[Milan_Dj]

Ajde, molim te, otvori svoj dnevnik pa da te gnjavim da se skineš sa krompira

To je nemoguca misija. Krompir volim na 100 nacina. Velika je to ljubav

[narcisa]

Moguce je moguce . Otvori taj dnevnik.

[Debeliccka]

Milane, ti si izgleda lepo shvatio u čemu je tvoj problem i sada je na potezu tvoja spremnost da ga rešavaš i probaš da ovog puta stvarima pristupiš na drugi način, razmisli o tome…

Imala bih ja svoje racionalno objašnjenje za otpor, ali duda je to tako realno opisala da ne vredi više razglabati o tome ...

Duda je i inače veeeoma duhovita (i u privatnoj komunikaciji se uvek site ismejemo) ali je ovih dana nešto posebno duhovita.

...Sve u svemu, ne daj se .......

Leonida,hvala ti , ali da znaš da meni apsolutno ne smeta, ali baš baš ne smeta. Nemam ja šta tu da se dam i ne dam, kako god okreneš... Nego, ja tako te neke nesporazume uvek iskoristim kao priliku da pojasnim šta sam u stvari mislila nekom svojom pričom... pa npr u ovom postu od pre neki dan sam htela da objasnim da ja ne propagiram ništa posebno nego jednostavno običnu normalnu ishranu... Ljudi neka reaguju na to kako god žele i na to imaju pravo. Neka svako radi kako želi. Tamo gde ima prostora, vodimo dijaloge ili diskusije. Tamo gde nema prostora ni svrsishodnosti za to, ili nema interesovanja da se diskutuje, tu se priča završava. Jednostavno iskoristim priliku da se ponovo osvrnem na neke teme kao što je normalna ishrana versus bilo kakva dijeta. Sve objašnjeno i ilustrovano već zilion puta, što sa moje strane što od strane drugih članova…

Naravno, i neka dijeta, UN npr, može da bude u redu u nekim slučajevima... tu može da bude mnogo raznih scenarija.. Npr.. neka žena se u prošlosti hranila normalno i pravilno ili prilično pravilno i onda je u trudnoći dobila 30 kg npr. Posle perioda dojenja je odlučila da pogura i ubrza proces mršavljenja (npr do nekog zacrtanog roka, povratka na posao i slično) i bila je na UN dijeti ili Atkins dijeti npr 3 meseca, skinula kilograme i nastavila da se hrani normalno. OK.
To nije isto kao kad je neko godinama jeo nepravilno, razvio pogrešan odnos prema hrani, nije imao priliku ili interesovanje da nauči nešto o hrani, dopustio je sebi zavisnost od slatkiša itd... onda je taj neko bio na UN, pa je skinuo kilograme, pa se posle dijete vratio onome što je radio prethodnih 10 godina.. i naravno, zna se šta je dalje bilo i šta jedino i može da bude ishod, nema tu mnogo enigme....


PONOVO O ŠEĆERU

Pisali smo bezbroj puta, i ja i drugi, o tome zašto je i koliko šećer loš, ali pade mi na pamet da opet dodam par komentara (nešto baš danas pročitah u novinama, pa iako sam to pisala više puta, ponoviću ponešto od toga i plus prepisati delove iz članka)... Naravno, treba imati na umu da šećer nije samo u slatkišima nego u skoro svim kupovnim stvarima (dakle slanim i slatkim):

- Zavisnici od šećera treba da se leče na isti način kao oni na kokainu.
- Dugotrajan unos šećera utiče na povećanje zavisnosti pa su ove osobe vremenom primorane da unose sve više šećera kako bi postigle stepen zadovoljstva odnosno da bi izbegli blaži oblik depresije – dugotrajno uzimanje šećera može da izazove poremećaje u ishrani i u ponašanju.
- Zavisnike od šećera bi trebalo lečiti lekovima protiv nikotinske zavisnosti. Ovi lekovi mogu da pomognu kod smanjenja žudnje za slatkišima.
- Povećani unos prerađenih šećera dokazano direktno utiče na povećanje telesne težine i nivoa dopamina: utiče na centre za zadovoljstvo i nagrađivanje u mozgu na sličan način na koji to čine duvan, kokain i morfijum. Eksperimenti sprovedeni na životinjama pokazali su da su jedinke koje su redovno konzumirale prerađeni šećer, kasnije bile sklonije prejedanju i suočavanju s negativnim neurološkim i psihijatrijskim posledicama po raspoloženje i motivaciju. - apsolutno verujem da prekomerni unos šećera odnosno zavisnost jako negativno deluje na psihu i dovodi do opšte depresije, kako uma, tako i tela i duše te do ozbiljnih hormonskih poremećaja i tako dalje..
- Kao i kod skidanja sa ostalih psihoaktivnih supstanci, nagli prekid uzimanja šećera može da izazove neravnotežu nivoa dopamina, to takođe, može da bude praćeno krizama sličnim onima kod naglog prekida uzimanja droga. (ovo je u suprotnosti sa nekim drugim studijama koje navode da zavisnost od šećera nije biohemijska već psihološka zavisnost slična kockanju – ja bih bila sklona da pre verujem da je ovo prvo posredi, tj da jeste biohemijska plus psihološka, prim.aut.).
- Uzimanje proteina je jedan od načina da se ,,prevari,, želja za slatkišima. Hrana bogata proteinima sporije se vari, čineći nas duže sitima (sporije nije isto što i teško, napominjem to jer se ponekad dešava da neko za proteine kaže da se ,,teško,, vare pa ih zato treba izbegavati. Ne nikako. Prim.aut.). Proteini ne utiču na brzo povećanje šećera u krvi, kao što to čine ugljeni hidrati i šećeri. I namirnice bogate vlaknima čine da se duže osećamo sitima.
- Šećer utiče na hemijske procese u mozgu. Ishrana bogata industrijskim šećerom povećava rizik od depresije za 58%.
- Šećer izaziva zapaljenje u srčanim arterijama i tako ih oblaže i zadebljava povećavajući rizik od infarkta.
- Prekomerno unošenje šećera uzrokuje starenje kože i nastanak bora.
- Velike količine šećera u telu opterećuju bubrege kao glavne filtere. Dijabetes je jedna od posledica oslabljenog rada bubrega.
- Predoziranje šećerom izaziva povećane nivoe citokina u cirkulaciji, što može da pogorša artritis.
- Veštački šećeri koji se nalaze u svim industrijskim proizvodima (aspartame npr) čine OGROMNU štetu mozgu i celom organizmu - o ovome bi se moglo pisati posebno nadugo i naširoko a postoje i tekstovi i na ovom forumu, po podforumima a mislim čak i u ovom dnevniku..
- Većina ljudi unese maksimalnu dozvoljenu dozu šećera već za doručak.
- Ko pije jedno gazirano piće dnevno, godišnje samo na taj način unese 25 kilograma šećera.
- Prekomerno unošenje šećera povezuje se s nastankom mnogih bolesti – srčanih oboljenja, hipertenzije, raka, depresije, dijabetesa tipa 2…
- Šećer se nalazi u namirnicama u kojima to ne očekujete, o čemu sam pisala bezbroj puta (u kečapu, krekerima, supama, jogurtu itd..)
- Dodala bih svakako da se zavisnicima od šećera prilično ubija svaka potreba, želja, apetit ili čežnja za zdravom hranom… jednom sam to definisala ovako: Zavisnik od šećera nije zainteresovan za šargarepu, kelerabu ili spanać,bilo bi smešno da mu to neko nudi! To bi bilo isto kao da kokainskom zavisniku koji krizira za drogom, ponudimo čokoladnu bananicu da mu bude lakše, pa u nos bi nam je strpao i poslao nas do đavola…!

