Dijeta.net

Dobro, na necemu se pece. Da li mast ili ulje(koje god) ipak je masnoca. Moze i na vodi i to je svakako najzdravije.
Slazem se proteini su nam neophodni u ishrani. Ali u mojoj ishrani ne nedostaju proteini, pratim preko onog sajta cronometar.com i imam dane kad je sve ok, pa imam dane kad pojedem previse skroba i masti(bas iz tih gluposti kao sto je pecivo, pita ili slatkisi). Za sada imam dobru krvnu sliku. Ali imam visak masnog tkiva od kolena do donjeg stomaka. A imacu sigurno problema sa trigliceridima kasnije ako ne uspostavim drugaciju ishranu.
I moji roditelji imaju povisene te stavke. Isto mislim da je kod njih to posledica kafa, stres i vojvodjanska ishrana(dosta mesa, slanine, kobasice i sira).

Volja, hvala, očekujem brzo izlečenje.
Što se tiče pečenja i spremanja, ponekad se koristi masnoća a ponekad ne, zavisi šta je u pitanju i kako se sprema. Nemoj da smatraš da je strašno koristiti malo masnoće u ishrani.
Salati npr odnosno povrtnom obroku ne da je dozvoljeno nego je poželjno dodavanje (zdrave) masnoće. Umereno naravno.
Ako pržim jaja, na tiganj stavim malo svinjske masti. Ne pada mi na pamet da izbegavam ovo malo masnoće. Nema potrebe. Nekad meso propržim kratko, na sasvim malo masnoće, i posle nastavim da dinstam sa dodatkom vode npr, zavisi šta je u pitanju. Nekad meso ispečem bez masnoće, u rerni. Sve zavisi…
Nemoj toga da se plašiš toliko, to je sve sastavni deo normalne ishrane.
I mlečni proizvodi koje si spominjala u prethodnom postu, sve to nije bauk. Mlečni proizvodi sa manje masnoće (ni slučajno 0% ili 0,5% mm i slični – to nije dobro, to veštačko obezmašćivanje) nisu nešto što treba da smatraš za zlo. Sve to se jede u adekvatnim količinama i kombinacijama.
Meso koje ja jedem je nemasno, ali povremeno jedem i neko masnije meso. Sasvim je u redu povremeno pojesti nešto masnije pa čak i neki proizvod kao što je slanina. Bolje je pojesti parče masnog mesa i salatu nego nemasno meso pohovano pa prženo u ulju ili krompir iz ulja ili keks ili tako nešto.

Edit:
Da, moja kafa. Ni slučajno nemam nameru da je izbacujem nego samo da smanjim količinu u onim danima kada preterujem. To svakako.

Slazem se, povremeno je odlicno, za onog ko moze i ima meru. Ali mom tati je redovno na jelovniku slanina, sir trapist, kobasica,..Super on izgleda i ima energije, on 20 km dnevno predje samo biciklom. To je odlicna kondicija za coveka od skoro 60 godina. Ali nije dobro po njegovo zdravlje na duzi rok. I to niko ne moze da me ubedi da je sir trapist zdrav. Ok za nekog ko ga jede ponekad. Ali svaki dan, ne bih rekla.
Brzo nam ozdravi i molim te no sikiriki! Ti i tvoje zdravlje ste na prvom mestu!

moj holesterol je bio samo za nijansicu iznad granične vrednosti (pre 20 godina granica je bila 8 a sada je 5).

Sto ti je farmaceutska mafija, samo da bi sto vise lijekova prodali. Tako su i seces spustili sa 8 na 6, sad hoce na 5.6. Da se oni pitaju svi bismo bili na nekoj terapiji.

Imam jedno pitanje, da li je 21 jaje sedmicno (3 dnevno) previse holesterola?

P.S. I ja kao i Leonida se duboko izvinjavam sto ovo pisem na tvom dnevniku Sta ti je? Od cega bolujes?

Lijepa diskusija, nemam sta da dodam ni da oduzmem .
Jedini novitet mi je poredjenje lubenice i krastavca.

Ne mogu da kazem da me veseli tvojih 56, ali ce biti lakse da te skinem s grbace (jos samo 700g ).

Drzim palceve da se sto prije oporavis.

