Pravo mesto za sve buce i one druge
https://dijeta.net/forum/
al što Las reče rani doručak 
Jeste, to je problem, poremećen ritam - nemam baš nevolju s neurotičnim jedenjem, samo kad sam gladna i što volim - a normalno da ogladnim u 4 ujutru, i iako je to samo malčice, uopšte mi ne prija niti bih da upadam u tu šemu. 
Samo vas molim da budete uz mene, tj. da me svojski grdite, tako mi je lakše. Evo, već danas se uredno držim svega što sam napisala, i pomerila sam malo obroke, bolje da nekoliko dana jedem i malo kasnije, ali da to bude bar tri sata pre spavanja, umesto da kriziram pred odlazak u krevet. Fala još jednom. dudank napisao:Evo, već danas se uredno držim svega što sam napisala, i pomerila sam malo obroke, bolje da nekoliko dana jedem i malo kasnije, ali da to bude bar tri sata pre spavanja, umesto da kriziram pred odlazak u krevet. Fala još jednom.
za noćomezetilicu 
Leganje sam pomerila za sat unatrag, ustala sam dva sata ranije nego juče... tako da bih do kraja nedelje mogla to da regulišem ako budem uporna. Na vagi malo više zbog PMS-a, ali to nećemo da računamo... 
Naručio je palačinke u šodou, što nije iskušenje za mene, ali ako padne neka extra klopica... kuku, kuku. .
Uželela sam se deteta pa smo celo veče sedeli i mleli, a onda u jedan noću krenula da nadoknađujem propuštene sate rada... i naravno da sam se samo džabe izmrcvarila. Od brljanja imam 4 šljive, ništa više, i ustala sam u granicama pristojnosti - uf, nije mi neki podvig, ali postoji realna šansa da večeras legnem ranije. Da pokupujemo bar deo od onih milion stvari koje mu još trebaju a kojih neće da se seti. I treba da uzmem nešto mm za rođendan, razmišljam već više od mesec dana i još ne znam šta bih, a rođendan je sutra... kad ne ume čak ni da nagovesti šta bi voleo. 
(Niti ja umem da sakrivam pare kao on pa da imam šteku iznenađenja.) Pokušavala sam i na moru da ispipam šta bi ga obradovalo, bio je zgodan teren pošto smo stalno zagledali razne lepe prodavnice... i ništa, strašno. Mislim, meni se s kilometra vidi kako mi zasvetle oči kad ugledam nešto što bih volela da imam, k'o milicijska rotaciona svetla, a kod njega ne pale čak ni eksplicitna pitanja, njemu "ništa ne treba", užas. (Kako je meni na moru "zatrebala", i to vrlo hitno, bela tašnica i Gabrijela Sabatini?) Šta da kažem... odoh da se spremim i da kupim čoveku nešto što mu ne treba, u nadi da će se ispostaviti da mu ipak treba. 
Ako mene pitaš, (a ne pitaš), pali bre napolje negde, jer posle intervencije baš i neće biti brze prilike za to... Carpe diem.
Alaj si ga ubola, taj bi sve zanemario zarad gornjih ekstremiteta (onih koje ja imam u veličini nula kroz jedan)! Sad ću mu dati na uvid. I ja tako kontam, bolje da odemo nekud kao ljudi, biće svečanija atmosfera nego da mesim i kuvam, a i taman da se malo sklonimo od kuće za svaki slučaj - mislim da se dosad vidi da nismo neki namćori, nego jednostavno čoveku nije do žurke i ludila... bilo je ovo za njega teško leto. 
Treba me močugom, malo mi je što sam prošle godine nepravilnim kucanjem uništila levu ruku i jedva je vratila u život, sad bih htela i desnu. 
A već o igricama šta mislim, to baška. Ali bilo je fino, išli smo van grada i sedeli na svežem brdskom vazduhu, povremeno udišući plin jer je nekome od gostiju curio rezervoar, ali mi smo svejedno zamišljali da je to svež brdski vazduh. I gledali smo glupe morke kako padaju u snu s grane (imaju mini-park i po kavezima razne ukrasne tice), u stvari su možda i one bile ošamućene od plina. Ukratko, deci je bilo zabavno, baš smo se posvetili njima. 
Ima ukus i strukturu kao mleveni orasi, a meni su orasi grozni.