Dijeta.net

Haman! Ne teram ja tebe da voliš sos (pogotovu ne taj brašneno-pihtijasti na koji verovatno misliš i koji je i meni gadan), priča je o tome da li vrtimo stalno istu hranu!

I opet je na tom spisku svašta nešto ispropuštano... mislim, bruka, gulaš fali, paprikaš... Ali nema veze, hoću da naglasim poentu - ti ne voliš tu hranu, ali biće inspirativno možda drugima - tu je džinovski spisak tipova jela koja mogu da se jedu doslovno svakodnevno, i neki srazmerno mali spisak za VK dane - mali zato što se većina hrane već jede ostalim danima - npr. ja ne znam šta bih drugo ostavila za VK dan sem testa i nekog pića. I onaj ko voli kolače planiraće za taj dan kolač, ko voli krompir ješće krompir... ne pada mi na pamet ništa više što bi drugim danima bilo nepoželjno. A budući da i testo ili neki lagan slatkiš ili krompir mogu za nuždu da se uklope čak i regularnim danima (nije mi se jednom desilo da se odreknem šnicle zarad, recimo, džinovskog parčeta zeljanice), onda onaj ko voli ono što ja ne volim (pohovano i slično, ovo što sam napisala pod "ne") može da iskoristi VK dane za takva jela... sistem koji u suštini ne isključuje apsolutno nijedno jelo, samo neka jela svodi na jednom-dvaput nedeljno.

Dudo, lepo si dopunila listu.... i dobro je što si napomenula da se ne podrazumeva da to sve služi za VK dane nego da najveći deo sa spiska može da bude za regularne dane...
Ni ja nisam luda za piletinom ali nju kupim kad recimo nemam nameru da ulažem nikakvo vreme ni trud u spremanje pa je kupim gotovu na jednom mestu u kraju gde stvarno lepo peku piliće...
I meni je jagnje skupo i retko ga jedem ali sam ga spomenula jer je poenta bila da se kaže da nema odricanja i da se jede sve tj da ta naša ishrana u kojoj vrtimo isto nije uskraćena za bilo šta - nije uskraćena u smislu zabrana (a druga je stvar ako smo finansijski ograničeni ili loše organizovani...)..
Škembiće i slično nisam nikad jela. Jednostavno, kad sam odrastala, u našoj kući se to nije jelo, nisam imala priliku da probam. Kad sam odrasla, takođe nisam bila u bliskom okruženju sa nekim ko bi mi to preporučivao, forsirao, servirao i tako ostadoh uskraćena za to iskustvo.
Propustila sam da u spisak uvrstim kavurmu i pihtije, ne kao omiljeno jelo nego kao nešto što normalno pojedem kada se ukaže prilika. (nadam se da Narcisa neće povraćati kada ovo bude čitala)
Gulaši, paprikaši, sataraši i razni bućkuriši... apsolutno na vrh spiska! Ti si se eto setila da ih dodaš...
Ovi tvoji predlozi sa ćevapima u kajmaku i slično... znam da to ljudi apsolutno obožavaju... Ja slučajno i ne volim baš da je kajmak uz nešto vruće / toplo pa da se topi, imam odbojnost prema tome... to nije nešto što mi prija ili mi se dopada, ali potpuno sam svesna da je mnogo ljudi ludo za tim... Ali uvek to preporučim za VK obrok, za one koji vole (pljeskavica / ćevapi sa kajmakom, u lepinji, pivo npr... )

Narcisa, tačno, problematična jesi i nije ti lako . Mada, moram da ti odam priznanje, tokom poslednjih meseci sam uočavala na tvojim jelovnicima promene tipa paprika (koju ranije nisi jela), meso češće nego pre i slično... Došlo je ipak do malecke (ali malecke) promene....
Interesantan je to pogled na hranu... to ,,tebi je meso meso i nebitno je kako je spremljeno i slično,, ... a znam i od pre da kod tebe nema mnogo kreativnosti tu tj da si veoma izbirljiva pa da je zato nema. To je šteta, ali i ne menja se tako lako... Davno sam upravo zbog toga rekla da je tvoj uspeh sa skidanjem kilograma ogroman (veći nego uspeh neke druge osobe) jer si toliko izbirljiva i specifična sa hranom... tim je tebi bilo teže nego što bi bilo nekom drugom ko je ovako više svaštojed, za tebe je to bila veća žrtva nego prosečnom svaštojedu. Korišćenjem raznovrsnih načina pripreme, pritom jednostavnih, može da se otkrije ceo novi svet ukusa i uživanja u hrani... Postoji nebrojeno mnogo mogućnosti za to, ali znam da ti nisi baš otvorena za istraživanje tog tipa, nego radije za neke klot varijante koje po pravilu moraju da dosade, činjenica....

