Dijeta.net

Mrso, kada kazem malo, mislim na recimo pola male palacinke, ili jednu, a puno pet komada. Meni se i dalje cini da je bolje pojesti 2-3 puta nedeljno po jednu malu palacinku, nego jednom nedeljno 5 komada.

Niko me ni na sta ne tera, pa nemam kome ni da se opirem . Naravno da svako treba da bude iskren, i da odluci za sebe, ja to bas i pokusavam, zato i ulazim u ove razgovore. Da sam vec odlucila za sebe, ne bih o tome ni pricala.

Mislim da bi ipak bilo bolje pojesti 5 palačinki 1 nedeljno...taj dan ćeš silovati organizam i ostalim danima je miran. Ovako se siluje 2-3 puta. Kalorije su tu najmanji problem i potpuo su bezopasne naspram ostalog što uneseo slatkišima.

jednom nedeljno 5 komada

Ne podrazumeva se 5 komada (jednom nedeljno)! Može da bude i samo 2 komada jednom nedeljno. Nije poenta u tome.
Išla sam na ekstreman primer, a nisam davala savet da se pojede 5 ili 6 ili 7 ili 1.... ako me razumete... Pojedite jednu! Pojedite nijednu!
Počeli smo priču pre nekoliko dana kod Narcise o visokokaloričnom danu i razlozima za isti... ali 2 kupovne palačinke (kao ekstremni primer) koje sam prevela u 5-6 domaćih ne mora da se podrazumeva, to je samo primer... Visokokalorični dan može da bude i u potpunosti bez slatkiša, a ako su slatkiši to ne mora da bude ekstremna količina... već sam napomenula da se ogromna kaloričnost sa slatkišima ponekad može postići na samo maloj količini (proverite samo kalorijsku vrednost nekih likera ili koktela.... )...

A kada je reč o slatkišima kao slatkišima.... jednom nedeljno ili 5 puta nedeljno ili 3 puta nedeljno.... ostaje činjenica sve ono što smo rekli o tome koliko je šećer dobar za organizam tj koliko je loš za organizam... to se ne menja... Visokokalorični dan treba da bude jednom u 6-7 dana, a to mogu da budu slatkiši iz razloga što osoba ne može da se odrekne slatkiša za sva vremena pa je zgodno da ovaj visokokalorični dan iskoristi za to (uživa u slatkišima i mrša istovremeno) tj bolje je da ih uzima jednom u 6 dana radije nego svaki dan (kad već ne može da ih zauvek prekriži)... Ko želi da ih jede svaki dan (u maloj ili velikoj količini) taj će da ih i jede svaki dan ali nikada neće osetiti blagodeti koje daje život bez svakodnevnog šećera, i to je njegov/ njen gubitak, nije moj....

Za visokokalorični dan vam treba nešto kalorično jer kalorije ne možete nabiti zelenom salatom ili tikvicama... Izračunajte koliko bi nekog ovakvog povrća trebalo da pojedete pa da ,,nabijete,, obrok od 1500 kcal npr (npr 10 kg salate, probajte, možda vam i uspe...) ...Zato su tu bureci, pite, pice, pljeskavice, kolači, pečenje, pogače.... šta god....

Planirala sam da post o masnoćama, pisan kod Narcise nedavno, prekopiram ovde. Razlog je u činjenici da je priča o masnoćama jako važna, a čini mi se da se najmanje spominjala u ovom mom ,,dnevniku,,.. Tako da ću sada to da prekopiram ovde a kasnije ću da pišem o nekim drugim stvarima..

Copy & paste:
----------------------------------------------------------------------------------------------

E ovako...
Načela se priča o tome da li ti i možeš ili ne možeš da jedeš masnoću, zatim priča o deficitu kalorija koja je stara, načele smo nešto i meilom i upravo sam dobila mnoštvo ideja... Pišem ti ih ovde javno, (u duhu svega napisanog u tvom dnevniku, a možda se nađe još neka Narcisa (narcisa) koja se prepoznaje u tebi.... biću malo grublja uslovno rečeno i možda ću malo karikirati da bih dosegla poentu, a ti mi valjda nećeš zameriti), dakle javno zato što sam inspirisana da pišem i zbog drugih.

Masnoće

Ja upravo shvatih da si ti u velikom nesporazumu sa masnoćama i sa samom sobom na temu masnoća.
Ti u stvari uopšte nemaš ništa protiv masnoća, jer ti možda nemaš ni pojma (uslovno rečeno) šta su to masnoće. Ti ili neko sličan tebi (po pitanju odnosa prema masnoći). Pošto pretpostavljam da ti peciva iz pekara nisu strana mogu da kažem da voliš masnoće.
Kao prvo, ti možda zamišljaš kada ti ja sugerišem da dodaš masnoću npr povrću da to znači neko plivanje u masnoći, do granica gadnosti i ne znam čega. Garantujem da kada bih ti ja spremila nešto sa masnoćom i rekla ti da tu nema trunke masnoće, da bi mi ti momentalno poverovala bez trunke sumnje da te lažem. Mogu da se kladim u šta hoćeš!

