok. I znam da to radi, jer slatkiši i sedenje nisu zravi. Tako da mi nekada malo sujeta proradi,ali stavim prst na čelo i skontam da on meni u stvari želi dobro. Tako da ga još više volim

[Sunset]

Citam ovu prepiski o komentarima i kao da citam sebe od pre nekoliko godina. Srce me boli jer prepoznajem , ama bas prepoznajem onaj grc u stomaku kad se cuje rec: "debela", onu uzasnu nemoc da se suprotstavis primitivizmu, tudjoj zluradosti, bezosecanju..Ali ova prica ima i jednu stranu stranu...znate...svako od nas je bio i "na suprotnoj strani"..bar jednom u zivotu smo bili u situaciji da konstatiramo da se neko preko noci strasno ugojio ili da neko ima problema sa kilogramima. Kakva je nasa reakcija? Setite se koliko malo energije, zluradosti, emocije ulazemo u takvu konstataciju - ugijila se, konstatiramo, mozda cak i kazemo toj osobi, razmenimo neke od uobicajenih faraza i produzimo dalje sa svojim zivotom. A cura ostane da mozga ceo dan o tome. Hocu da kazem - oni koji daju komentare ne uvek unose u to onoliko emocija sa koliko mi, koji smo optereceni time, te komentare primamo. Zato mislim da sto je covek opusteniji, sto se vise prihvata takav-kakva jeste, sto vise voli sebe (i sa viskom i bez njega) takvi komentari mu nece smetati, nece ih ni primecivati vise nego diskusiju o vremenu ili o bilo cemu svakidasnjem. Problem je u nama, ne u komentarima, njih ce uvek biti, ako ne za tezinu, onda za boju kose, stepen obrazovanja, socijalno poreklo...ima hiljadu nacina na koji ljudi pokusavaju medjusobno da se odrede, distanciraju, povrede ili prikazu ssebe u boljem svetlu od nas.Jedini nacin da se to promeni ili da se boris protiv toga (mada boriti se nije prava rec) je prihvatiti sebe i ne dozvoliti da misljenje i percepcija drugih bude i nase misljenje o nama. Reci su vam: ja ceo zivot imam kompleks da sam debela..i kad sam imala 59, 66 kila i sa 94..jednako sam sebe dozivljavala manje vrednom od drugih samo zbog toga sto sam debela...Strasno ali istinito. To se svodilo na formulaciju:"sve bi bilo super samo da imam 56, 62, 72...kila" i trudila sam se da niko ne primeti da sam debela (oblacila crno, slampavo)...i ako bi cula neki komentar ja sam padala pokosena u depresiju, jer ti su komentari samo potvrdjivali ono sto sam ja vec znala o sebi - nisam dovoljno dobra jer nemam zeljenu kilazu..Naravno ja ovo sad simplificiram jer nemam dovoljno vremena i prostora, ali poenta je:Nakon svih ovih godina (i kilograma) svatam da sam zivela u zabludi, da su jedini zlobni komentari kojima sam trebala da uputim kako je Palegija izvrsno rekla "disciplinsku packu" moji sopstveni!!!Ipak nikad nije kasno,zar ne

[andjela]

Evo i mene u letu ...samo da potvrdim i potpisem prethodni post dragog mi urednika
dragi drugari, treba prvenstveno da promenimo stav prema sebi ,razumeti se ...pa u skladu sa tim voditi racuna o sebi kako u fizicko tako i u psihickom,intelektulanom,zdravstvenom...stanju jer je jedino to merodavno i bitno a izmedju ostalog jedino na sebe mozete uticati a na druge ne ....njihova nekultura,kompleksi,bezobrazluk,netakticnost...je samo njihov jad i problem (ovo se ne odnosi na bliske nam ljude koji ce nam reci nesto o nasem izgledu ne kritikujuci)
budite mi lepe i vesele

[Pelagija]

Moram reci da se i meni ovi urednicki postovi svidjaju, niste vi dzabe tu
Nego, ovo sto je Sunset napisala-treba prihvatiti sebe i ne dozvoliti da misljenje drugih o nama bude i nase misljenje...to je u redu ali i to ima dve strane medalje. Kao sto sam u gornjem postu napisala, mene nikad nisu preterano pogadjali ti komentari, tudja misljenja-sve se to svodilo na jednominutnu reakciju i posle toga nista. To sve nekako nije bilo dovoljno bitno. A sad mislim da je trebalo da bude, svaki od tih komentara je mogao da bude moj alarm za budjenje. Ne mozemo se ni praviti da smo sami sebi dovoljni i da je nase sopstveno misljenje jedino validno. Ne mozemo ni smatrati da je svaki komentar o nasoj debljini zlurad i izrecen iz lose namere. Ja sam tek skoro sisla s tog oblaka 'sta-me-briga-sta-vi-mislite'. Ljudi ce uvek nesto komentarisati i mislim da treba obratiti paznju, moje je da to posle u svom mozgu procesuiram najbolje sto umem.
I kao sto je Sunset lepo rekla, rec 'debela' samo za nas debele ima toliko pogrdno znacenje, sto mi je jednom neka zena rekla "Bolje i majku da mi opsuju nego da mi kazu da sam debela".