Debeliccka napisao:Ovi tvoji predlozi sa ćevapima u kajmaku i slično

Možda nisam lepo naglasila the point, mislila sam na korišćenje masnoća u tim drugim vidovima. Neko ko je svakog dana jeo hamburger ili sendvič zaliven majonezom kreće na dijetu i odjednom je majonez "no-no" (ubiće ga kašika domaćeg majoneza preko salate i nemasne juneće šnicle, recimo), a kad završi s dijetom, u 90% slučajeva ponovo se vraća sendviču zalivenom majonezom i tako ukrug. (A recimo da je domaći majonez od nekog kvalitetnog ulja sto puta zdraviji od rafinisanog ulja koje većina dijetalaca i dalje stavlja u salatu.) Ili kao što ti često predlažeš, slaninica kao začin (u stvari zamena za masnoću i za industrijsko ulje). Na to mislim. (Mislim intenzivno, jer mi je vreme za ručak. )

Slazem se Dudo. Spominjali smo mnogo puta to pametno koriscenje masnoce (puter, kajmak, domaci majonez, slanina...). Trudila sam se cesto da preporucujem zamascivanje povrtnih obroka na taj nacin, dinstanje povrca na slanini, prelivanje povrca puterom, kajmakom....radi dodavanja.kalorija, sitosti, masnoce koja je organizmu neophodna... Sam povrtni obrok nije obrok (moze biti uzina) a na ovaj nacin se dobija jelo plus popravlja ukus. Jedan od najvecih razloga neuspeha mnogih dijeta je izbacivanje masnoce iz.menija...

Cenim tvoje misljenje, nadam se da si posle intenzivnog razmisljanja lepo smislila mislim rucala...

Edit: Nestade mi avatar!

Pa ja nijedno jelo tokom celog ovog mog procesa nisam spremala bez malo masl.ulja/putera/masti/susamovog ulja ili bar malo propržene slanice ili šunke (jedino ono povrće na pari zaista volim bez masnoće, samo posoljeno), nekako sam mislila da je to logična stvar većini i da na to ne treba posebno skretati pažnju (navodila sam i tu kašiku ili kašičicu masnoće u jelovnicima ...). Bez toga je hrana zaista bljutava, kao i bez mase začina (koje će ko začine koristiti, to je već stvar ukusa - jednom sam brojala teglice sa začinima koje imam u kući, kad sam pravila generalku, čini mi se da je bilo 35 - 36 raznih začina ...).

Naravno Leonida. A ne pričamo ovde samo o tom dodavanju masnoće tamo gde treba odnosno o tome kako mnogi, pogrešno, izbegavaju da je dodaju tamo gde je zdravije i bolje da je dodaju (salata npr), nego i o tome da ponekad planski treba zamašćivati jela kako bismo dobili konkretan obrok (zasitan a i ukusniji)...
Evo ja sam baš danas napravila nešto što može da bude ilustracija ove priče (tj nisam ja napravila nego moja rerna dok sam ja sedela i pila kafu). Ne radi se o nikakvom specijalitetu niti o otkrivanju tople vode (a i pravila sam od onoga što mi je bilo pri ruci), nego je poenta priče na zamašćivanju namirnica preterano niske kalorijske vrednosti, odnosno uzimanju masnoća uz neutralno povrće - idealna kombinacija:

Za jednu osobu - može da bude 1 obrok
npr 1 kg tikvica
Isekla sam tikvice na ,,šnicle,, i ne preterano tanko, rasporedila na papir za pečenje i pekla u rerni bez dodatka bilo čega, samo tako klot.
Kada je bilo pečeno (i dehidrirano), stavila sam to u jednu posudu i prelila sa malo rastopljenog maslaca i dodala so, biber, kurkumu i još poneki začin i malo smuljala da se začini i masnoća rasporede.

Bez ove masnoće bi bilo preterano niskokalorično i posno. Umesto ovog maslaca je mogao da bude kajmak ili domaći majonez npr ili jednostavno malo nekog dobrog ulja ili propržena slanina koja se malo istopila i pustila masnoću kojom ovo može da se prelije.
Ovo ću poneti sutra na posao i pojesti za ručak uz mladi sir (i salatu naravno)....