Spominjala sam bezbroj puta da sam u jednoj fazi života bila uživalac svakodnevnih slatkiša tj zavisnik. Kada sam odlučila da presečem (što sam hvala Bogu uspela), cilj mi je bio da se sa toga skinem i da slatkiše (odabrane) koristim jednom u 5 ili 10 dana ili ređe ako treba. Mislim da sam to izbacila iz svog sistema. Izbacila zavisnost. Ne mogu da kažem da sam izbacila šećer iz svog sistema kada ga ipak jedem jednom u x dana. Ali, definitivno vladam tim i nisam zavisna nego apsolutno i suvereno (hehe) upravljam svojom ishranom. Duda, koja jede šećer jednom godišnje, to je već druga priča... Mogli bismo i mi tako kada bismo stvarno želeli i hteli, svako bi to mogao, ali eto ja nisam nikad ni imala nameru da probam da sasvim izbacujem te neke slatke stvari koje su mi lepe. Samo sam želela da se rešim zavisnosti i da u budućnosti ja vladam svojim unosom šećera a ne obrnuto. A Duda, među nama govoreći - nadam se da ona neće da sazna šta sam rekla, mislim da je ona sa druge planete… ... šala naravno.

E da, neću da gubim vreme i da se zamaram navođenjem izvora u vezi sa šećerom... Ko ne veruje i kome su potrebni izvori na ovu temu, ne mora da veruje...

Edit: I naravno, samom pravilnom i uravnoteženom ishranom mi upravljamo svojim potrebama za unosom ovih ili onih namirnica pa tako eliminišemo i potrebu za nepoželjnim supstancama. Prosto ko pasulj! Jedi pravilno i nikad nećeš ni osetiti potrebu za antihranom.

[dudank]

A Duda, među nama govoreći - nadam se da ona neće da sazna šta sam rekla, mislim da je ona sa druge planete…

Kosmos zove Zemlju...

Odmah da razbijem iluziju da ne jedem šećer i da ne volim slatko. Naprotiv, svakodnevno unosim šećer. Kako...

Tako što gotovo svakog dana pojedem voćku, leti i više od toga.

Voće je toliko slatko (naročito ove nove sorte) da potpuno, ali potpuno zadovoljava svaku potrebu za šećerom. Tretiram ga kao slatkiš (i naravno da nikad neću ni pojesti neku abnormalnu količinu, zna se šta je limit za voće) i zato gotovo nikad i ne osetim potrebu za nečim preslatkim. Prosto sam pre mnogo godina stavila tačku jer sam svaki put posle nečeg slatkog osetila da mi je muka. Što je i prirodno, jer slatkiš prošeta šećer. Ovo sam pisala već više puta, ali zgodno si mi namestila temu da ponovim, čim sam se jednom "očistila" od šećera, više me nikad nije povukao, niti bih se zagrabila. Nekoliko puta godišnje mi dođe da pojedem nešto "onako" (poslednji bilans je da sam od decembra 2014. jela slatkiše najviše dvaput), ali više radi specifičnog ukusa tog nečeg nego zbog šećera kao šećera, i uvek nešto lagano i prosto.

To sad vodi u priču o lažnim signalima. Npr. iznureni smo i organizam oseća potrebu da se rokne dozom vitamina, šalje predlog "pojedi neku voćku", umesto voća popijemo fantu i mislimo da smo zadovoljili potrebu (poruku "pojedi voćku" tumačimo kao "popij fantu", pošto su ukusi slični). Naravno da potreba nije zadovoljena, i pijemo fantu za fantom.

Ili nam treba malčice stimulansa u vidu šećera, organizam ponovo šalje poruku "pojedi voćku", umesto voćke jedemo kolač, dižemo šećer nebu pod oblake, insulin skače, šećer pada, sledi novi kolač, pa još jedan, pa još jedan (na kraju mamurni od kolača, a nezadovoljeni).

Organizam je jedan strašno zahvalan mehanizam, u suštini lak za rukovanje, i prohtevi su mu veoma smerni. To što ga mi zatrpavamo koječime, to je druga stvar. Ne znam više koliko sam puta navodila onaj podatak o potrošnji šećera kroz vekove... ispada da smo za poslednjih 200 godina toliko evoluirali da sad radimo isključivo na šećer, a do pre 200 godina nije nam uopšte bio potreban, sem u vidu voća i trun meda, i to ako imamo sreće da raspolažemo medom.

