Pisala sam o tome u svom dnevniku i postavljala linkove, ali ću vrlo rado ponoviti…
Ako je nešto organsko, ne znači da je zdravo. Organsko je pojam za sebe, ali i pored svog organskog svojstva biljka nesmetano može da ima i druga svojstva.
Za
soju 
se vezuje sledeće:
- Nije za ljudsku ishranu – tj nekada uopšte nije smatrana ljudskom hranom a onda je odjednom predstavljena kao čudesna namirnica koja sprečava sve bolesti i rešava sve probleme.. Osim toga, ona je prisutna i onda kada toga nismo svesni kroz sojino ulje, sojine proteine i sojin lecitin – a sve ovo se nalazi u svim industrijskim prerađevinama (baš svim)
- Visok sadržaj fitinske kiseline smajuje apsorbciju kalcijuma, magnezijuma, bakra, železa i cinka. Fitinska kiselina u njoj se ne može neutralisati klasičnim metodama, pa se redovnom konzumacijom dovodimo u rizik teškog nedostatka minerala u organizmu što vodi bolestima. Ishrana sa visokim sadržajem fitinske kiseline može imati loš uticaj na normalan rast i razvoj dece i omladine
- Sadrži inhibitore tripsina i protease – ova jedinjenja ometaju rad enzima koji su potrebni za razgradnju i iskorištavanje proteina – što vodi problemima sa pankreasom, želucom i kompletnim probavnim sistemom – dakle otežava normalan rast i razvoj
- Sadrži gitrogene koji ometaju metabolizam joda i mogu dovesti do hipotireoze i raka štitne žlezde. Neke studije povezuju upotrebu dečije formule na bazi soje sa autoimonom bolesti štitne žlezde kod dece
- Sadrži fitoestrogene ili izoflavone koji nalikuju estrogenu i ometaju funkciju i rad endokrinih žlezda – ovo može uzrokovati neplodnost i rak dojke
- Sadrži različite vrste oligosaharida koje ljudski probavni sistem ne prepoznaje, oni ostaju nesvareni, izazivaju gasove i nadutost ali i provociraju imuni sistem i dovode do stvaranja upalnog procesa i proizvodnje antitela. Ovim putem soja ima svoje učešće u razvoju autoimunih bolesti.
- Sadrži hemaglutinine – tvari koje podstiču koagulaciju i dovode do zgrušavanja crvenih krvnih zrnaca – što ometa pravilnu apsorbciju i distribuciju kiseonika u tkivima
- Sadrži aluminijum koji je toksičan za nervni sistem i bubrege
- Reklamira se kao sredstvo koje sprečava nastanak raka pa se kao dokaz navode Azijati koji zbog navodne konzumacije soje manje obolevaju od raka. Ovo ipak nije valjan argument. Kod njih zaista ima manje nekih vrsta raka koje su tipične za zapad, ali više obolevaju od nekih drugih vrta raka. Osim toga, oni jedu samo fermentisanu soju i to u malim količinama kao začinski dodatak – a ne jedu sojine pljeskavice, sireve, kobasice... kao zamenu za namirnice životinjskog porekla. Fermentacijom se mogu neutralisati neki od antinutrijenata i toksičnih tvari iz soje. Proizvodi koji su fermentisani na tradicionalan način su: miso, tempeh, natto i pravi soja sos.
- Čak i ako se ne jede soja i sojine prerađevine, gotovo je sigurno da unosimo u sebe izolat sojinog proteina. Ova teško procesovana tvar sadrži toksično jedinjnje lysinoalanin, kancerogena jedinjenja nitrosamine, slobodnu glutaminsku kiselinu (MNG) – potencijalni neurotoksin, koja se još posebno dodaje da bi se prikrio odvratan ukus ovog izolata. Izolat sojinog proteina se dodaje većini industrijskih prerađevina radi ,,obogaćivanja,,.
- Najstrašnije od svega su dečje formule na bazi soje, jer sa takvim mlekom bebe u sebe dnevno unose količinu estrogena ekvivalentnu količini koja se dobija iz pet kontracepcijskih pilula!!!! Ovo dovodi do teških hormonskih poremećaja: prerani polni razsvoj kod devojčica i zakasneli ili zaustavljeni polni razvoj kod dečaka. Kod devojčica hranjenih ovom formulom pubertet počinje pre osme godine života a neki znaci ranog polnog razvoja i pre trečće godine.
- Hiljade studija povezuju ishranu sojom sa brojnim zdravstvenim problemima i bolestima: pothranjenost, probavne smetnje, pad imuniteta, disfunkcija štitne žlezde, prerano starenje mozga, bolesti reproduktivnih organa, neplodnost pa čak i srčane bolesti.
- Pored svega, većina soje je genetski modifikovana
- Dakle, ovo čudo nije za ljudsku konzumaciju a najbolje je u širokom luku izbegavati i sve što sadrži neki sastojak soje – industrijski proizvodi (slatkiši, keksovi, npr PLAZMA KEKS označen kao nešto izuzetno zdravo i dobro, svako ono ,,jestivo biljno ulje,, koje piše na konzervi ribe npr jer je to najverovatnije sojino ulje, sojin lecitin se nalazi i u sladoledima i svim slatkišima, itd.... sva ona antihrana kako je ja zovem...kupovni suhomesnati proizvodi, paštete, viršle, itd..). Ništa što je napravljeno od soje nije zdravo. Lecitin je emulgator koji je potreban da bi se mogle pomešati masnoća i voda – pa je sojin lecitin jako teško izbeći jer ga koriste u svemu budući da je jeftiniji nego lecitin iz jajeta.
- Tvari u soji, kao što je spomenuto gore, su slične ženskom hormonu estrogen i mogu dovesti do poremećaja u radu hormona
- Sadržaj aminokiselina u soji se ne može dobro apsorbovati jer je soja prepuna raznih antinutrijenata koji sprečavaju iskorišćavanje proteina i minerala u telu
- Industrija soje je velika i profitabilna te nije neobično da se služi neistinama u svojim reklamnim porukama
- Ono što razlikuje soju od ostalih žitarica je sledeće: ako izbegnemo GMO sadnice, zatim ako žitarice spremamo na pravilan način – može se dobiti dobar piozvod, ako ne preterano dobar onda bar ne previše štetan. Međutim, kod soje to nije slučaj – čak i ako izbegnemo GMO soju, ona zbog svog sastava ostaje višestruko štetna
Uzgred, da li ste se ikad zapitali otkud na ovom svetu cela armija muškaraca sa ženskim dupetom i sisama (eto baš tako da se izrazim, da ne biram reči) i otkud sve one devojčice sa grudima petica sa npr 8 godina ili mlađe.... Takvih odavno ima mnogo po Americi npr i po svetu... ali i kod nas je sve više ovakvih muškaraca...?
(izvinite što ja uvek nosim loše vesti... Do not kill the messenger!)
)
. Mislim da mi sojin lecitin viri iz svega što dotaknem, pa to još više nervira.