Drugo, veoma važno. Nisam analizirala ceo svet ni sve osobe koje sam u životu srela ali ću ovde da pričam o ljudima koje sam bolje poznavala (npr kolege i poznanici) a koji imaju odnos prema masnoći (tako se izjašnjavaju, gadi im se, plaše se toga, beže od toga i slično) isti kao što imaš ti i mnogi koji su se slično izjašnjavali na forumu npr:

Dobar deo, da ne kažem većina, tih ljudi koji tvrde da ne vole masno, kojima se to gadi, koji u životu ne bi pojeli masno meso, parče slanine, (jedna S. npr – sećam se kako je na slavama uzimala parče pršuta i pažljivo nožem odstranjivala i najmanji trag belog i bukvalno govorila BLJAK ali ova ista osoba je u stanju da pojede tonu pekarskih proizvoda, kolača i slatkiša), koji bi reagovali isto kao ti kada bih im rekla da preliju povrće sa malo masnoće – PO PRAVILU DOBAR DEO TIH LJUDI IMA VIŠAK KILOGRAMA ILI IMA VELIKE POTEŠKOĆE SA ODRŽAVANJEM KILOGRAMA I DRAMATIČNE USPONE I PADOVE SA KILAŽOM. (Uzgred, mnogi hronično vitki ljudi i ljudi koji nikada nisu imali problem sa kilogramima, koje poznajem, na masnoću gledaju isto kao i ja i vole pojesti pečenje i slično, koriste svinjsku mast, jedu slaninu, čvarke npr..).

Zajednička osobina tih ljudi – ovih kojima se masnoća gadi, izbegavaju je i slično:
- Obožavaju pekaru
- Obožavaju slatkiše, kolače, slane grickalice, gazirane sokove
- Ne umeju da se obuzdaju sa gore navedenim

Prava ISTINA o ovim ljudima:
- u stvari obožavaju masnoću a da toga nisu ni svesni (u kombinaciji sa skrobom / UH / šećerom – i to je to što goji)
- jedu ogromne količine masnoće
- jedu ogromne količine masnoće na nepravilan način i u nepravilnoj kombinaciji (to je ono što goji)
- jedu ogromne količine NEZDRAVE masnoće na gore navedeni način (ponovo, to je ono što ne samo goji nego i čini loše krvnim sudovima i veoma loše utiče na zdravlje u svakom pogledu)

Sve gore navedeno tvrdim zato što ovi ljudi sve to dobijaju iz pekarskih proizvoda koje sam konstatovala da vole (kroasančića, kiflica, pituljica, kur*ića /palčića, pleteničica, posna peciva i pite iz pekare) koji sadrže mnogo margarina (NEZDRAVA VEŠTAČKA MASNOĆA), kifli iz pekare, kolača (margarin), kupovnih slatkiša (kojekakva nezdrava biljna ulja i koješta), slanih grickalica, pica, bureka, sladoleda, nutele i sličnog itd....(plus aditivi).

Dakle, oni su zavisnici o ovoj hrani koja je nezdrava i treba da se toga JUČE ratosiljaju (a ne sutra) i ostave to kao nešto što se ponekad jede (kao što pričamo za slatkiše) i uče se da jedu hranu (pravu) pravilno.

Ovim sam htela da vam kažem kolike su razmere nesporazuma koji može da se ima sa pojmom masnoće.

Ponovo, definitivno tvrdim da bih mogla štošta da ti podvalim pod nemasno i da mi poveruješ, a da sam u stvari koristila masnoću u pripremi...

Što se tiče tvojih kalorija i te teme...
Možeš da ih pojačaš masnoćama. Šta su masnoće? Npr: badem, kikiriki, susam, lan, kašika kajmaka, majonez, masline, feta sir, pavlaka... Dodaj kašiku nečega obroku... Tu možeš da dodaš mnogo kalorija malom količinom.
Ulje tj masnoća se svežem povrću (salati) dodaje zato što se tako bolje iskorištavaju vitamini i minerali iz te hrane i zato što je tako bolje za naša creva.

…..

Odlučila sam da opet pišem malo o tako nekim temama..... popularnim i nepopularnim istovremeno, kako za koga.. Mene povremeno inspiriše da napišem ponegde ponešto (u nečijem ili u ovom dnevniku) jer se potajno nadam da ću dopreti negde do nekog.. ili mi bude žao da se neko muči, ili želim da pomognem nekome, ili da razbijem neke ( iluzije), i tako.....
Volim da spominjem Narcisu kao primer (a nije u pitanju ono ,,usta moja hvalite je,,)...

Zašto bi Narcisa mogla i trebalo da bude odličan uzor... Ne samo zato što je skinula 40+ kilograma nego KAKO ih je i sa kakvim stavom skinula. Nije ih skinula zato što je ,,disciplinovana,, nego zato što je realna, što je pristala da se stvari nazovu pravim imenom, što je prihvatila prirodne zakone koji kažu šta i kako treba da se jede da bi čovek normalno funkcionisao (a ne kako da se nađe čarolija..), što je shvatila da mora da se menja (svoje navike nepravilne ishrane), što je između ostalog poverovala onima koji su na delu pokazali kako može i kako treba, što se nije zavaravala... Prihvatila je da je Zemlja okrugla i da mora da se upravlja prema tome, da organizam ne može funkcionisati bez neophodnih namirnica i na bazi npr pekarskih proizvoda i kokakole... poverovala je nauci ali i iskustvu onih koji su sproveli u delo to o čemu su joj pričali... istraživala je i čitala o svemu i svačemu i to prihvatala i to bez selektivnosti i upravljanja prema onome šta joj se dopada a šta ne...
Zato je ona kvalitetno skinula kilograme i to tako da nema bojazni da će ih ikada vratiti...
Zato što je iskrena - pod iskrena ne mislim da je iskrena zato što je pisala šta je tačno radila ili pojela danas nego mislim da je iskrena u smislu da ne koristi izgovore da bi lagala prvo sebe a onda i druge da je stvarno odlučna u svojoj nameri nego iskrena u smislu da ne negira realnost i ono što su neoborivi postulati o ishrani i svemu u vezi sa njom... Iskrena je kad kaže da nešto voli ili ne voli zato što to voli ili ne voli i ne pokušava da nas ubedi da je to zato što je tako bolje.