Da ugrabim svojih pet minuta (dok me nisi proterala, hahahh) - zadovoljavanje male potrebe za šećerom pomoću tih enormnih količina u raznim tortama, čokoladama i sličnom, to je otprilike kao kad bismo osetili potrebu za nečim masnim (dešava se da je osetimo), pa umesto, recimo, da obilnije nauljimo salatu, ili da pojedemo parče slanine ili šaku-dve čvaraka, mi sednemo i pojedemo kašikom kantu masti. Ili smo osetili potrebu za nečim proteinskim da nam zadovolji sitost, pa otišli, roknuli prase od 25 kila i celo pojeli sami za večeru. Ali presudno mi je ovo da smo desetinama i stotinama hiljada godina živeli bez šećera u čistom vidu, doskora, i taj šećer mi je potreban otprilike koliko i kokain. Nit mi je koristan, nit mi je ukusan, jedino ako bih htela da budem u trendu pa da glumim neku junakinju američkih ljubavnih romana koja zaboga ne može bez čokolade (pošto joj ni čukunčukunčukunbaba nije mogla bez čokolade kad je stigla u Ameriku na Mejflaueru, jasno).

[Debeliccka]

Al susreo sam, susreo sam vanzemaljca... i čim sam ga ugledao odmah sam ga prepoznao...

Naravno, voće.
Kada sam pisala post, nisam imala nameru da mešam voće u priču, ali to sve što si napisala apsolutno stoji.(kao što stoji sve što si ikad napisala iako si sa druge planete...)
Ako bismo htele da nastavimo priču o voću morale bismo ponovo da naglasimo koliko i sa voćem treba da postoji mera i kako kada se pređe ta mera i voće postane ,,debljajući faktor’’ i nešto što se ponaša u našem telu kako ne treba. U stvari smo se toga upravo i doticale baš nedavno. Elem, htedoh da kažem da bi to moglo da bude sasvim odvojena tema i odvojen post – šećer iz voća i šta i kako. A ti si dala vrlo zanimljivo objašnjenje i ilustraciju šta znači koja mera čega i šta znači koji signal. Takođe i primeri sa kantom masti ili prasetom od 25 kila su više nego ilustrativni.

Koliko mi se puta desilo da pomislim da mi se jede nešto slatko (npr da sam prošla pored nečeg primamljivog u prodavnici ili je neko u mojoj blizini jeo nešto slatko) i onda u sledećem trenutku pogledam na sat i shvatim da je u stvari prošlo toliko i toliko sati od doručka ili ručka i da sam u stvari gladna i jednostavno uzmem sledeći normalan obrok (na poslu nekad uzmem i popijem mleko kao užinu, tada kada kolege kupe čokoladu)… Ili recimo relativno rano večeram (ranije nego inače) ili ostanem budna duže nego inače... i u nekom trenutku pomislim da bih gricnula nešto i onda pogledam na sat i shvatim istu stvar…. vreme je za novi obrok. Dakle, nije mi do slatkog nego sam jednostavno gladna. Moj prethodni obrok je bio pravilan i lepo se i uredno svario već do tog trenutka, prošao je već dovoljan broj sati i to je to.

Ti daješ ovaj primer o još jednoj i još jednoj fanti ili kolaču… To ću iskoristiti za još jednu poentu - ono što i pričamo evo već ne mesecima nego godinama… Kada se pravilno jede, onda i nema takvih kriza i navala tih ideja…
Ako pojedemo pravilno ili što pravilnije kombinovan ručak, ne premalu količinu nego kako Bog zapoveda, mi smo posle tog obroka dugo siti, energični, spremni za aktivnosti i bilo kakve izazove, nemamo padove šećera i koječega. Ja npr imam hronično nizak pritisak, ali otkako sam uspostavila funkcionalan i pravilan sistem ishrane meni taj nizak pritisak ne pravi nikakve probleme niti simptome, ja sasvim dobro funkcionišem sa tim pritiskom.
Ako pojedemo nepravilno kombinovan ručak, posle ručka imamo obavezno ili krizu da zadremamo i želimo da prilegnemo posle ručka (idealan scenario je da se prilegne posle takvog ručka, ali idealan ako smo mazohisti) ili da pojedemo nešto slatko (u narodu poznato kao Pao Mi Je Šećer). I tako ukrug, začarani krug naravno... malo po malo, krug po krug, kilogram po kilogram, pa zavisnost, pa se pobrkaju uzroci i posledice i tako redom…..

Dudo, da baš ću da te proterujem iz dnevnika… naprotiv, vraćaj se ovamo vanzemaljko!


E da, moja drugarica tj poznanica, ona npr ima ovakav sistem ishrane:

Doručak – rano, kada priprema doručak i detetu koje ide u školu (a ona ide na posao) – OK
Ručak – ona kaže da je pravilo da ruča kod kuće posle posla, npr 16:30, jer želi da ruča sa mužem i sinom.
Večera – kaže da večeru nema jer je ručala kasno kako ona kaže, pa eventualno uzme neki jogurt

U praksi to funkcioniše ovako:

Doručak – do 7,30
Na poslu do 16h (to je ono vreme kada ona ne jede ništa pošto voli da ruča sa mužem i sinom): šest puta joj padne šećer i pojede kutiju keksa, kesu čipsa ili kikirikija, čokoladu itd… a na pauzi popije neku kafu sa čokoladom, mlekom, kremom, šlagom i sladoledom. To znači nejesti na poslu pošto se ruča kod kuće sa porodicom. OK, ako to znači to na njenoj planeti.
Linija joj je dobra ali kad povremeno nabaci kile onda ide na gladovanje ili kupi neki prah ili šejk ili tako nešto sa reklame.

Ko je ovde lud..

Ja bih to što ona radi ovako predstavila tj nazvala pravim imenom:
Doručak: rano kod kuće
Ručak: napolitanke, čips i čokolada plus ta kafa tj šta god naleti
Večera: kod kuće sa porodicom - u 16:30 npr
Večera 2: jogurt

Kao što sam u prošlosti mnogo pisala o tom upravljanju svojom ishranom, upravljanju glađu, upravljanju sitošću… tj menadžmentom ishrane (da budemo moderni sa rečnikom) zar ne bi ova žena trebalo da ubaci jedan normalan obrok na poslu u podne npr a te slatkiše zanemari i ostavi za ponekad? Ne, ona pojede tih 1000+ kalorija za vreme kada ne jede ništa….. (naravno, ona smatra da meso i mlečni proizvodi nisu poželjni u ishrani ali se okreće keksu, čipsu, čokoladi, kafi od 700kcal i slično)…

(ovo je bio jedan od onih likova za moj igrokaz….)

