Poslato: 24 Mar 2009, 15:04
Nateralo me sve po malo. Pre svega momenat kad sam po prvi put u životu ugledala na vagi cifru od 90 kg.
I deca koja gledaju moje devojačke slike, i muž koji tu i tamo veoma taktično pomene nešto na temu viška, i osećaj da sam počela da mrzim da idem u šoping jer obično ne mogu da uzmem ono što mi se svidja jer mi ili ne stoji dobro ili nema broja (predvidjeno samo za vitke), i osećaj da ponekad život ide mimo mene - idem ja na bazen i plažu ali mi tamo nije sasvim lepo...želim opet onaj osećaj slobode koji mi je tako prijao, kad mogu da stavim na sebe šta hoću i da odvojim koga hoću ( mislim, sad bih preskočila to odvajanje, ali volela bih da znam da mogu ako hoću
). Mrzim kad stojim ispred ormana i nemam šta da obučem a orman kipi...neću u kupovinu a staro ne mogu da obučem...Ne izlazi mi se na mesta gde dolaze namontirane bombe, jer se osećam ko tetka...Mrzim sebe kad vidim kako neke moje drugarice koje imaju po troje dece mogu savršeno da izgledaju ( mada ja za moje stanje ne krivim decu, trudnoće su mi bile školske). Ipak, ponosim se sobom kad ja izgledam bolje od nekih drugih mojih vršnjakinja, tako da samo mogu da zamislim kako bih se dobro osećala da se vratim na idealnu težinu ili blizu nje.
Lepota nije sve, ali znači puno u ovom svetu. I najvažnije od svega je SAMOPOŠTOVANJE, koje dolazi sa saznanjem da ste uspeli da pobedite slabost u sebi.
I deca koja gledaju moje devojačke slike, i muž koji tu i tamo veoma taktično pomene nešto na temu viška, i osećaj da sam počela da mrzim da idem u šoping jer obično ne mogu da uzmem ono što mi se svidja jer mi ili ne stoji dobro ili nema broja (predvidjeno samo za vitke), i osećaj da ponekad život ide mimo mene - idem ja na bazen i plažu ali mi tamo nije sasvim lepo...želim opet onaj osećaj slobode koji mi je tako prijao, kad mogu da stavim na sebe šta hoću i da odvojim koga hoću ( mislim, sad bih preskočila to odvajanje, ali volela bih da znam da mogu ako hoću
). Mrzim kad stojim ispred ormana i nemam šta da obučem a orman kipi...neću u kupovinu a staro ne mogu da obučem...Ne izlazi mi se na mesta gde dolaze namontirane bombe, jer se osećam ko tetka...Mrzim sebe kad vidim kako neke moje drugarice koje imaju po troje dece mogu savršeno da izgledaju ( mada ja za moje stanje ne krivim decu, trudnoće su mi bile školske). Ipak, ponosim se sobom kad ja izgledam bolje od nekih drugih mojih vršnjakinja, tako da samo mogu da zamislim kako bih se dobro osećala da se vratim na idealnu težinu ili blizu nje.
Lepota nije sve, ali znači puno u ovom svetu. I najvažnije od svega je SAMOPOŠTOVANJE, koje dolazi sa saznanjem da ste uspeli da pobedite slabost u sebi.
)
- pobijedila sam komplexe, ali najlakse ih se rijesiti tako sto necu imati od cega da se stidim )