Nadam se da će ona postati uzor koji će neko ko je u sličnoj situaciji ,,oponašati,, i stvarno shvatiti kako je ona uradila to što je uradila i kako će se zauvek rešiti i preostalih kilograma do cilja.
Niko još nije pokušao da oponaša Dudu (Dudank) ili mene – iako bi tim putem na GARANTOVANO najlakši i najukusniji način uspeli da reše svoje probleme sa ishranom, uživajući u lepoj hrani, ponekom alkoholnom piću ako žele, učestvujući normalno u svim društvenim događajima na kojima se služi hrana ili piće, itd..
.... ali se nadam da će neko ko je u sličnoj početnoj situaciji kao ona, shvatiti poentu kod Narcise pa oponašati nju. Dudi i meni su mnogi aplaudirali, ali niko nije prepisao ništa iz našeg načina života i jela. Duda je uvek uz svoje tvrdnje nudila argumentovana objašnjenja – rezultat njenih istraživanja i nalaza iz obimne literature koju je iščitala i koju i dalje iščitava. ...osim Narcise, koja je dala sve od sebe jer je valjda pomislila da valjda ima bar malo smisla u onome što joj piše neko ko je u nečemu uspešan. Čak se dešavalo ponekad, ovde na forumu, da su ljudi uporno pronalazili uzore u najneuspešnijim pojedincima i prepisivali najgore recepte i modele (gladovanja, superniskokalorične jelovnike, lošu ishranu, insistiranje na dijetama, nedovoljan unos potrebnih namirnica i razne nerealistične varijante, uključujući i dojilje koje su se ponekad hranile katastrofalno nepravilno..). Čak su poneki upravo pronalazili najviše inspiracije u pojedincima koji su se vraćali po treći ili peti put bezuspešno pokušavajući da izgube kilograme i to svaki put na pogrešan način, a savete onih koji su u tome bili uspešni nisu prihvatali, u stvari su ih odbijali.. I tu se onda nekako javlja dilemica, šta je stvarni cilj... Smršati i ostati takav ili naći izgovor da to ne uradiš tj odabrati metod putem kojeg to nećeš uraditi?

Jednostavno, ponekad ljudi selektivno prihvataju informacije i savete, tj uzimaju samo ono što im se na prvu loptu dopada a ostalo ignorišu. Ta selektivnost bi se mogla predstaviti sledećim primerom:
Primam platu zato što su mi pare potrebne i baš mi se sviđa da primam platu.
Pare su mi potrebne zato da bih imala za šminku, frizuru, garderobu…
Međutim, odbijam da platim račun za struju, vodu, internet... jer mi se ne daju pare za to i želim da mi moje pare ostanu za šminku, frizuru, garderobu, … I tako, prihvatam prava a negiram ili ignorišem obaveze ili eventualno prihvatam one jednostavnije i lagodnije obaveze…
Na isti način se dešava da ljudi selektivno prihvataju informacije, savete i selektivno biraju modele ponašanja na koje će se ugledati.

A stvari su više nego jednostavne tj veoma je jednostavan recept za to kako se može uspostaviti pravilna, jednostavna, lepa i usrećujuća ishrana.
Pričali smo hiljadu puta o toj važnosti proteina, ponavljali da kad se kaže protein to ne podrazumeva uvek meso (jer masa ljudi na spomen proteina ili proteinske ishrane reaguje sa ,,Ja ne mogu da jedem tolike količine mesa!,, a ja se samo pitam ,,Koje Količine Mesa?,,)… Pričali smo o tome da bez proteina nema sitosti i da svaki manjak proteina osim što uzrokuje zdravstveni problem i umanjuje funkcionalnost procesa u organizmu, takođe i vodi prekomernoj upotrebi druge, nepoželjne, hrane.
Zatim važnost mlečnih proizvoda, povrća, kombinacije… a bilo je mnogo pojedinaca koji su se izjasnili da ih skoro nikada ne jedu mlečne proizvode i da ih ,,ne vole,,. (a obično vole ponešto nezdravo).
Važnost rada na tome da se izbace svakodnevni šećeri tj slatkiši (I to ne samo industrijski nego i ,,najzdraviji,, domaći)… Možete li da verujete da je meni jedna osoba prošle nedelje poklonila crnu čokoladu - želela je da mi se tim gestom zahvali za nešto što sam učinila za nju - a kaže da je odabrala crnu čokoladu zato što zna da ja retko jedem slatkiše. Eto kako neki ljudi imaju iluziju da crna čokolada nije slatkiš. Slatkiš je i jabuka kada se voće unosi u preteranim količinama – svaki višak voćnog šećera koji unesemo skladišti se i ponaša kao i svaki šećer….
Važnost masnoće u ishrani i razbijanje iluzije da masnoća kao masnoća goji….