Volja, hvala ti! Biće ovo sasvim u redu, mislim na moje zdravlje.
Naravno, treba imati meru. Zato i ne bi bilo loše da na vreme poradiš na toj prevenciji triglicerida npr. Oni se upravo najčešće i javljaju zbog prekomernog unosa lako-iskoristivih UH pa je neophodno smanjiti unos šećera, belog brašna, voća a posebno voćnih i povrćnih sokova i smoothy-ja. A masnoće, zdrave masnoće u normalnoj količini, nemoj da imaš takav strah od njih… Napisaću kod tebe to što sam želela da pišem ali kada uhvatim malo više nekog opuštenog vremena.


Kufi, duboko se izvinjavam što odgovaram na tvoje pitanje . (Mislim…. Leonida se izvinjava što piše, pa valjda je normalno da piše i naravno da je više nego dobrodošla …. )
Ta jaja za koja pitaš (Ringe ringe raja..), koliko sam ja razumela iz svega što sam pročitala… taj stav o ozloglašenim jajima je apsolutno prevaziđen. Isto kao što je prevaziđena i više decenija promovisana laž (iz komercijalnih interesa) da su masti životinjskog porekla štetne i najveće zlo, pa su ljudi kljukani nekim Fat-free ili Low in Fat proizvodima (koji su naravno bili sa visokim sadržajem UH odnosno šećera i) ili proizvodima sa lošim biljnim masnoćama, da bi tako kardiovaskularne bolesti postale proširene kao najozbiljnija epidemija… Tu i ta priča o holestorolu i trigliceridima…. Kako sam ja zaključila, nije potrebno minizovati količinu te supernamirnice u ishrani (jaja), kao što je to nekada važilo za pravilo. Elem, kažu da postoje istraživanja koja pokazuju da jaja /žumanca ne utiču na holesterol (nego upravo ono o čemu smo pisali ovih dana tj na prethodnoj strani) ali ljudi svakako različito reaguju i imaju različite sklonosti za holesterol npr.
Ja bih, na tvom mestu, nastavila da jedem jaja ali bih svakako redovno proveravala krvnu sliku i preduzimala nešto čim primetim da eventualno neki parametri nisu kako treba (ako ne daj Bože nisu). I još nešto, (kao i uvek kada se tebi obraćam) iskoristiću priliku da kažem da bih, da sam ti, ubacila malo povrća u ishranu.
Bolest će uskoro biti potpuno eliminisana. Imala sam ujed zaraženog krpelja a da nisam ni znala pa nisam odmah otišla kod lekara nego tek nakon nekog vremena. Lajmska bolest. Ali, pošto imam najbolje lekare na svetu , apsolutno sam sigurna da će sve biti potpuno u redu tj da neće biti nikakvih posledica. E da, ako bi neko hteo nešto da mi kaže na njihov račun, na račun moja dva lekara, e taj bi morao da se izvinjava što piše … Još uvek sam na terapiji ali će sve biti savršeno.


Narcisa, ti si jedina koja me je skinula, skoro skinula - tiker ti je fascinantan.
Hvala ti, dobro sam.

Krpelj
Nije da ih nema ... kako imam dugodlake pse, odlično znam problem
Biće to sve OK.

Inače ... samo vi mene zavitlavajte ... ima nas ovde lepo vaspitanih

Biće OK naravno . Ali, ne znam da li znaš koliko lajmska bolest može da bude opasna, a ja sam malo kasnije počela da se lečim... (zbog toga mi je i terapija tako intenzivna)
Ne zavitlavamo te nego mislimo da valjda ne treba da se izvinjavaš ako pišeš u mom dnevniku...

Sad ... ima ljudi koji ne vole životinje, pa ni poređenje sa njima, ali mi imamo odlično iskustvo sa lečenjem pasa (doduše, ja sam hiljadu puta rekla da bih se radije lečila kod mog veterinara nego bilo kojeg doktora , zaista imam bezgranično poverenje u njega), lečenje psa jeste uključivalo infuzije, i to vrlo uspešno (a nesretni pas nije znao da kaže da ga nešto boli, pa je ipak trebalo vremena da primetimo da nešto ne štima ...). Kako imam crne dugodlake ogromne pse ... vrlo je teško primetiti krpelja u dlaci .
P.S. Posledica po zdravlje nije bilo, bila je još štene, sad je već gospođa u godinama, vrlo zdrava i pokretna .