Edit: Ovo ona pojede tih 1000+ kalorija za vreme kada ne jede ništa….. nije problem zbog kalorija (samo) nego zbog kvaliteta ishrane i lošeg upravljanja ishranom i obrocima..

[leonida]

Vidis ... ja imam napade za hranom, pogotovu slatkišima kad sam premorena ili neverovatno nervozna ... zaista nemam način da to rešim, suva je sreća da se ja zaista trudim da se ne nerviram oko stvari na koje nemam uticaj, pa mi se to retko dešava ...
Ja bih volela da nađem rešenje za to ... sinoć sam usled neverovatnog osećaja da živim u Severnoj Koreji (ne nisam ni član ni simpatizer nijedne političke partije, samo je atmosfera ta koja me nervira) ... večerala 2 puta . Pre neki dan kad sam bila premorena, pa zaspala popodne, po ustajanju sam morala da napravim VK dan (imala sam osećaj da bih ubila za slatko) ... nervira me osećaj da ima momenata kad prosto ne mogu da se kontrolišem, volim da imam savršenu kontrolu nad svojim postupcima u svakom momentu i u velikom broju slučajeva mi to uspeva.

[dudank]

Ako bismo htele da nastavimo priču o voću morale bismo ponovo da naglasimo koliko i sa voćem treba da postoji mera i kako kada se pređe ta mera i voće postane ,,debljajući faktor’’ i nešto što se ponaša u našem telu kako ne treba. U stvari smo se toga upravo i doticale baš nedavno. Elem, htedoh da kažem da bi to moglo da bude sasvim odvojena tema i odvojen post – šećer iz voća i šta i kako.

Podrazumeva se, to uvek i naglasim.

U stvari, imamo ovde tekst o fruktozi: viewtopic.php?f=28&t=2792 , sa ključnim rečenicama:

Da li se fruktoza iz kukuruznog sirupa razlikuje od fruktoze koje ima u drugim biljkama?

Ne, sva fruktoza se u organizmu ponaša potpuno na isti način, bilo da potiče iz kukuruznog sirupa, šećera od šećerne trske, šećerne repe, jagoda, luka ili paradajza. Razlika je samo u količinama.

Opšta preporuka glasi do 300 g voća dnevno (više ako je posredi voćka sa manjim procentom šećera, i obrnuto, manje ako je posredi izrazito sladak plod, nije isto da li ćemo jesti urmu, bananu ili lubenicu), ili prevedeno u šećer, oko 30 g šećera u voću, što je količina od dve manje jabuke, ili dve srednje/manje banane, ili pola kilograma lubenice, ili 200 g grožđa.

Prevedeno u čokoladu, to je količina šećera kao u više od pola milke. Razlika je "samo" u tome šta unosimo s voćem, a šta sa čokoladom ili nekim drugim slatkišem.

[Debeliccka]

Leonida, mnogi su se složili u tome da se u danima kada je pojačan umor i recimo u danima nakon neprospavanih noći ili noći u kojima se nedovoljno spava, javlja ta neka želja i glad za slatkišima, kao za nekom comfort hranom. U principu to se može prevazići dobrim proteinskim obrokom. Ja sam primetila mnogo puta da mi u takvim danima, kada sam baš neispavana i na pola koplja, prija i baš me vrati u život sladoled (tad mi se čini da mi prija nešto hladno belo)… To što jednom u nekoliko dana poželimo nešto drugačije, nešto bogatije UH (pa i nezdravim ako treba) ili recimo neke baš slatkiše, po meni je nekako normalno. Ja to ne bih podvela pod odsustvo kontrole nego kao normalno. Jednostavno postoje neki ciklusi potreba, nisu nam svakodnevno iste potrebe ni u smislu količine ili kalorija ni u smislu vrste namirnica. Ja mislim da osoba koja je na pravilnoj ishrani sa kontrolisanom količinom UH jednostavno sasvim prirodno jednom u npr 6 dana treba da ima neki obrok drugačije vrste (pita, pica, nešto slatko.. u stvari nešto kaloričnije).
Ti kažeš da si posle spavanja morala da uzmeš nešto VK, tog dana kada si bila jako umorna. Ja sam npr došla do malo drugačijeg zaključka što se tiče konkretno takvih trenutaka. Kada dođe taj tako neki baš kritričan dan (umor i neispavanost) i recimo da se pojavi ta potreba za hranom---. Ako bih recimo dremnula malo da se povratim, onda bi ta potreba za hranom nestala. Recimo, popila bih kafu posle ustajanja i vodu (eventualno neku drugu tečnost koja osvežava) i više te potrebe za hranom ne bi bilo – spavanje je u stvari bilo to što mi je nedostajalo i samo spavanje je učinilo da se osećam bolje i da mi ništa ne treba. Naravno, normalne potrebe za hranom može da bude, ako je vreme jelu ali ne bi bilo te neke iracionalne potrebe ili potrebe za slatkišima ili nečim sličnim.

Ono što je istina je da npr u danu kada je osoba mamurna posle noći u kojoj je bilo mnogo alkohola, kasno se išlo na spavanje i ujutro se čovek oseća onako baš nikako - da se nikako ne treba okretati slatkišima i takvim stvarima koliko god se to u momentu može činiti kao nešto što bi prijalo (ti neki UH uopšte). Ni sok od pomoranže se ne pije tada.

Ja nemam baš problem sa tim slatkišima, bez obzira koliko sam umorna, možda zato što sam se navikla da funkcionišem ovako, ali mogu potpuno da razumem tvoju poentu.
Generalno, glad za slaktišima u momentu može da se suzbije tako što se pojede parče kvalitetnog hleba, sažvaće polako i temeljno sa maksimalnim iskorištavanjem svakog zalogaja. Ta vrsta UH najpre pomogne i reši problem.
Tvrdo kuvana jaja mogu odlično da pomognu a i proteini uopšte. Za kuvana jaja je to opštepoznata stvar, što nije ni čudo jer su jaja izvor hroma.