Kad smo kod proteina, Duda mi je dala neke podatke u vezi sa gramažom proteina koje dobijamo iz različitih namirnica kao izvora proteina – dakle koliko je koje namirnice potrebno da bi se unela količina proteina za osobu od šezdesetak kilograma - zamišljamo dakle da nam je samo ta jedna namirnica izvor proteina – kao na primer na UN dijeti:
Juneće meso 200 gr
Mleko 1,5 litar (recimo da se pije samo mleko ili jogurt)
Pasulj 500 gr (suvog pasulja, znači kuvanog 2-3 litra)

Dakle, očigledno je da se biljni proteini mnogo lošije koriste i da su proteini životinjskog porekla nezamenjivi.

Uostalom, pročitamo li neku ,,vitaminsku bibliju,, tj neko štivo o mineralima i vitaminima i njihovim izvorima u ishrani, mnogo toga nam može postati jasnije… koliko su koje namirnice bitne i koja je važnost redovnog i pravilnog unosa, gde se nalaze koji vitamini, gde folna kiselina, šta manjak kojih sastojaka uzrokuje u organizmu i kakve potencijalno ozbiljne probleme, itd….

Ljubičastim i crvenim se. Post kopiran u arhivu. Aplauz, bravo, hvala.

Debeliccka napisao:Sve gore navedeno tvrdim zato što ovi ljudi sve to dobijaju iz pekarskih proizvoda koje sam konstatovala da vole (kroasančića, kiflica, pituljica, kur*ića /palčića, pleteničica, posna peciva i pite iz pekare) koji sadrže mnogo margarina (NEZDRAVA VEŠTAČKA MASNOĆA), kifli iz pekare, kolača (margarin), kupovnih slatkiša (kojekakva nezdrava biljna ulja i koješta), slanih grickalica, pica, bureka, sladoleda, nutele i sličnog itd....(plus aditivi).

…..

E, ovde sam se pronašla (osim slatkiša, za njima nisam luda), ali pice, razne pite, pogačice sa čvarčcima, sa sirom, razne slane kiflice, projice, smokiji, čipsevi .... to je ono što me je dovelo do viška kilograma. Nažalost, moram priznati da još uvek volim ove stvarčice, ali sam u toku dijete uspevala da se obuzdam i da ih unosim u malim količinama. Nadam se da ću to uspevati i ubuduće jer nema šanse da ih se totalno odreknem.

Slatkiše mi organizam ne traži zato što unosim voće i one slatke kaše za doručak (opet, i jedno i drugo u ograničenim količinama).

Nekako i mislim da se ne možemo celoga života odricati namirnica koje volimo (daleko od toga da ne možemo zavoleti neke druge, za mene je pravo otkriće riba u foliji i povrće bareno na pari - pre dijete bila sam ubeđena da je to strašno neukusno i da ja to ne volim), ali ono što znam da volim moram uneti povremeno, mislim da samo treba biti pametan sa količinama i učestalošću unosa tih nezdravnih namirnica koje nas tako mame ... to se verovatno uklapa sa onim visokokalorijskim danom koji sebi čak i u dijeti možemo priuštiti, ali više nikad sebi ne smem dopustiti da mi ove namirnice budu osnov ishrane, kad malo bolje razmislim ja sam ih, pogotovu zimi, unosila svakodnevno i to u količinama koje me je sramota i da spomenem ...

Sve u svemu, niko od nas se nije ugojio od vazduha .... svi smo jeli nezdravo i moramo totalno promeniti svoj pogled na ishranu ako želimo da trajno sačuvamo liniju do koje ćemo ovom ili onom dijetom doći ...

Kad si me već "prozvala", heheh... šalim se, nije to, nego sam u poslednje vreme malo pratila šta se radi na forumu, pa mi je zgodno da se ovde ubacim. Jesam rekla da mi dnevnik više ne treba, i ne treba mi, i tačno je da sad drugačije organizujem vreme, ali sam i obećala da ću povremeno da obiđem forum, za slučaj da nekome zatreba nešto u vezi sa zdravljem (naravno, mislim na neke elementarne zdravorazumske savete, ne na glumljenje lekara). Pa pošto se ova priča suštinski svodi na zdravlje, a neke stvari su mi baššš zaparale oči na forumu, razmišljala sam gde da se oglasim a da ne bude davanje veštačkog disanja mom dnevniku, tako da sad zloupotrebljavam domaćicu.

Naravno, molim da se niko ne oseća direktno prozvanim, jer i ako navedem nešto što je problem kod nekoga, znajte da sam na forumu od 2009. i da sam videla još xy osoba sa istim razmišljanjima i komentarima, tako da se to ne odnosi na konkretne članove, nego generalno na određeni tip razmišljanja i stava prema hrani.