Huh.. nije sala ta bolest. Ali ja verujem da si u najboljim rukama i uz terapiju i tvoju upornost da ce sve biti u najboljem redu. Samo moras biti strpljiva.
Svaka tebi cast kako se hrabro nosis! I to sto si i sa ishranom uravnotezena u ovakvim okolnostima, to ti je samo jos jedan dokaz da je tvoja tezina odrziva na dug rok, ne treba da se brines da ce se kile vratiti.
Divim ti se! Bas si jaka zena. Treba to sve izgurati. A nisam ni pomislila da si bolesna. Iz tvog pisanja nikad ne bih ni pomislila.
Neka te ne napusta snaga i optimizam! Proci ce i ovo!

Leonida, ja volim životinje i to prvenstveno pse.

Volja, hvala ti svakako.
Znaš kako… jesam dobila tu bolest ali nisam bolesna . Valjda se zato sa tim dobro nosim.
Ja sam bila sasvim dobro i onda je posumnjano na tu bolest zbog nekog simptomčića koji je slučajno primećen. Tako sam otišla na test krvi, jedan pa drugi (potvrdni)… Jeste prilično vremena prošlo od tog pretpostavljenog momenta zaražavanja, ali ne toliko da bih brinula za izlečenje. I jesam nekoliko dana bila sva u tim nekim mislima na tu temu .. da se ne lažemo, ali ubrzo sam to potpuno odagnala . Posle toga, jedino opterećenje je bilo na temu obaveze odlazaka na te terapije / infuzije dakle u organizacionom smislu i u smislu gubljenja dragocenog vremena. I logično, ostalo je opterećenje u smislu troškova koje sam imala za kupovinu lekova za one infuzije, nekih dodatnih preparata i za te testove.
Imam dva fenomenalna lekara koji su me fascinirali.
Tako da... ja nisam u nekom bolesnom stanju, naprotiv. Imala sam reakciju na terapiju tokom prvih desetak dana i to fizički nije bilo baš najlakše, tj bilo je bolova, ali je to sada prošlo. Još nepunih deset dana i završavam sa terapijom.

Što se tiče ove tvoje opaske o održivosti moje kilaže…. U pravu si, naravno da je održiva, zašto ne bi bila...
To je jednostavno moja ishrana i ona nije takva zato što sam ja disciplinovana nego zato što je to moja normalna, standardna, ishrana. Meni je normalno da, i u vanrednim okolnostima, učinim i dodatni napor ako treba, kako bih se hranila onako kako sam navikla, kako smatram da je optimalno i dobro za mene. Ako bih bila prinuđena da nekoliko dana jedem drugačije, onako kako bi neki definisali ,,brljanje,, ja bih to shvatila kao kaznu i problem jer ja u ovoj svojoj ishrani uživam.

A da je bilo vanrednih okolnosti tokom ovog vremena otkako imam ovu kilažu, a takođe i u periodu mršavljenja, bilo je… Ali to me nikad nije poremetilo, ni jednog dana od početka mršavljenja. Ja doslovno nisam imala krize te vrste.
Sa mršavljenjem sam počela 5.11.2012. da bi već od 8.1.2013. (dakle od pola perioda tj sredine tih 91 dan UN dijete) nastali ozbiljni problemi i peripetije sa maminim zdravljem koji su trajali bar do kraja juna 2013 (I to nije bilo prvi put da imamo krize sa njom). Dane i dane sam provela po bolnicama, veći deo dana je bio takav da bih maltene samo dolazila kući da prespavam, jela u letu, na poslu ručak a posle podne užina negde u bolničkom krugu ili u autobusu.. Suze i sekiracija, fizički napor i hroničan umor. Bez obzira na to, isterala sam 91 dana UN plus onih 91 dana onog glupog održavanja (iz principa, jer sam rekla da ću). Konačno prešla na neku svoju ishranu bez dijete.
Paralelno sa tim, tokom 2012. i cele te 2013.godine, očekivala sam da ostanem bez posla (jer se očekivalo da, u mojoj firmi, dođe do promene vlasništva, delatnosti i svašta nešto, usled čega je trebalo svi da dobijemo otkaz)… ni para nije bilo viška, mama u to vreme nije imala zdravstvenu zaštitu u Srbiji, imali smo brojne administrativne peripetije… Na kraju te godine, stvarno sam ostala bez posla i nisam radila narednih 9 meseci…
Dešavale su se i razne druge vanredne okolnosti ali ti pričam te najdramatičnije…
Od januara do nekog maja ove godine i moj otac je bio u bolnici tri puta i sva tri puta je bilo veoma kritično i svakakvi ishodi su bili mogući. Brinula sam u vezi sa tim, brinula za šta ako i šta sa mamom ako… trčala i jurila čas njemu u bolnicu čas kod mame jer ona nije baš takvog zdravlja da bi trebalo dugo da bude sama…. To se, hvala Bogu, dobro završilo…
Inače, vrlo lako moguće je da se ponovo desi ista stvar sa poslom kao pre 3 godine….