Unos hroma može poprilično da reguliše te procese u organizmu koji su u vezi sa šećerom u krvi, insulinom i slično. Hrom ima veliki značaj u vezi sa pravilnim delovanjem insulina a i sprečava napade gladi. Ako je osoba na ishrani koja se dobrim delom bazira na gotovim industrijskim proizvodima, najverovatnije ne unosi dovoljno hroma u organizam. Hrom utiče na metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, stabilnost nivoa glukoze u krvi, zalihe energije, zdravlje srca, kompoziciju tela u smislu odnosa mišićne mase i masti….

Izvori hroma: Pivski kvasac, intergralne žitarice – celo zrno, pšenične klice, šljive, pečurke, crni biber, nerafinisani šećer, brokoli, sir, džigerica, bubrezi, ulje od žitarica, pivski kvasac, morska hrana, meso, bele semenke, mahunarke, kikiriki..

Simptomi nedostatka hroma mogu biti visok nivo masti i holesterola u krvi, kao i simptomi koji liče na dijabetes kao što su netolerancija na glukozu, slabost organizma, depresija, osećaj žeđi i gladi, itd…
Iskorišćenje iz namirnica je relativno malo, a takođe neki lekovi mogu da umanjuju iskorišćavanje hroma (npr lekovi za smanjenje želudačne kiseline).

Edit: Tek nakon što sam napisala post, videla sam i tebe Dudo. Hvala što si postavila pregledne i jednostavne a korisne informacije.

[Debeliccka]

Narcisa, za ovo si me ti inspirisala (tj opet te koristim za primer ... po ko zna koji put hehe)...
U vezi sa onim što si spomenula, da vrtim isto u ishrani i meni ne dosadi... razumem ja negde zašto si ti to rekla i meni to ne smeta, nego samo koristim priliku da pojasnim kako ishrana može da bude jako raznovrsna, zatim sačinjena od kaloričnih i nekaloričnih stvari, masnih i nemasnih, ovakvih i onakvih, naravno treba da bude bez one antihrane, a da se ipak postigne željena kilaža ali i održava... I kada sam bila na UN, kada sam imala priliku da jedem sarmu ja sam je jela, klasičnu sarmu. Te prilike nisu bile česte, razlog više da ih ne propuštam (nisam luda da propuštam sarmu ).

U stvari, ne da ishrana može da bude raznovrsna nego mora da bude takva. Meni je npr potpuno jasno šta se dogodilo kod tebe i uopšte nije čudno to što je do toga došlo... ti nisi imala priliku, tokom izvesnog vremenskog perioda, da uzimaš stvari koje voliš i koje bi u normalnim okolnostima uzimala npr jednom nedeljno i ostala si željna mnogih stvari... Praktično, bila si sprečena da se držiš te neke filozofije o kojoj pričamo sve vreme i koju si i ti želela za usvojiš... sećam se onih tvojih VK obroka dok si bila Tamo, budibogsnama (čista improvizacija, šest vrsta čokoladica npr, a nigde ni sirnice koju voliš ni palačinke ni ničega... ni ćevapa ni pice...)

A moja filozofija i jeste da se ničega ne bude željno i zato se i ne dolazi ni u kakve probleme sa ishranom ili prejedanjem ili brljanjem.... E sad, ako neko insistira da svaki dan jede neke preterane gurmanluke i da ne pravi ni pauze ni rasporede ni pametne izbore i da to bude svakodnevno pravilo a ne izuzetak, to je već druga vrsta problema... Ja pričam o osobama koje pristaju da se hrane pametno veći deo vremena, a da jednom u nekoliko dana uzimaju kaloričnija jela, klasična kaloričnija jela, ili čak povremeno nešto nezdravo (moja nutela iz palačinke ili kupovni sladoled npr). Osobe koje žele da svakodnevno jedu sve što postoji, ne mogu očekivati ni dobro zdravlje ni dobru liniju. Stvar izbora naravno.

Kao što Duda reče, ključ je u kombinaciji zdravih kaloričnih i zdravih niskokaloričnih namirnica.

Evo šta sve isto ja vrtim u mojoj ishrani odnosno šta ja sve jedem (sledi dugačak spisak jela / namirnica).. nabacano doduše i nesređeno ali šta ima sarma da se sređuje, svi znaju šta je sarma, doduše treba dobro da se umota sama sarma, ali priča o sarmi nema šta da se uvija ....):