[MIMI]

ja sam imala par slucajeva koji su me izvodili iz koloseka....
prosle godine ja nabacim stomace i ostalo naoruzanje,i kaze meni drug,e el znas acu on tebe zna gledao slike prepoznao te i reko kako si bila super zenska a sad kad imas momka opustila si se,ugojila....
posle par dana,drugom drugu ja saopstim da necu da pijem pivo jer sam na dijeti,i on krene da vristi od smeha,sta ce tebi dijeta,pa ti li si debela,dobro od sad te zovem debela,i stvarno me zvao,svadjali smo se ko blesavi i nije odustao mesecima...zamislite sedimo u kaficu i on kaze konobarici aj daj tri piva i za debelu limunadu,dzabe meni sto on ne misli da sam ja debela kad svi okolo misle da misli.uzasno mi je bilo,prodavacice po buticima odavno ne slusam i ne gledam kad udjem jer umeju da budu uzasno surove i bezobrazne...ne mogu da nabrojim njihove komentare...
meni drugovi uglavnom kazu da dobro izgledam,jer ko po ugovoru svi misle da je bolje da ljulja nego da zulja,jedino mi skrecu paznju da treba da se zategnem a svadjaju se kad ne nagrnem s njima na burek u pola noci kad se vracamo iz grada,pa ko ce njih razumeti.
devojke koje stvarno dobro izgledaju nikada nisam cula da komentarisu nekog,a one koji lece komplekse itekako...zato devojke moje opustite se i ne slusajte nikog,osim najblizih koji su sigurno dobronamerni,a ostale pustite da lece svoje komplekse...

[Venoma :)]

Moram da se nadovezem na post iznad

Meni je skoro uvek ista situacija sto se tice drugova. Jedva sam navikla nesto bolje prijateljice na ideju (samu ideju!) da drzim dijetu. Ostali me ponekad pogledaju kaooo... Da imam neku zaraznu bolest (majke mi ne znam pogodniji izraz)... "Ma daaaaaj, uzmi jednu/jedno..." sta god da jednu, cokoladne perece, noblice, keksevi... Da, da, da uzmem od svakog od 30 u mom razredu po jedno da vidite sta bi bilo Kada vide da necu onda se vecina mrste kao da sam im ne znam sta uradila. I sta vise, ti se uglavnom trude da me ubede im se pridruzim posebno, nakon sto im kazem zbog cega ne uzimam ili ne jedem sa njima. Neki mi sta vise kazu ''ajde bre, malo da se tovis i nezdravo hranis sa nama, nece ti to nista"

Zasto je toliko tesko postovati tudju odluku? Bilo da je ona zbog zdrave ishrane ili cistog skidanja kilaze? Toliko puta su me gledali kao da zaista nisam normalna zato sto jedem jabuke na odmoru.

[Pippi]

Što se tiče posla čula sam da u stranim bankama traže da se potpiše i na 5 godina da se neće ostati trudna.

Istina, ne samo u bankama vec i u drugim nekim stranim firmama. Svedok sam, toga. Doneli su mi da potpisem ugovor da cu da radim, ali odmah su mi rekli da ima i aneks neki da se potpise. Stajalo je izmedju ostalog i da se ne smem udati i radjati narednih 5 godina, cak su stavili i broj meseci u zagradi. Odbila sam.

A sto se tice komentara na gojaznost. Najveca glupost koja mi se desila je to kad sam usla u prodavnicu da vidim neke farmerice (necu da navodim ime prodavnice), prodavacica mi je rekla (nije se pomerila od kase) da nemaju modele za debele osobe. Tu sam se prvi put iznervirala, otkud ona zna da li sam ja dosla da vidim za sebe ili nekog drugog. Izmedju ostalog tad sam imala oko 75kg. Ja jesam visoka, imam duge noge (problem mi je duzina pantalona, a ne sirina), ali ona nema pravo da mi kaze da za debele nemaju garderobu. Postoje i druge reci kojima moze reci da za "krupnije" osobe nemaju velicinu. Otisla sam kasnije u drugu njihovu prodavnicu i nasla pantalone za sebe, bez ikakvih problema.

Vise ne obracam paznju sta ko kaze, jer viska cu se resiti, a osim toga ne bi valjalo da je ceo svet idealno gradjen ili samo da je mrsav. Bilo bi monotono i dosadno.