Zašto sve ovo ponovo spominjem… Uvek je moguće zadržati kontrolu nad ishranom. Ako čovek u jednom danu i pojede neku najgoru hranu ako tako nalaže situacija, neće ga taj jedan dan ugroziti. Ali zaista nije teško zadržati smisao u ishrani i upravljati svojom ishranom, bez obzira na sve. Kao što neko ode do prodavnice da kupi koka kolu i keks, isti ili čak manji napor je potreban i da kupi i obezbedi neku pravu hranu.
Niti su problemi izgovor za lošu ishranu niti će se oni rešiti tako što se zbog njih poremeti ishrana.

Hvala svakako na tvojim rečima! I tebi sve najbolje!

EDIT: Znam da sam sve ovo više spominjala već puta, ali često se nekako nametne ta neka tema da ljudi usled vanrednih okolnosti prekidaju dijete ili remete ishranu i zbog toga se goje, pa samo pokušavam da kažem da to ne mora da bude slučaj i da ni ja sa svojom ujednačenom kilažom (koja u poslednje vreme i dodatno ponekad padne) nisam pošteđena nekih problema i vanrednih situacija...


I, da usput prepišem ovde neke gluposti...

1. Nemam ja ništa protiv ružne djevojke, ali glupo je da oboje budemo ružni!
2. Ja pre nego što pojedem pečeno pile za večeru obavezno ga stavim na pod i preskočim. Kažu ako želite smršati da treba obavezno preskočiti večeru!
3. Kad muškarac ćuti on je mislilac, a kad žena ćuti onda je mislilac nadrljao!
4. Dobar parfem obavlja pola posla, zato sam ja kupio dva!
5. Pronašao sam utehu u igli. Sad heklam i dobro mi je!
6. Meni je svaki dan neparan, jer para nemam!
7. Nijedan muškarac nije verovao u leteće tanjire dok se nije oženio!
8. Ovi moji drže Eurokrem u frižideru i onda mene napadaju što su sve kašike iskrivljene!
9. Moji prijatelji loše podnose alkohol. Sinoć sam im tri puta ispao dok su me nosili iz kafane!
10. Zamolio bih komšiju, od koga kradem internet, da ovaj mesec plati na vreme, da nas ne isključe kao prošli put. Hvala!
11. Ako žena upali brisače na autu a ne pada kiša, to znači da će skrenuti desno!
12. Zbog štrajka meteorologa, sutra neće biti vremena!

Ta jaja za koja pitaš (Ringe ringe raja..), koliko sam ja razumela iz svega što sam pročitala… taj stav o ozloglašenim jajima je apsolutno prevaziđen. Isto kao što je prevaziđena i više decenija promovisana laž (iz komercijalnih interesa) da su masti životinjskog porekla štetne i najveće zlo, pa su ljudi kljukani nekim Fat-free ili Low in Fat proizvodima (koji su naravno bili sa visokim sadržajem UH odnosno šećera i) ili proizvodima sa lošim biljnim masnoćama, da bi tako kardiovaskularne bolesti postale proširene kao najozbiljnija epidemija… Tu i ta priča o holestorolu i trigliceridima…. Kako sam ja zaključila, nije potrebno minizovati količinu te supernamirnice u ishrani (jaja), kao što je to nekada važilo za pravilo. Elem, kažu da postoje istraživanja koja pokazuju da jaja /žumanca ne utiču na holesterol (nego upravo ono o čemu smo pisali ovih dana tj na prethodnoj strani) ali ljudi svakako različito reaguju i imaju različite sklonosti za holesterol npr.
Ja bih, na tvom mestu, nastavila da jedem jaja ali bih svakako redovno proveravala krvnu sliku i preduzimala nešto čim primetim da eventualno neki parametri nisu kako treba (ako ne daj Bože nisu). I još nešto, (kao i uvek kada se tebi obraćam) iskoristiću priliku da kažem da bih, da sam ti, ubacila malo povrća u ishranu.