• Meso - nemasno, srednje masno, masno, juneće, svinjsko, pileće, jareće, jagnjeće, kuvano, pečeno, dinstano, prženo, sa roštilja, sa ražnja iz čorbe, iz supe, iz rerne.
• Suvo meso domaće – nemasno i malo masno (prošarano)
• Slaninu – ali ne često naravno, jer kako da stignem bilo šta da pojedem često ako jedem sve... ne može ništa previše često da dođe na red (a i ne jedem 10 x na dan)
• Sir – mladi redovno, jači ređe (jer volim mladi a i ima svoje prednosti, nikad nisam volela stare sireve ni stari kajmak koliko god da su, s razlogom,rangirani kao specijaliteti, niti dimljene..)
• Pavlaku kupovnu – ali relativno retko jer nema potrebe za više od toga a nema ni prilike (ne jedem 10 x na dan)...
• Jogurt 2,8% , kupovno slatko mleko 2,8%, domaće kozje dok sam imala izvore (punomasno naravno) – uglavnom svaki dan jedna ogromna šolja mleka
• Džigerica – juneća, svinjska, pileća
• Mozak ponekad (teleći)
• Ribu (iz rerne jer ko bi je pržio i prljao šporet i širio miris po kući a i mnogo je lepše i zdravije da se ispeče), riblju čorbu
• Sarmu – ne često jer nema ko da je sprema često a i ne bi mogla često da dođe na red sve i da ima ko da je sprema (jer ne jedem 10 x na dan blabla...) – klasičnu i masnu (tako prave moji roditelji, kada jedem njihovu), velike porcije tj količina zavisi od toga gde se nalazim i da li me je sramota da pojedem mnogo hehe, na slavama je ne propuštam kad je u ponudi, niti za Božić i Vaskrs kod mojih ni u ludilu..
• Punjene paprike – klasične naravno (pirinač plus meso ali ne često jer ne može ništa da dođe na red često)
• Pitu – volim zeljanicu (zeleno plus sir, gde zeleno može da bude zelje, spanać, blitva, kopriva, masnik i razne zelene biljke iz prirode koje su poznate kao jestive na ovakav način) – moja mama možda i prekomerno masti pitu, ali ipak jedem ponekad kada se zadesi kad sam tamo kod mojih - i imam 57 kg - ne prečesto jer ništa ne može da dođe na red prečesto
• Hleb – u obliku dvopeka jer sam veeeliki poštovalac dvopeka, zavisnik od istog i jako mi se dopada – ali hleb je hleb i dvopek je hleb (samo ima svoje prednosti nad običnim hlebom, naravno sama pečem dvopek od odabranog hleba koji smatram lepim, ukusnim i kvalitetnim)
• Slatkiše, odabrane (ali i industrijske tipa nutele u palačinki ili sladoleda) – ali ne svaki dan jer niko ne treba da jede slatkiše svaki dan (jednom u 5, 7, 10 ili 12 dana npr)
• Jaja – kuvana, pržena - samostalno ili u prelivu nekih musaka varijanti / kišova / zapečenog povrća, tikvica, itd... Nikad ispod 3 kom ako je to glavno jelo
• Palačinke kupovne sa nutelom plazmom i voćem (banana ili višnja ili malina) – dešavalo se da pojedem i po dve
• Sladoled , birane vrste, ako je planski visokokalorični obrok – onda ogromna porcija (npr sama pojela Strauss Jaffa Torta sladoled, 700 ml – šta je to?... Ništa strašno, ispod 800 kcal sve – nema kud manje za planski VK obrok a taman mi se prijelo slatko)
• Pica – ne često jer ne može često da dođe na red i zato što radim i druge stvari u životu osim što jedem (idem na posao, spavam, idem u kupovinu, kupam se, radim još štošta... nije sve u jelu..) a i retko se nalazi dobra pica a ja neću baš da jedem bilo šta i biram samo dobru hranu. Kad povremeno planiram picu, ne brojim količinu, to je planski visokokalorični obrok. Važno je samo da bude dobra pica.
• Pečenje
• Velika porcija ćevapa sa lepinjom i pivom (sa Dudom ili u drugom društvu)
• Dobre torte – velika količina ako mi se stvarno dopada (u tim povremenim prilikama kada se jede kalorična hrana odnosno slatkiši – kao planski kaloričan obrok a prijeli mi se slatkiši ili kao neplanski desert ponekad – nikako svaki dan)
• Alkohol – vino, pivo, žestoko (ne sve zajedno naravno)
• Kafa, cigarete
• Kikiriki, velika količina – povremeno naravno
• Kuvan kupus – slatki i kiseli (sa mesom naravno)
• Boranija sa mesom
• Masna supa od mesa i/ ili kostiju – ne često naravno..
• Kajmak, mladi, ponekad – ne često zbog ... (kao što sam dala objašnjenje za masu stvari) a i zato što ga ne volim baš toliko pa mi je svejedno
• Povrće, neskrobno, se podrazumeva ali to nije poenta ovog spiska
• Krompir ponekad – ne često jer nikad u životu ne poželim da jedem krompir i to je poslednja stvar koju biram ali se povremeno namesti kada nije moja režija obroka ili u nekoj klasičnoj musaki ili u nekoj čorbi u kojoj bude i neskrobnog povrća i mesa i malo krompira..
• Kao što rekoh, klasičnu musaku DA (meso plus krompir) ali samo povremeno zato što... ne može da dođe na red blablabla (a i ne ljubim krompir)
• Med, svako jutro kašičica (posle one velike čaše mlake vode koju popijem kad ustanem)
• Ulje u salati UVEK
• Svinjska mast za pripremu jela


• Čvarke NE jer ih ne volim ali ih preporučujem svima koji vole – u pravilnoj kombinaciji naravno i ne često
• Burek NE – jer ga ne volim (volim pitu, zeljanicu)
• Testenine tipa špagete i slično – skoro nikad jer ne volim i ne znače mi ništa (nekad davno u prošlosti, jela sam to češće, u italijanskim restoranima, i dosta mi je za ceo život)
• Krofne, mekike, piroške i slične stvari – NE, jer nikad u životu nisam volela takve stvari i doživljavam ih kao sunđer (npr vileda) natopljen uljem i imam tako neku odbojnost, da ne kažem gađenje, prema toj vrsti masnoće (ustalom UH + masnoća i jeste najopasnija kombinacija i po zdravlje i po liniju) a uglavnom imam odbojnost i prema mirisima iz tipične pekare danas...


E sad, šta još treba da jedem (kad sve jedem)? Predlozi dobrodošli.
Rado ću uvrstiti predložene stavke u svoju ishranu (ako ima nešto što ne jedem) a ako ne – objasniću zašto ne. Možda sam nešto jednostavno zaboravila da spomenem...

Naravno – ovo NIKO ne treba da radi svaki dan (ove žestoke primere tipa bezbroj sarmi npr) i niko na svetu ne treba u jednom danu da pojede i masnu sarmu i pečenje i palačinku i sladoled i pitu i ovo i ono. Jednostavno jedno po jedno, ili eventualno neka dva za planski VK obrok. Pa i neka tri ponekad na nekoj slavi, ako smo prethodna tri i naredna tri dana jeli smerno (ali neću sada ponavljati pravila VK dana, to sam sto puta pisala). Dana u kojima bi se pojele dve velike palačinke ili ogromna porcija sladoleda treba da imamo najviše jednom nedeljno. Ili npr ko voli burek, to ne sme biti svakodnevna hrana....