Jedna od tih stvari su masnoće, ali o njima je Mrša rekla praktično sve bitno što ima da se kaže, pa preskačem, sem što moram da primetim da ni meni nije jasan taj strah od masnoće. Pogotovu mi nije jasan kod onih ljudi koji su svakodnevno unosili tone nezdrave masnoće (kao što je rekla Mrša, kroz razna peciva, čokolade, kolače, smoki i slično). Jednom sam dala primer jednoj članici, čokolada je (po sastavu) kao kad bismo krknuli dve kašike masti, tri kašike šećera, malo kakaoa i neke ukuse da to zamaskiramo. Ja nešto nisam voljna da zamislim sebe kako jedem zašećerenu mast. Pošto je tema inspirativna, rado bih je proširila i izvan priče o mastima. Imamo one koji "ne vole meso", ali jedu viršle i salame, imamo one koji "ne jedu slatkiše", ali tamane musli (i sličnu jednako nezdravu hranu na kojoj proizvođači žitarica najviše zarađuju, uzgred budi rečeno), itd. Što bi rekao narod, kaži popu pop, a bobu bob, pa tako priznaj i sebi da ipak jedeš to što jedeš. (Ne obraćam se nikom posebno, nego svakom, pa i sebi - da se ne obraćam sebi, i to na redovnoj bazi, ne bih doterala liniju i održavala je uspešno godinama.)

Druga stvar koja mi je zaparala oči (i sad i pre, kad god vidim na forumu) jeste taj čest stav da je dijeta neko nužno zlo. Prvo i osnovno, nije potrebna dijeta da bi neko smršao (ovo ako nisam ponovila sto puta u raznim dnevnicima, manje nisam), nego je dovoljno jesti normalno. Opet se ponavljam, tj. fantastičnu rečenicu jedne doktorke (nisam je ja smislila) - "Ako želite da imate xy kila, jedite kao osoba od xy kila. Tačka." Ako neko pogleda oko sebe na ulici i igrom slučaja ugleda oko sebe 100 vitkih osoba, da li zamišlja da su svih 100 na dijeti i da se svih 100 pate s brojanjem kalorija, kličicama iz zdrave hrane i uskraćivanjem samih sebe? Ili su to ljudi koji jedu normalno i koji su srećni i zadovoljni jer jedu ukusnu hranu? Ovde na prvom mestu mogu da pljucnem po samoj sebi, jer sam u nekom periodu dozvolila sebi da jedem nenormalno, dakle, ne mogu da kažem "jela sam normalno i bila debela, a sad jedem nenormalno pa sam mršava", nego je upravo obrnuto, jela sam nenormalno i bila debela, sad jedem normalno i super izgledam. (Ala dadoh sebi kompliment. ) Drugo, a povezano sa ovim - što je već elaborirala Mrša, ali osećam potrebu da dopunim - ne samo što je ta normalna hrana ukusna nego je UKUSNIJA od one "nenormalne". Okretanje ka normalnoj ishrani (namerno je tako nazivam jer trenutno hoću da ostavim po strani pitanje zdravlja) znači okretanje ka mnogo većem uživanju u jelu. Ko zamišlja da će čitavog života jesti bljutavo, promašio je ulicu u startu. Za početak, kada se čulo ukusa OČISTI (bukvalno) od zatrpanosti i otupelosti usled silnih količina šećera, aspartama, natrijum-glutaminata i drugih hemikalija, ukusi su neuporedivo lepši. Drugo, male promene u navikama spremanja hrane rezultuju fantastičnim jelima, a koliko god mi voleli ovu ili onu "grešnu" hranu, uvek postoji neka koja može još više da nam se svidi. (Pa tako nećemo biti tužni i nesrećni što nam fali brašno u sosu jer ćemo da napravimo još bolji sos bez brašna, ili da patimo za bečkom šniclom nakon što brašno zamenimo kokosom itd.) Treće, normalna ishrana znači da ćemo (kao i sav normalan narod) moći povremeno mirno i opušteno da pojedemo i nešto što nije baš po PS-u i da se opet ne ugojimo. (Mršo, sad već ponavljam šta si ti rekla.) S time što i tu možemo malo da uključimo mozak, pa da ne biramo baš najnezdraviju varijantu. Kalorično ne mora da znači nezdravo - poješću mirne savesti najveću kvalitetnu picu, ali neću da liznem kiflu s margarinom, poješću pola kila lepog hleba ako mi se prijeo, ali neću da taknem pohovanu šniclu itd. A kad smo već kod pohovanog mesa (koje sam jela jednom u životu i hvala lepo, ništa odvratnije nisam probala), nije loše ni staviti prst na čelo pa se zapitati da li je to stvarno toliko ukusno, pri čemu mislim i na razne druge brašneno-masne varijante svega i svačega (od lisnatog testa do pomenute pohovane šnicle). Meni su prva asocijacija devedesete i ona teška sirotinja, kad sam čak i ja morala da izvodim majmunluke s brašnom da bi ispalo više ručka. Budući da su kroz istoriju vazda bogataši krkali neka lepa pečenja, sireve, voće itd., a sirotinja brašno i mast, ili možemo da zaključimo da ta gospoda baš nisu znala šta jedu i nisu imala ukusa (ala su bili glupi), ili ćemo da zaključimo da su to brašno i masnoće zapravo jedna bljutava i jeftina hrana, koju su u nekim proteklim vekovima mnogi nažalost morali da jedu jer nisu imali za bolje (pa još ubedili svoje potomke da je tako baš super i to je lepo da se jede). Da rezimiram ovaj svakako predugački pasus - normalna ishrana u ovom našem veku (kad se ipak ima bar za elementarno povrće i parčence mesa ili sira) ipak je mnogo ukusnija od te pohovane šnicle ili krofne ili sosa s brašnom.

