Dijeta.net

Loptice, od testa za picu do svih ostalih testa samo je jedan korak.

Majkomila, ja ga koristim najviše kao zamenu za hleb (čudim se kako to još niko nije provalio, samo Japanci imaju nešto na foru krutona ili bejk rolsa, ali hleb još nigde nisam našla), iživljavale smo se Boki i ja s njim onako solidno, vidi slike na viewtopic.php?f=18&t=3405 .

Anči, tačno je da mnogo radim, moj radni dan je dobrih 10 sati dnevno kad se sabere (mislim samo na posao, ne na kućne obaveze), ali imam i slobodnog vremena jer ga ne trošim na neke druge stvari - počev od toga da ne gledam televiziju, a ne znam kad sam poslednji put popila s nekim kafu, ne računam kumu s kojom se vidim jednom nedeljno (pa i to uz pivo, ne uz kafu, hahah ). Bar mislim da sam efikasna, jer pauze u radu koristim za "aktivan odmor", tj. za sve majčinsko-supružanske dužnosti , kao i za čitanje i učenje, za mene je nezamislivo da 5 minuta sedim besposlena. Ko želi da me umori polaganom smrću, samo nek me veže za krevet. Sad ću da kažem nešto sumanuto, ali nikad u životu nisam sela ni u fotelju (lažem, sela sam nekoliko puta silom prilika u gostima) jer mi je to nezamislivo pasivan položaj, ja sam stalno u nekom pokretu, čak i kad "sedim" na ovoj svojoj stolici (više čučim, sedenje je dosadno ).

Juče je bilo previše posla čak i za moje pojmove, pala sam na nos, ali sam završila sve , danas planiram da radim neke lepše stvari. Klopa:

D: kefir + dodaci
R: jučerašnja krčkanija od brokolija, praziluka i tikvica, 200 g sira
U1: sir, salata
U2: izmena - umesto voća neskafa s mlekom
V: sejtan hlepčić sa malo sira, nešto suhomesnato (kao sendvič), salata, čaša mleka

I ti znači ne znaš šta je dosada. Ista stvar i sa mnom, nikako da shvatim kako omladina /a ne samo ona/ govori da bleji od dosade i da ne zna čime bi ispunila dan ili slobodno vreme. Tako je i sa starijim ljudima, uz to silno kafenisanje i tračarenje po celi dan. Pa se pitam da li to važi samo za ove naše krajeve ili do čega je? Ima jedna anegdota.... Došao je neki Japanac kod nas (pritom je bio radni dan) a on čovek odmah reče - Ja neću da učestvujem u ovom štrajku! Često i samu sebe iznenadim kada vidim koliko ljudi sedi po kafićima po ceo dan, prepuni su preko cele nedelje. Ne znam kakva je stvar sa tvojom decom i da li si i na njih prenela makar parčence tog isplaniranog dana i te znatiželje.

Dudo, trebalo bi mi tvoje stručno mišljenje:
pita zeljanica za Proteinski UN dan (ona sa zeljem i sirom) - da li bi mogla da prođe kao ručak, kao da mlečni proizvodi budu osnovna hrana? Da li bi onog testa bilo previše za jedan ručak? Koliko bi grama bilo OK? Ali, priznajem, kupila bih je gotovu na jednom mestu gde je dobra provereno...
Ili, ako to nije dobro, ostaje zeljanica bez sira za UH ručak?
Evo i ja konačno imam jednu želju a da nije alkohol...pa mi treba potvrda da li je to izvodljivo

Mršavićka, najiskrenije ne znam da li kore smeju da zamene hleb , najbolje pitaj Gigu!!! On je stručno lice ovde kad je o UN dijeti reč.

Mohita, samo delimično sam im to prenela, tj. vaspitanjem jesam, ali mora čovek i da se rodi za to. Tešim se da je genetika ipak genetika i da ću jednog dana možda imati neko turbo-unuče.

Meni se cini da bilo koja vrsta pite moze samo i iskljucivo na UH dan

Te finese stvarno već ne znam, morate Gileta da pitate. Možda i ima negde tamo gde su pitanja i odgovori u vezi sa UN.

Ja ću početi da blagosiljam ovaj sejtan, potpuno mi je splasnuo stomak od njega (lice takođe, kaže mi juče kuma da izgledam svežije nego prošle nedelje), a izbacujem neke nenormalne količine vode. Juče se zatekao kod nas i drugar koji je između ostalog bio svojevremeno i pekar, čovek majstor za sve što može da se napravi od brašna, ali prvi put je video hlepčiće od sejtana, probao i oduševio se, kaže da će sad stalno da ih pravi. Jednom i on od mene nešto da nauči, a ne samo ja od njega, hahah. I nisam imala potrebu za voćem, to treba da ispravim u jučerašnjem jelovniku.

