[divlja ruža]

Dudo,našla sam na nekom sajtu,da prazan burek ima 200 cal,u 100 gr.Molim te,nešto mi to malo,za burek...javni mi....

[dudank]

Ružo, 100 g kora ima 299 kcal, a još ako mu je dodata masnoća, možeš misliti. Tačno je da se burek malo prska vodom, ali bez 300-350 kcal to ne može da bude po nekoj mojoj proceni.

[divlja ruža]

vala i mojoj,ne mos biti maanje kalorican od hleba...Dobro...nek je i 350,150 gr..petsto calorija,za ddoručak...nije tako strašno,kao stosam mislila....ostatak,dana,srcem sladak kupus....

[Mohita]

Lubenica. Ja leti imam naviku da doručkujem voće, ne mogu da opišem koliko mi prija i baš kao i ti čekam da se malo ustali to sa cenama.

Pre neki dan sam baš razmišljala i nikako da to postavim ovde. Gledala sam tvoje slike (i one što si mi slala e-mail-om) i prosto mi nikako ne ide kako si ti uspela da nabaciš kilograme. Vidi se da si neko ko jako vodi računa o sebi, o negovanju, stilu, svemu, i zato ne mogu da odolim, a da te ne pitam ovako nešto Izvini ako je malo bezveze postavljeno, ali zaista me zanima. Pošto i nakon skinutog velikog viška ti i dalje jesi uzor da može da se održava postignuto (samo nemoj o ona dva zla kilograma ).

Želim ti lep dan!

[dudank]

Mohita, sad si i mene naterala da se malo zamislim. Mislim, jasno je zašto sam počela da se gojim, o tome sam pisala - 3 operacije, nepokretnost, zatim promena posla iz aktivnog u sedeći, a ostale su mi navike da mnogo jedem (jer sam ranije mnogo i trošila) - ali to bi bilo objašnjivo da sam se npr. ugojila za 6 meseci, za kratko vreme ne možeš ni da se snađeš ako se dogodila neka nagla promena u načinu života i metabolizmu, a ja sam bogme dobrih nekoliko godina nabacivala te kilograme. I iskreno nemam pojma zašto nisam na vreme nešto preduzela. A činjenica je da sam bila užasno nesrećna zbog toga, u svakom pogledu, od fizičke onesposobljenosti i bolova u leđima i kolenima pa do izgleda, koji mi jeste takođe važna stavka. Ipak je to bilo okruglo 50% telesne težine nabačeno (sa prosečnih 46 na 69).

Nekako se nisam snašla da nađem novu motivaciju... dotad mi nije ni bila potrebna jer nisam imala tu vrstu problema, a teško je naći onu pravu, koja će stvarno da te pokrene i da ti želju pretvori u redovnu naviku, a ne u opterećenje. Nisam jela neurotično, jela sam po svojim ranijim standardima sasvim normalno, ali teško mi je dopiralo do mozga da su se moje životne okolnosti promenile i da moram i ja da ih pratim. Za promenu navika potreban je kvalitetan motiv. Meni je bilo teško da ga nađem jer sam imala pored sebe muža koji bi me voleo i sa 150 kg, a sve društvene aktivnosti su mi se svodile na neki intelektualni plan, gde svi gledaju da li si pametan, šta ćeš reći, niko ne zapaža da li si debeo ili imaš rogove. To su stvari koje uljuljkaju ljude u privid da je sve u redu (voljeni su, priznati su) i da ne treba ništa da menjaju. A i kad pokušaš, vidiš da ne pale neke motivacije koje sebi postaviš. I sad ću da ispričam jedno straaašno banalnu priču. Prve kilograme sam skinula na silu, samo zato što više nisam mogla da izdržim bolove u zglobovima (prvi klik i opomena desili su se na moru, kad nisam mogla da se popnem na elementarno brdašce), i bilo mi je strašno teško da smaknem te prve kilograme, skidala, vraćala, skidala... I onda odemo mm i ja na jednu lepu svadbu u Bg - moje prve štikle i minjak posle okruglo tri godine, konačno sam bila tu negde da mogu tako da se obučem. Mislila sam da ću da je presedim, jer prethodne tri godine nisam imala ni snage ni volje ni za kakvu zabavu te vrste. Dakle, kreće banalni deo... ušla sam u voz u običnoj odeći jer nisam htela da se pogužvam, usput se i sredila i našminkala, presvukla u haljinicu i štikle (celoj Rakovici na radost jer nije bilo zavese na prozoru)... a tog dana je bila neka utakmica, pa su po stanici rasporedili miliciju, baš uz taj peron jedno pedeset njih najmanje. Dakle, izlazim u raskošnoj bundi, minjaku, štiklama, dekolte-izvol'te... i to iz poslednjeg vagona, što znači da moram da prođem čitavom dužinom voza. Prolazim kroz taj dugački špalir i samo vidim krajičkom oka kako se okreću pandurske glave, a iza mene mm otprilike već kuva (iako to nikad ne bi priznao ), i odjednom hvuuušššššš... u meni raste onaj osećaj da sam žensko, bre! To sam ja! Na toj svadbi smo ludovali kao nigde i nikad, sutradan sam sela i napravila kakav-takav plan dijete, posle 17 dana otvorila ovde dnevnik.