I tema zdravlje - imali smo uvek na forumu nekog entuzijastu (prvo je to bila Lass, posle sam ja jedno vreme tupila zube ovde na forumu, sad Mrša...), ali moj utisak je da je ovde sve slabije interesovanje za zdravu ishranu. Bilo je mnogo situacija kada nešto u najboljoj nameri preporučimo dojilji, ženi s policističnim jajnicima, devojci/detetu u razvoju itd., ali kao što reče Mrša, uvek se nađe izgovor zašto ta osoba "ne može" da se hrani zdravo (i još se uvredi), i takođe situacija kad se povede diskusija o nečemu o čemu su već dati podaci na forumu (samo treba pročešljati). Ovaj forum je dragocen što se tiče takvih podataka, pa bih preporučila svim članicama da malo češće pogledaju neke podforume. Tu je postavljeno mnogo informacija koje se zasnivaju na naučnim radovima i istraživanjima (dakle, izvor nije ni "Blic Žena" ni "ja tako mislim"). U tu grupu informacija spadaju i one koje pokrivaju neke vrlo opasne zablude, npr. u vezi s pijenjem vode (da, štetno je preterivati s vodom), ili u vezi s tabelama preporučene težine (koje lekari nisu za džabe napravili, jer određen BMI nosi i određen rizik od nekih bolesti, dakle krajnje je neodgovorno reći "ti gledaj kakva ti težina lepo stoji, pusti tabele, to su gluposti") itd. Koristite forum maksimalno i izvan podforuma s dnevnicima, koristite gugl, bar smo mi neke srećne generacije što se tiče dostupnosti podataka. Zdravlje se ponekad gubi samo jednom, fatalno, a ishranom štošta može da se predupredi ili ublaži. (Uzgredni info, jutros sam imala jedan detaljan pregled, jetra, pankreas & ostali unutrašnji organi, i ponosna sam što je sve u sjajnom stanju, jer tu definitivno igra ulogu i to kako se hranim.)

Zanimljiva je i ova Mršina tema, zašto se malo ljudi ugleda na one koji su uspešno odradili povratak zdravoj i normalnoj ishrani. Ne zato što očekujem da se neko ugleda na mene (možda se nekom ne sviđa takav izbor hrane), nego generalno, i ne samo na forumu, nego često i u životu. Iz ugla nekog ko je bio u nekom periodu života bio debeo (pa ima pravo na stav), odgovorno mogu da kažem da su mi na forumu pomogle isključivo osobe koje su i same bile uspešne, i to ne praznim pričama i pozdravima tipa "mwa, draga", često čak ne ni konkretnim savetima i preporukama, nego prosto svojim postojanjem i svojim dnevnicima. Pozitivna motivacija je velika stvar u životu. Mnogo je lepše razmišljati: "Ta-i-ta je uspela; znači, nije nemoguće; proučiću kako je ona razmišljala, pa ću uspeti to i ja da postignem", nego "E sad ću komšinici za inat da smršam 50 kila" (po mogućstvu preko noći, da se komšinica već sutra izbeči kad dođe na kafu), ili "Pokazaću ja toj izblajhanoj anorektičnoj kučki" (koja mi je skinula frajera, a i zapravo bih i sama volela da budem izblajhana anorektična kučka, samo što ne mogu jer su mi draže pohovane šnicle i moj organizam ne može bez 100 g čokolade dnevno). Karikiram, ali takve su negativne motivacije. Forum nije samo da svi ukrug razmenjujemo ko je šta pojeo i ko šta skuvao (ili nije pojeo i skuvao, a trebalo je), nego i da nađemo ljude na koje možemo da se oslonimo (na njih ili njihovo iskustvo, svejedno).

Nadam se da nisam napisala ništa glupo, Mršo, izvini na uzurpiranju dnevnika, ali tako su mi se fino namestile teme... još jednom da ponovim za kraj, imam 46 godina, preživela sam zdravstveni pakao, nemam više svoje prirodne hormone, renoviram kupljenu kuću iz šezdesetih (= bez kinte sam), i uspevam bez ikakvih problema i dalje da budem vitka (endokrinolog me uvek pohvali, kad se već razmećem ovde, heh) i da se za to malo para hranim zdravo i UKUSNO. Sutra pravim tradicionalnu novogodišnju picu, za slučaj da je neko ipak pomislio da živim na zelenoj salati i zrnevlju. Pa tako, prst na čelo.

Pozdrav svima!

Leonida:

E, ovde sam se pronašla (osim slatkiša, za njima nisam luda), ali pice, razne pite, pogačice sa čvarčcima, sa sirom, razne slane kiflice, projice, smokiji, čipsevi .... to je ono što me je dovelo do viška kilograma. Nažalost, moram priznati da još uvek volim ove stvarčice, ali sam u toku dijete uspevala da se obuzdam i da ih unosim u malim količinama. Nadam se da ću to uspevati i ubuduće jer nema šanse da ih se totalno odreknem.
……..Nekako i mislim da se ne možemo celoga života odricati namirnica koje volimo…..