Danas:

D: kefir + dodaci
R: opet neki gust čorbuljak od neskrobnog povrća i malo mleka (ukupno 750 g ), mlad sir 200 g (malo masniji)
U: rotkva s kiselim mlekom
V: sejtan hlepčić, pljeskavica, malo sira, salata, čaša mleka (verovatno ću ovo sve podeliti na dva)

Što se tiče tih pita u UN dijeti- mislim da ne mogu da se jedu na proteinski dan, jer tamo stoji pravilo da ono što se jede za ručak, mora i za večeru, samo upola manje. Sećam se da me je Gile klepao kad sam jela npr. krompir, samo drugačije spremljen za ručak, različito za večeru. A kako za večeru ne može da se jede hleb, onda mi je logično da pita ne može na proteinsi dan

Probala ja da napravim taj sejtan, ispao mi kao kuvani đon- mnogo žilav nešto, a radila sam po uputstvima

On i jeste žilav, nema strukturu kao hleb, nego kao princes krofna - ako ga ispečeš srednje, onda je žilav, a ako ga pustiš duže da se peče (tj. više da se suši u rerni), ispadne šuškav i mrvi se.

Pokušaću još jednom, da ga ostavim da se peče malo duže, pa da vidim kako će mi se onda dopasti.

Našla sam sad ovo na sajtu Biošpajza, je l' od ove njihove verzije mogu da se naprave hlepčići, kako ti se čini? http://www.biospajz.rs/sirovi-sejtan-priroda.html

Taj je kuvan (poluprerađen), tako da od njega mogu da se prave samo šnicle. A i cena je .

E što bih ja volela da probam taj vaš sejtan, ali nema!

dudank napisao:Taj je kuvan (poluprerađen), tako da od njega mogu da se prave samo šnicle. A i cena je .

Ja sam odmah pomislila koliko bi mi kilograma brašna stalo za taj novac i koliko grama sejtana.

Nisam probala da se duže peče, sve sam se nešto plašila da ne zagori.... Znači da je u redu da se još malo pusti?

Večeras ću, ako stignem a verujem da hoću, da napravim još jednu turu!

Anči, sad idem u Bg jednom u milion godina, ali obećavam ti ga prvom prilikom kad budem išla.

Mohita, trik za pečenje je da ga pečeš na malo nižoj temperaturi (tako možeš sama da proceniš koliko hoćeš da se isuši), pa pred kraj pojačaš da porumeni. Po mojoj rerni to je 170 pa onda 200 stepeni.

Čitam tvoj post o tome kako živiš.Naravno da se smejem. 20 godina,ljudima objašnjavam,da ja sve postižem,jer ne gledam tv.Oni u mene gledaju,kao u čudo.Sad kad gledam sa detetom,taj Talenat,to je za mene doživljaj a i za njega.Kao da radimo,nešto strašno mnogo bitno .
Meni je ,moja 20.godišnja drugarica jednom rekla,da je oduševljava,što kad god mi je banula u kuću nikad nije videla upaljen,a da godinama u stvari nije znala ,šta je to neobično kod mene u kući.Dok nije ukačila...xa...ugašen TV.
Sve u svemu,moram da ti kažem,kako ja sebe zovem,a i tebi ću da poklonim ime-Majmunica-
Zašto?
Majmuni su strašno radoznali,i oni bi sve,i ono i ovo,vrlo su živahni,i kad sede,oni se bište/trebe buve/.
Moram još jednu anegdotu da ti ispričam.Svi su bili zabezeknuti,što ja u dnevnoj sobi,nemam neke,ugaone garniture,trosede,dvosede,nego samo fotelje.Pitaju me zašto.Ja kažem,pa ljudi najviše vole da sede u foteljama.A oni opet,a kako se ti ispružiš?.Ja zblanuta,o kakvom pružanju pričaju.Kad oni opet...pa kad gledaš tv,ili dremkaš popodne.
naravno da su mislili da sam lažov,kad objasnih,da ja kad spavam,odem u spavaću,ne gledam tv,i ne znam šta ce mi,ležanje po danu.
Ali...ljudi koji su u tempu,i koji su u cajtungu sa vremenom,savršeno spontano organizuju svaki svoj minut.Prokletstvo tih ljudi što shvatiše ,da je ne znaje,samo krug oko znanja,i to im daje taj majmunski motor,koji troši neku nevidljivu energiju,koju stvara niizčega.
Tvoja beskrjna strpljivost ovde,sve tvoje kulinarske čarolije,lepe noge,i reči u kojima svetlucaju ljubavlju prema tvojim momcima,davno su mi rekle da sa tamo nekim kosmosom imaš ugovor,na bez satno vreme. .I šta da kažem...divno je što ga deliš sa nama

Ružo, bre , na pamtim kad mi je neko ovako nešto lepo napisao!

Pazi, uklapa se teorija... ja sam kao mala bila strašno radoznala, između ostalog da saznam šta će biti ako gurnem dva šrafa u utikač... bacila me struja tri metra, a baterije (da ne kažem u čemu) i dan-danas su mi pune.

Mi imamo jednu fotelju i ona služi da se na njoj drži veš za peglanje. Ko dođe, mora da sedi na stolici, ili može da ide u spavaću.

Život je kratak, mora da se koristi svaki trenutak.