Kažem... nije nikakvo izmišljanje tople vode, nego primer za zamašćivanje povrća... a i primer da konzumacija povrća podrazumeva bar 1kg tikvica (ili nekog drugog povrća ili mešavine povrća) ako želimo da kažemo da jedemo povrće tj ako želimo da jedemo povrće. Premale količine povrća su u rangu degustacije ili dekoracije jela i ne mogu se nazvati redovnim i dovoljnim unosom povrća.

Samo da pruzim podrsku.

Ovaj dnevnik je vrlo posećen jer se svaki put dobiju pametni saveti i smernice kada ukočimo ili ne radimo nešto dobro za nas. Pa evo dodjoh i ja po pomoć. Mene iskreno, zanima da li se negde, nekada na forumu pojavio bilo kakav tekst o kafi( iako nije tema za forum )? Veoma me interesuje njeno delovanje na celokupan organizam, a ono što nadjem guglajući nije ništa više od osnovnih informacija. Pa bih zamolila ako neko negde naidje na nešto, da mi prosledi

TZLJ, piskarala sam ja o tome u nekoliko navrata, konkretno i povodom mog problema, ali samo u najgrubljim crtama jer teško i može da se nađe sve na jednom mestu, svako istraživanje je priča za sebe, a neka daju i oprečne ili još nejasne rezultate. Recimo, jedna grupa istraživanja pokazuje da kafa ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, druga grupa istraživanja pokazuje da je čak korisna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, treća da kafa može da pogorša stanje kod određenog tipa kardiovaskularnih bolesti. Ta tri se međusobno ne kose (tj. sva tri su tačna pod određenim uslovima), tako da bismo morali tačno da znamo svoje zdravstveno stanje da bismo odredili da li spadamo u grupu kojoj će kafa biti u tom smislu korisna, neutralna, ili nepoželjna. Ili recimo dijabetes, utvrđeno je da kafa znatno smanjuje rizik od tipa II, ali kada je dijabetes već prisutan, kofein može da oteža kontrolu šećera u krvi. Može da pogorša i neka mentalna stanja, dok na druga utiče blagotvorno. Doprinosi povišenom holesterolu, ali kod starijih žena smanjuje rizik od moždanog udara i do 25%. Povećava nivoe određenih hormona koji su u određenim slučajevima korisni, u drugima štetni. Smanjuje rizik od depresije, pogotovu kod osoba sklonih suicidu, ali određene vrste depresije može da pogorša. Dakle, štošta zavisi od našeg individualnog stanja, postoje slučajevi kad kafa nije poželjna u većim količinama (i naravno, ne preporučuje se deci, a trudnicama se savetuje da piju minimalne količine).

Sa druge strane, kafa može da bude i te kako korisna u prevenciji raka (kod nekih vrsta je neutralna, dok kod nekih smanjuje rizik i do 40%, čak i do 60% po nekim statistikama, a ni na jednu ne utiče negativno, jedino su se oko raka pluća lomila koplja, ali izgleda da su pušačke navike tu unele pometnju, i da kafa čak i tu ima neutralno ili čak povoljno dejstvo), Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i demencije, multiple skleroze, nekih oboljenja jetre itd. Generalno gledano (na nivou ukupnog mortaliteta), statistike pokazuju da kafa "produžuje život" (narodski rečeno) i trenutno neki opšti stav glasi da kafa nosi više koristi nego opasnosti, s time što je kod pojedinih oboljenja ili stanja treba pažljivije dozirati (gotovo svi gorenavedeni slučajevi gde kafa može da ima negativno dejstvo odnose se na veće količine kafe, dok male, tipa jedne šoljice dnevno, uglavnom nisu dovoljne da izazovu bilo kakvo pogoršanje). Zavisno od konkretnog slučaja, preporuke se kreću od jedne do četiri šoljice dnevno, sa izuzetkom nekih bolesti gde je preporučljivo da se pije više (recimo, kod nekih vrsta raka poželjno je čak 6 i više šoljica).

Znači, nađi sebe sad u ovoj papazjaniji , u svakom slučaju, nema potrebe da se odričeš kafe ako nisi baš neki slučaj gde je kontraindikovana.

Bejb, dobro došla na forum!