Šta je poenta - posle svih mojih samoanaliza, traganja za različitim složenim uzrocima i još složenijim rešenjima, kliknulo mi je zahvaljujući svadbi i špaliru policajaca. Ključan je bio moj ženski atavistički poriv da muškarci gledaju za mnom, a ja sam to sve vreme odbacivala kao "nedostojno". Neki put su rešenja strahovito prosta (u oba smisla ) i stoje ispred nosa, a mi se patimo i tražimo nešto silno komplikovano. Koliko god delovalo budalasto, sada svesno pothranjujem u sebi taj ženski ego jer mi pomaže i želim da ga iskoristim kao pogonsko gorivo. Verujem da svako ima svoje pogonsko gorivo, koje može da bude i nešto skroz deseto, ne ovo što sam ja navela, samo je ponekad mnogo teško da se pronađe. I mislim da je većina nas u fazi gojenja imala taj osećaj "to nisam ja", ali nije umela da sroči šta je "to jesam ja". Kad znaš zašto ti je potrebno da smršaš - ne zato što imaš svest o tome da nije zdravo biti debeo, što ti drugi to pričaju, itd., nego kad nađeš u sebi to "zašto" - pola problema je rešeno.

Ovo sad više ispade razmišljanje o motivaciji nego o tome "zašto nisam na vreme", ali mislim da je apsolutno povezano. Ne znam sa čime da uporedim... recimo ovako: svakog dana ideš u šetnju od 3 km uzbrdo samo da bi usput video nekog ko ti se sviđa (ovo iz iskustva ). E, ali ako ti se ne sviđa niko na tom brdu, znaš kad ćeš se peti svaki dan uz njega... mislim. Znači, ako hoćeš ponovo uz to brdo, moraš ili da se zaljubiš opet u nekog na brdu, ili da nađeš podjednako jaku motivaciju. Dokle god je ne nađeš, to brdo kao da ne postoji u tvom životu i nećeš se popeti na njega. U stvari se praviš da ga ne primećuješ, a negde u sebi svestan si da to ne treba tako.

I pošto sam se najstrašnije raspričala... Samo kratko da upišem jelovnik, a sutra nisam tu, idemo na Homolje, i još se dvoumim da li da brljam ili da napravim sebi nešto od sejtana - prijaviću kad dođem.

D: kefir + dodaci
R: salata, sir
U: breskve
V1: đuveč od neskrobnog povrća i svinjskog mesa, salata
V2: ništa

[divlja ruža]

ne znam da li cuješ aplauz...al što se mene tiče,za predhodni post...odjekuje do homolja.

[Boba R.]

Dudo koji dobar motivacioni tekst. Procitala sam ga sa uzivanjem vise puta i pronasla se u njemu. Redovno te citam i dosta stvari sam naucila citajuci tvoj dnevnik. Sve najbolje

[Teta Neda]

Hocemo jos ovakvih postova!!!