Leonida, baš ovo što si mi napisala mi daje odličan šlagvort da dodam komentar (mislim da iskoristim priliku da napišem istu stvar po ,,tisući,, put ):
Upravo i pričam (u bar par hiljada postova do sada) da se sa pravilnom ishranom postiže to da se ova testa čoveku uopšte ne traže, ni kiflice, ni čipsovi, ni slatkiši… Ja sam sa mojom ishranom apsolutno srećna i zdrava.. Dakle pravilnom ishranom postižete UPRAVLJANJE SVOJIM APETITOM, SVOJOM SITOSTI I SVOJOM GLAĐU.
Kada unosimo dovoljno proteina (pogledati ponovo primer koliko čega je dovoljno za osobu od 60 kg na dnenvnom nivou – 200 gr junetine ili 1,5 litar mleka ili 500 gr suvog pasulja ), zatim dovoljno obaveznog povrća, nešto UH uzmemo iz povrća a nešto iz nekog hleba… onda nam se neće ni ni tražiti testa i pogačice. Ja ih u životu nikada ne poželim. A kada bih unosila nedovoljno proteina i ishranu bazirala na skrobu / UH, mogla bih da ih jedem još i još, kao zavisnik… Tu i jeste caka problema kod ljudi koji se tako hrane i nekontrolisano i u kontinuitetu goje…
I još nešto, zašto stalno u priči o mesu npr naglašavam da je obavezno povrće kao doživotni pratilac mesa… zato što eventualne loše efekte mesa na zdravlje naših creva može da neutrališe povrće koje u velikim količinama jedemo uz meso, a takođe je poželjna i šolja mleka uz mesni obrok.
Suvišak proteina a pritom bez društva povrća može da bude štetan za bubrege – bila je jedna članica ovog foruma, davno nekad, koja je par puta zaglavljivala na Urgentnom centru zbog Ducan dijete – previše proteina, nedovoljno povrća + neke mekinje koje je jela koje su jako nepreporučljive…

Narcisa, dobar si primer, šta da radim.. moram da te ,,iskoristim,,!

Dudo, veliko hvala na ,,pomoći,,! Nije mi problem što ispadam babaroga i gunđalo, to mi je ok, nego što se bojim da ne pišem dovoljno razumljivim jezikom! Lepo si mi pomogla.
No, nastavićemo da diskutujemo teme…
Sad se samo ubacih na brzinu….

Drage moje, od vas koje ste uspele da održavate težinu i očekujemo savete - vi ste tu da nam ukažete gde grešimo i srećna sam što postoje osobe koje žele da podele svoje znanje i pomognu drugima koji su u problemima koje su one već rešile. Zato sam već jednom rekla da je ovakve dnevnike šteta pustiti da isteknu. Vi se već godinama bavite ovom problematikom i uspešno ste došle do rešenja za vas.
S druge strane, teško je odjednom odreći se loših navika. To je postepen proces i u čoveku treba da sazri odluka da želi da promeni još nešto za svoje dobro.
Očito je da ja grešim sa ovom ovsenom kašom za doručak i da mi je to kompenzacija za slatkiše. Toga nisam bila svesna dok mi na to niste indirektno ukazale i jako sam vam zahvalna na tome. Nastaviću sa njom dok traje post iz čiste lenjosti - to mi je najlakše rešenje, a i dok ne potrošim zalihe .... posle posta ću razmisliti o drugoj alternativi ...
Zaista bih volela da, kao što više nemam želju da jedem kolače, da izgubim želju da se kljukam testom ... svaki savet koji ste izneli u tom pogledu je dobrodošao, kako meni, tako i svima koji posećuju ovaj forum. Ja ću se potruditi da vaše savete primenim za koji dan kad post istekne (kad sam se vać uvalila u ovo, guraću do kraja), tako da ste uspele da malo promenite razmišljanje o hrani još jednom članu foruma.
Još jednom vam hvala na svim savetima koje iznosite, dragocena su vaša iskustva i meni bi trebalo puno vremena, istraživanja i eksperimentisanja da dođem do istih ili sličnih zaključaka ... zašto učiti iz svojih grešaka ako ne moraš ...

Koliko vas i vaše postove volim nema smisla više pominjati.
Samo ću se osvrnuti na: "Ako želite da imate xy kila, jedite kao osoba od xy kila. Tačka." Generalno gledano to jeste tačno, ali ja sam kao za inat okružena osobama koje lopatom guraju šećer i pekaru u sebe, a nemaju ni grama sala... Moja drugarica ima 48 kg i melje sve pred sobom. Za doručak joj je plazma mljevena i/ili musli (kupovni zašećeren). Nakon 1-2 sata udari slani doručak. Ruča šta joj se nudi sa puno hljeba koji kad ga pritisneš "dodirne sto". Onda ima neku užinu tipa čips, keks, kolač, pa večera, a ako još ostane budna opet plazma... (Debelićka to je ona plava djevojka). I ima sve mišiće, apsolutno ni gram sala (čak ni u sisama). Imam još takvih primjera, ali s njom se družim preko 10 godina i non-stop smo zajedno tako da sam baš upoznata s njenim hranidbenim navikama. I gdje je tu kosmička pravda? - Nigdje .
"ne samo što je ta normalna hrana ukusna nego je UKUSNIJA od one "nenormalne""- kod mene recept ne pali...
" ili da patimo za bečkom šniclom nakon što brašno zamenimo kokosom"- kakva zamjena s kokosom? Uputstvo
" i takođe situacija kad se povede diskusija o nečemu o čemu su već dati podaci na forumu (samo treba pročešljati)"- ja češljam već godinu i po i još nisam počešljala. I meni je zanimljivo koliko rijetko neko zaluta u druge podforume. Javljaju se samo ljudi koji imaju problem sa želudcem....A svi podaci dostupni i besplatni iz topline doma.
Tradicionalna novogodišnja pica , i ja ću sutra da se ogrebem za parče posne.
Napisala sam sve, a ništa kazala nisam, osim da sam nepopravljivi pekaroposlastičar.