Tebi Za Ljubav… kad sam jutros videla tvoj post na temu kafe… pokušavala sam da se setim gde je to Duda skoro pisala o kafi tj da li je to bilo u nekom od dnevnika kada se spontano nametnula tema ili smo eventualno imale neku privatnu priču… Vidim da je u međuvremenu napisala sve.

Meni je takođe jako zanimljivo da saznam što više o kafi i pročitam kad god mi se ukaže prilika (što bi moglo da se kaže ,,interesantna sam da saznam’’ hehe)… I ja sam nailazila na mišljenja o većoj korisnosti nego štetnosti kafe. Naravno, samo ako se pije sa merom. Moj jedini problem je što nisam sigurna koja šolja je koliko mg kafe i kolike su te šolje / šoljice koje se preporučuju, jer jako volim kafu i nastojim da ne preteram sa količinama. Pijem i ovu domaću i espreso, a ponekad se navodi koliko mg kofeina je neka dnevna mera, dok ja npr nemam pojma koliko je to i na kakvu šolju se misli....

PS. A znate li da se pušenje smatra faktorom koji može da bude prevencija Perkinsonove bolesti?!

Počele smo telepatski da sarađujemo.

Nije teško da se odmere doze, dnevna ne bi nikad trebalo da pređe 400 mg kofeina, a do 300 se smatra da je skroz bezbedna zona za zdrave osobe. Jedna šoljica espresa (malog) ima oko 50 mg kofeina, i isto toliko ima ona naša ustaljena šoljica... naravno, merimo od koliko kafe je skuvana, tj. za osnovnu meru se uzima kašičica po šoljici, to je tih 50 mg otprilike (s time što neko napravi jaku, pa od kašičice dobije 50 g otrovnjače, za fildžanče, a neko dobije 90 g, koliko otprilike zahvataju ove buvljačke od arkopala koje manje-više svi imamo). S time što nije kofein jedini faktor, recimo postoje sastojci koji su u kafi prisutni (nevezano za sadržaj kofeina) samo u čvrstom delu kafe (tj. ne ispuštaju se u vodu), pa je kod određenih oboljenja gde su baš ti sastojci štetni preporučljivo da se pije isključivo filter-kafa, a ne ograničava se kofein, recimo.

Ako se sećate pisala sam jednom o Aspartamu i mojoj želji da ga izbacim iz upotrebe koliko god je to moguće jer sam čitala da može da izazove razne štete pa čak i taj moj glupi dosadni tinitus. Muku mučim sa tinitusom (zujanje u uhu) evo već 6 godina. Ustanovljeno mi je oštećenje sluha na jednom uhu, ali je mene zanimalo odakle to potiče. Genetika? Da, moguće, ali sam smatrala da sam relativno mlada da me to tako rano snadje. Sve moguće specijaliste sam izmenjala. Od psiholoških "seansi" do vadjenja krajnika. Ali ništa od toga nije pomagalo. Ostavili su me na Ksalolu jer sam imala i vrtoglavice toliko strašne da nisam mogla pomeriti se, a normalno pored svega toga i ne znanja šta mi je jedno vreme sam bila anksiozna. Osim što mi je pritisak bio ispod normale, ostalo je sve bilo ok.
Medjutim kako sam prestala da pijem kafu, zujanje je na minimalnom nivou, ali ja nemam više ni vrtoglavice, niti potrebu za Ksalolom, ne zanosi me dok hodam...Zbog toga me je interesovalo da li kafa može da utiče na tako nešto, ali sam nailazila na netu na članak koji govori da pijenje kafe povoljno utiče na tinitus. Volela bih da je kafa u pitanju

U toku su i neka istraživanja koja su zasnovana na pretpostavci da kofein može da pogorša tinitus, toliko o istraženosti tog područja... Najbolje je da pratiš sama, niko bolje od tebe ne zna da li ti uvo zuji ili ne.

Debeliccka napisao:PS. A znate li da se pušenje smatra faktorom koji može da bude prevencija Perkinsonove bolesti?!

Cuo sam za ovo, nisam mogao sa vjerujem.

JA ću da im budem pokusni kunić

Kao neko ko je konzumirao cigare ( nešto izbegavam onu reč "pušila" ) punih 10 godina čudi me da su cigarete još uvek zakonom dozvoljene. Nemaju ama baš ni jedan pozitivan uticaj na organizam, čak ni za okolinu! Mnogo bolesti se povezuje za pušenje i sve što ih je više to vidim manju razliku između njih i neke jače droge