Prelijepo napisano, predobro objasnjeno! Ti i ja smo se vec 'nasle' u onom kad sam ja napisala "Hocu da me gledaju s nevjericom" ili nesto slicno a ti rekla da nas obe tjeraju 'zli porivi' Bitno je naci motivaciju i tacno kazes, svacija je razlicita, ali je ona osnova svega.

Hvala ti za ovaj post, uzivala sam citajuci

p.s. mnogo hvala za link!

[jasminaw]

Koja si ti kraljica!!! Aplauz !!! Ne samo da te cijenim s tim da znas sve zivo,i da ti se jos jednom zahvaljujem na PP prije moje pauze,sto je olaksalo moju daljnu odluku,nego si mi motivacija kad procitam ovako izvrsno napisan tekst,u kojem se makar u 10 recenica pronalazim,ali ne ono pronasla sam se i shvatila da je bas tako kako si napisala,nego ono kao napisala si ono sto je u meni a ja ne znam da izrazim na takav nacin kao sto si ti napisala! Ma gonis me kao kad upalis masinu a ona radi i zahukta se jos vise i udari mi vrucina u glavu jer HOCU HOCU I ZNAM DA MOGU uz ovakve divne zene uz mene/ da ne spominjem Tetu , i ostale meni drage,pametne i pozitivne zene!

P.S izvini sad se ja raspisa` u tvom dnevniku,niko me nije nista pitao,,,,,ali na pocetku sam Raund 2 pa se pripremam psihicki,citam upijam sve sto me vodi i daje mi snagu za novi bolji pocetak! A i na vodi sam pa imam vremenaaaaaa da drobim svasta

Pozdravi

[Zorica Mijovic]

Dudo,Vi bi ste slobodno mogli u spisateljice... Pozdrav i od mene!

[Mohita]

Ovo je fantastična poruka! Zaista bih volela da ovo što si napisala bude motivacija mnogim damama ovde!

[dudank]

Za tekst je zaslužna Mohita, ona me je navela da se malo prisetim tog doba. Ali je stvarno dokaz koliko naizgled glupe motivacije mogu da budu presudne... zato nijednu ne treba unapred odbacivati.

Juče samo što sam došla i sela za comp, nesta struje u celom gradu. Strpali smo se odmah u krevet, baaaš naporan dan, ali predivno smo se proveli. Svraćali smo na tri divna izletišta, u manastire Gornjak i Ždrelo, u jednom vlaškom selu kupovali sir, još ponešto videli i obišli usput... brljala sam s namirnicama (silom prilika ipak sam morala pancerote, nisam imala kad još spremim i sejtan), ali sam jela vrlo malo količinski, fino sam se provukla.

Ovih dana moraću malo opreznije sa tim sirom, mastan je i jak, ali je stvarno savršen.

D: kefir + dodaci
R: udinstano neskrobno povrće (spremljeno s mesom, ali meso neću za ručak), šopska salata
U: breskve
V1: sir, salata
V2: izmena - hladna čorba od boba

[Teta Neda]

Uh sto ja volem sireve. RaznorazNIJE hehehe. Ali ovdje jedem samo taj cottage, pise da ima 70 kcal na 100 gr
A kad smo vec kod kalorija znas li mozda koliko ih ima u maloj vegetarijani iz Pizza Hut-a? Ja ne mogu da nadjem na netu To su one skroz male, najmanje, mislim da je promjer 9 inchi.. Drugarica me upravo prepala, rekla da ima preko 1000 kalorija, navodno citala negdje.. A ja ne mogu da vjerujem da u jednoj tolipacnoj pici ima toliko kalorija! Pokvari mi cejf zena

Drago mi je da si se tako lijepo provela!

[dudank]

Ne mogu da nađem tu veličinu (najmanju mi daje od 12 inča), ali ako je to Veggie Lover's (jedina koju sam našla u Pizza Hut-u da se vodi kao vegetarijanska), onda ima 180 kcal na sto grama. Valjda imaju neku vagicu tamo da ti izmere.

[Teta Neda]

Hvala sreco moja sveznajuca!
Ne moraju da mjere, bitno mi je da znam da nema 1000 kcal (ma znala sam odma, nemoguce je, al eto, zena me zabrinula). Veceras ima da je smazem, ionako cijeli dan jedem ko vrabac zbog te pice