Nisam ja imao problema sa holesterolom ni kada sam bio debeo, nemam ni sada. Mada su mi prvi put mjerili samo ukupni holesterol, bez dobrog i loseg odvojeno, sto nije neko precizno mjerilo. Jaja jedem od malena, fala bogu imam domaca, nisam nikada razmisljao holesterolu. Ali u zadnje vrijeme svako malo iskoci neki clanak o jajima gdje pise kako ih treba spaljivati na lomaci, a ja ih pucam ko dijete hapu. I nekako mi najvise leze ujutru, imaju dosta proteina pa me brzo zasite.

P.S. Srecom po mene fizicka aktivnost pozitivno utice na nivo holesterola.

(jos jednom se duboko izvinjavam sto pisem u tvom dnevniku )

Znam da sam sve ovo više spominjala već puta, ali često se nekako nametne ta neka tema da ljudi usled vanrednih okolnosti prekidaju dijete ili remete ishranu i zbog toga se goje, pa samo pokušavam da kažem da to ne mora da bude slučaj i da ni ja sa svojom ujednačenom kilažom (koja u poslednje vreme i dodatno ponekad padne) nisam pošteđena nekih problema i vanrednih situacija...

Da, u pravu si, ali tebi je (kao i meni već sad) to prešlo u normalan način ishrane. Ti više nemaš potrebe za hranom punom aditiva i veštačkih aroma. Dok se organizam pročisti, potrebno je vreme, tako da je sasvim logično da osobe koje tek počinju sa dijetom ili prelazom na zdraviji način ishrane imaju krize, koje najčešće kulminiraju u vanrednim okolnostima .

Da, u pravu si, ali tebi je (kao i meni već sad) to prešlo u normalan način ishrane. Ti više nemaš potrebe za hranom punom aditiva i veštačkih aroma. Dok se organizam pročisti, potrebno je vreme, tako da je sasvim logično da osobe koje tek počinju sa dijetom ili prelazom na zdraviji način ishrane imaju krize, koje najčešće kulminiraju u vanrednim okolnostima .

Leonida, samo mala ispravka, ovaj deo Ti više nemaš potrebe za hranom punom aditiva i veštačkih aroma ...
Ja nikad nisam imala potrebu za takvom hranom. Ja sam uvek, otkad znam za sebe, volela normalnu tj PRAVU hranu.
Moj problem je nastao u jednoj fazi života, nekoliko meseci, kada sam počela da jedem slatkiše svakodnevno. Srećom, kratko je trajalo. U svakom slučaju, ja sam ceo život na ishrani koja predstavlja moj ideal ishrane, sa izbacivanjem te privremene manije i zavisnosti – slatkiša. Inače nikad u životu nisam imala naviku da jedem ništa od te loše hrane – osim pomenute faze sa zloupotrebom slatkiša.

Kufi, pa ti baš imaš jaja! Mislim prava jaja, domaća! Samo ti to koristi, ne bih ja tu ništa menjala!

Možda ću da se ogrešim o neke druge ljude, ali moj utisak je da dijeta teže pada onima koji nikad nisu ni imali neke loše navike u jelu. Blago onom ko može samo da se odrekne tamo neke čokolade ili koka-kole koje su same po sebi treš i ne utiču na sitost (štaviše, samo povećavaju glad), a ne mora da se odrekne normalne hrane. Kod mene je situacija da nikad nisam volela slatkiše, nikad nisam pila sokove, jela pohovano, brašneno, kupovna peciva, masna peciva s margarinima i sličnim... uvek mnogo povrća, mlečnih proizvoda... bilo je u nekom periodu malo više domaćeg hlebnog testa i testenina, i poneko pivo viška, što jest - jest. I u jednom još drastičnijem periodu naporne radne satnice bilo je noćnih pohoda u frižider, pa je tad znala da upadne salama, ali nisam bila zavisnik od te vrste hrane sa aditivima, nego je salama upadala iz finansijskih razloga (da sam mogla da biram, to bi pre bio jagnjeći but). Ali kad se sa izbacivanjem hleba i piva skinulo tih prvih desetak kila, ostalo je samo da kratim divnu pravu hranu, i to je patnja najveća na svetu. Naravno da ne gladujem sad, ali mi fali da kao nekad spucam litar mleka uz večeru, recimo, ili tri i po tanjira pasulja za ručak. (I da pritom mirno i dalje imam 45 ili 47 kila kao tad. )

Moja borba je isključivo borba s količinama, nismo svi došli iz istih razloga, to hoću da kažem.