Poenta priče nije da se kaže da treba da se jede masna sarma ili ne znam šta da bi se smršalo i održavala kilaža. Ne, poenta priče je da se to sve jede ali ne svakodnevno, ne sve zajedno i ne prečesto. Npr loše kombinacije su nešto što izbegavamo, ali povremeno ćemo pojesti i najlošiju kombinaciju. Povremeno nije problem. Ne sme da bude često.
Na kraju krajeva, svakako jednom u npr 5 dana i treba da imamo kaloričniji obrok i eto prilike za tu pitu /gibanicu / sarmu / dobru porciju nečeg lošije kombinovanog / ćevape sa lepinjom i pivom, kobasice, kajmak sa vrućim hlebom (ko voli, pa nek je sto puta najnezdravija kombinacija na svetu - taj kajmak sa vrućim hlebom, ali to neće biti često) itd...

Nadam se da niko neće da pomisli (ili kaže): ti možeš tako jer si ti dostigla kilažu... Nije baš tako, ja kilažu (57, ponekad 58 kg) upravo i održavam zahvaljujući ovakvoj ishrani. Zato nikad ne brljam jer ničeg nisam željna.
Ako nekad jedem jednolične, prejednostavne ili dosadne obroke to je samo zato što nisam stigla da pripremam nešto bolje ili sam lenja i slično, pa je to baš do mene i moje organizacije /vremena /lenjosti / okolnosti / dostupnosti namirnica (pa tako ponesem veliku salatu i veliku kocku sira i to mi bude ručak na poslu, jer za to nije potreban trud ili vreme, a za neko spremanje povrća bi mi trebalo vreme). Ako jedem sve ovo ponekad, onda ja nikada ničeg nisam željna. Naravno da neću jesti svaki dan ni nepravilne kombinacije ni sarmu ni pečenje ni veliku palačinku – iz razloga, objašnjenih gore pod blabla a i inače objašnjenih sto puta... Niti ima ko da mi pravi sarmu niti bih mogla jesti tako jake obroke svaki dan niti išta može da dođe na red prečesto ... Ako jedemo sve, onda ništa nije prečesto jer na red dolazi tek nakon x dana...

U principu, naučiti da jedemo ne znači samo naučiti da NE jedemo nezdrave namirnice ili neku antihranu nego i naučiti DA TREBA DA jedemo slobodno i stvari koje su kaloričnije / masnije i slično, stvari koje mnogo volimo, ali ne prečesto i ne u pogrešnim kombinacijama, odnosno, ako su kombinacije nepravilne to je sve na nivou povremenih izleta u nepravilno i to ne može da napravi štetu... Treba da jedemo tako da ničega nismo željni (ne pričam o antihrani).
Ne može se jesti hleb u tri obroka, ne može se nepravilno kombinovati u tri obroka i sedam dana nedeljno, ne može se jesti slatko svaki dan i to je jednostavno tako i tačka... osim ako nas ne zanima naše zdravlje i ako nam je svejedno šta će da se dešava u našem organizmu i kakve sve tegobe ili bolesti mogu da nam se dogode ako ne vodimo računa o sebi...

Jeste sve baš nabacano, nisam trenutno nikako sposobna za lepše pisanje.. ali sam htela da demantujem Narcisu da vrtim iste tri stvari.... radi dopune te moje priče tj filozofije o ishrani...

[dudank]

Nadam se da "porcija ćevapa s Dudom" ne podrazumeva mene u tanjiru.

Ćevape na stranu (sa mnom)... mislim da si sigurno dosta jela i kombinacija čak propustila, a ja bih sigurno imala šta da dodam na taj spisak (ako ne bude neumesno da napišem neke svoje). Ali nisam ni zato sad uskočila, nego:

ti si s takvom ishranom održala savršenu kilažu, a ja sam s takvom ishranom štaviše postigla savršenu kilažu.

Sa sve onim restoranskim izletima od 3600 kcal i koliko beše (ima izračunat kod mene u oktobru 2009. baš neki takav primer).

Hiljaditi put na ovom forumu, mora se jesti dovoljno da bi se mršavilo. Ni previše, ni premalo. I najpoželjnije sa izletima na 3 ili 4 dana, jer su 72 sata obično dovoljna (bar tako tvrde) da telo shvati da ga izgladnjujemo i da počne da usporava neke funkcije (pa time i da troši manje kalorija). Dakle, na svaka 3-4 dana jedan mali bum, a onda posle još 3-4 jedan bum-tras.

[Debeliccka]

Pa sigurno da sam štošta preskočila... nabacala sam ovo, ali bar nisam preskočila vrste namirnica (nadam se) pa su tu i testa i slatkiši i roštilji i masnoće i kombinacije....

Ne podrazumevam tebe u tanjiru, , a da znaš, kad sam kucala post, da mi je palo na pamet da će tako da izgleda (sa lepinjom, pivom i Dudom) ali ne dade mi se da ispravim lošu formulaciju...

Evo korekcija:
Velika porcija ćevapa sa lepinjom i pivom (u Dudinom društvu npr ali može da bude i drugo društvo, nije to baš neko pravilo ishrane da se ćevapi jedu u Dudinom društvu, ali se autorke ćevap kombinacije slažu da je u društvu slađe i da ćevapi treba da se jedu)...

Inače, tvoji predlozi kombinacija i kalorijskih bombi za cikcakovanje su dobrodošli...

Edit: zaboravila sam pasulj da spomenem, pa to je greota..

[dudank]

Pa greota za pasulj, i ja se zapitah...

Ne mogu baš tako iz rukava, ali recimo mogla bih da dodam (pri čemu SVE što nabrajam ide u normalne dane, ne u VK):

Nešto širi dijapazon iznutrica - pikantne škembiće (s vinom i slaninicom), razne domaće švargle, džigernjače i slično...
Pržene svinjske kožice (specijalitet, samo moraju dugo da stoje u marinadi).

Pa si preskočila lignje...

I voće, razume se!!!!!!

Pa onda fora (za niskokalorične dane) - masnoće mogu da se ZAMENE kajmakom, majonezom, ajolijem i sličnim. Naravno, u domaćoj proizvodnji. Zelena salata i majonez umesto ulja, recimo. Ćevapčići prženi na kajmaku. Pečurke dinstane na kajmaku. Itd.

Moja omiljena kombinacija (može i za NK i za VK dane, uz manje korekcije) - šnicle u sosu od slatke pavlake + pržene slanine + kačkavalja + pečuraka + još nekog povrća (svašta još može da se ubaci), ali da kažem da su osnova šnicla, slatka pavlaka i povrće/pečurke. A ako je jagnjetina, onda u saftu od kiselog mleka.

Pa sve i svašta u strejt sosovima (natur-šnicle, ćufte...) - sos mi dođe u NK dan jer je bez brašna, a od masnoće ne bežim.

Pa šatro pohovano (kao one bečke u kokosu).

SVE što može da se napravi s kombinacijom sireva (od mladog do tvrdog i buđavog) - sir u jelu, sir u salati, sir u sosu, sir u čorbi, sir u siru...

Razni đuveči i zapečeno povrće na sto načina (s jajima, sirevima, mesom...)

Prženije kojekakve (povrće, meso, sir, jaja, mleko... kombinujem kad mi se šta sviđa).

Čorbe na sve načine.

Sarmice od zelja s kiselim mlekom... mmmm.

(Ova poslednja jela Mrša je već pokrila nabrajajući namirnice, ali dopisujem čisto kao mogućnost obrade, a moglo bi da se nabraja do sutra).

Na VK dane se izludujem s testom, ali to bude pica, gibanica, burek, špageti i slično. Nikad testo radi testa (ltestpurltestizam).

Slatkiše poželim jednom u 100 godina, ali kad mi se prijedu, cepam alvu i tome slično, ne glupiram se s teškim i nesvarljivim kombinacijama.

Ali zato važi čak i na VK dan:

NE brašno u sosu/jelu.
NE pržena testa i NE masna testa osim pita (pite su pite).
NE pohovano.
NIKAD rezance u supi.
NIKAD krompir/testo da mi dopune jelo (ali da kao nosioce jela, pri čemu su onda one druge namirnice samo dodaci - npr. pomfrit s rendanim sirom, što da ne).


Nabacala sam zbrda-zdola, a možda nešto i ponovila, ali tako jedemo mi što vrtimo jela ukrug.

[narcisa]

Evo bludnog sina i izazivača teme.
U mojoj glavi meso je meso i onda spisak bude kraći (za mene je piletina i svinja ok, junetina i riba, ovo ostalo i suvo naravno na kojem bih mogla da živim u kombinaciji sa hljebom) . Kod mene je nekako stalno sve bilo isto, jer meni nije važan način pripreme nego šta je to konkretno šta jedem. Jaja su bila skoro svakodnevno, sad da li sa gljivama, brokulom ili nečim trećim to nije važno, ali su bila jaja. Onda pošto naravno imam jaja u jednom obroku, onda će piletina ili sir biti u drugom sa isto tim nekim povrćem, a meni to opet dođe na isto. Povrće mogu da pojedem, ali ne volim.... i tako osjećam se kao hrčak na onom točku.

Moj spisak hraneantihrane je podugačak jer sam pekaroovisnik. Puž s orasima, sirnica, korpice s vanilijom, kroasan s evrokremom, ižljevak, lepinje, kiflice, pica, projice, krofnice, žu-žu,pancerote, jastučić ili frulica sa sirom, puterkifle, štrudlice, čokolada, sladoled, kolači, mafini, keksi (plazma prednjači), pahuljice, čokoladno mlijeko, sendvič (topli, hladni), voćni jogurt (kupovni), pogače.....

I onda pod pretpostavkom da hoću ovo da iskoristim za VK dan imam isplanirano za pola godine....a čekati nisam mogla. Zato sam išla na dijetu za debljanje. I opet nisam stigla sve da pojedem što sam htjela (u međuvremenu su prestali da proizvode moje omiljeno pecivo).
Moje srce je vječno kupljeno ovom hranom. Ti imaš sreću da ne voliš pekaru, Duda da ne voli slatko...šta ću ja jadna kad nisam dobila takve karte. Razumijem šta i kako i zbog čega treba i prihvatam istinu. Mogu samo da se nadam da ću se sledeći put roditi kao povrćoljubac koji osjeća razliku između tikvice pržene sa jajima i pržene tikvice sa sirom. Do tada ću pokušati da dođem do 79 i održavam ih, naravno uz točak.

[dudank]

I meni bi dosadilo kad bih spremala uvek na isti način. Ali nema šanse da je isti ukus mesa sa roštilja, mesa u čorbi, mesa natur, mesa u pljeskavici i recimo mlevenog mesa u bolonjeze sosu. Uvek treba da imaš "nosač ukusa" koji će to meso da pretvori u nešto skroz drugo. Ono što ne voliš (npr. kao te tikvice) i ne treba da ima ukus i šta te briga da ga razlikuješ, to bude "popuna" kojoj zamaskiraš ukus.

U stvari sam u goroj situaciji s mesom nego ti, jer ne jedem ribu uopšte, piletinu ne volim (i smatram je nezdravom), a jaga mi je skupa, lignje takođe, retko to priuštim... uglavnom vrtim gudu - kravu, ali na sto načina... i ne dosade.

[narcisa]

Imam ja više problema . Glavni su mi čula mirisa, vida i ukusa (kad uđeš u pekaru sve je savršeno za sva tri, a kod normalne hrane 2 maksimalno). Kod mene je hrana u što izvornijem obliku i ne smije da mi se sudara po tanjiru. Sos kad vidim , pogotovo ti bjeličasti, čak me tjera na povraćanje kad treba da perem suđe koje ima ostatke toga po sebi. Dakle meso protrči preko tave i to je to, uz dodatak povrća. Pečenje ne volim, pojedem jedan režan buta obredno za božić i vaskrs... A ni čorbe nisu moj favorit. Problematična sam .
No, prihvatanje činjenica je bolno. Za ove dvije godine jedino što se promijenilo je da na skrob ne pomišljam. Nadam se da će ih biti još,mada... skeptik sam. U potpisu nepopravljiva Narcisa.