Mršo, ja opet došla na samoposluženje...

Leonida, to je već ogroman deo posla, kad smo voljni da usvojimo tuđe iskustvo (kao što sam i ja usvajala od drugih, i ti drugi pre mene od nekih trećih), prosto olakšava stvar i daje motivaciju. Ako tako razmišljaš, ja te već vidim skroz vitku.

Narcisa, tebi šaljem recopis "tamo" (mislim, nije fora da zloupotrebljavam Mršin dnevnik), a što se tiče drugarice, verujem da je od onih koji su kao čigre. Sitne radnje (napetost mišića dok sedimo, cupkanje nogom, način hoda itd.) mogu dnevno da potroše više stotina kalorija (znači, kao solidan sport - takva sam nekad ja bila, unosila po 3000 i više kcal dnevno i imala 45 kila). Tako da kad kažem "normalno jedenje", mislim na prosečno, drugaricu apstrahuj jer je ipak od onih ređih.

Mršo, evo završila sam... prepuštam ti tvoj dnevnik.

Leonida, veliko hvala na poverenju. Naravno da nam je namera samo dobra jer mi od vaše ishrane ama baš nikakve koristi nemamo niti nam je ,,posao,, da se ovde bakćemo po forumu a nije nam stalo ni da se pravimo važne jer smo ionako ovde anonimne pa ni to ne bi imalo smisla.... Prema tome, hvala na poverenju i na prepoznavanju dobre namere i korisnosti saveta i sugestija.
Kažeš teško je odjednom se odreći loših navika (znam, pušač sam i ne želim ni da probam da bacim cigarete). Ipak, ovde dolazi ono Dudino – otkriju se novi ukusi i promeni odnos prema hrani. Ja uporno pričam i odgovorno tvrdim da se sa pravilnom ishranom postiže da se loša hrana i ne želi tako da ništa nije teško nego sve ide prirodno i spontano i uspostavlja se funkcionalnost svoje ishrane i svog sistema a Duda daje taj dobar primer o tome kako se čulo ukusa iščisti i to je istina. Međutim, složiću se sa njom u potpunosti – da si ti sigurno na dobrom putu.
Na kraju krajeva, kad izbaciš tu kašu (slatkiše) i slatkiši ti ne budu više svakodnevna pojava onda će ti se UH manje tražiti.... tj to ,,kljukanje testom,,,. I opet ono moje.. kad koncipiraš ishranu tako da je pravilna - ništa ti se loše više neće tražiti. Imaćeš misiju da uneseš adekvatnu količinu sira, povrća, mesa, adekvatnog hleba – na dnevnom nivou i to će ti zadovoljavati sve procese u organizmu i nećeš težiti kljukanju. Jednom u nekoliko dana ćeš poželeti nešto slasnije ili masnije ili šta god i tada ćeš jesti neko lepo testo koje voliš kao što ja volim onu moju palačinku itd.. Nećeš jesti preslabo i niskokalorično (nikako insistiranje na supernemasnim sterilnim obrocima) jer nema potrebe da brineš... samim vođenjem računa o pravilnoj ishrani, razmacima između obroka i kombinacijama postići ćeš to da ishrana ne može ni da ti bude prekalorična sve i da hoćeš.... Evo mi smo ti primeri.
Ja sad sa 40 godina deset puta lakše održavam 57-58 kg na 169 cm visine nego što sam to sa 20 ili 30 godina (u dvadesetim sam i redovno vežbala) jer sada znam ono što onda nisam znala i sada moja ishrana funkcioniše kao švajcarski sat.
Uostalom, kada prođe post, ako hoćeš možemo da ti sastavimo probni koncept ishrane – a u skladu sa tvojim preferencama, načinom života, navikama, finansijama, porodičnim običajima, poslom i slično... To vrlo lako možemo da uradimo i da rešiš problem za ceo život a da ne osetiš da si na bilo kakvoj dijeti jer na dijeti ni nema potrebe da budeš ni ti ni niko (a ako treba i bez obaveznog rintanja sa JM svake večeri i obaveze trošenja kalorija intenzivnim vežbanjem.. pa ćeš moći da se posvetiš nekim lepim usporenim vežbama koje nisu namenjene za gubljenje kalorija nego za lepotu i ,,zgodnoću,, ili jogi npr ko voli..)...
I hvala ti na toj rečenici (neka je kaže i neko osim mene) – zašto se učiti na svojim greškama ako ne moraš!
(no ipak si ti neka naša generacija i zrela žena sa životnim iskustvom .. znaš već kako to obično biva... kad si jako mlad misliš da sve znaš a kad si stariji onda znaš da pojma nemaš pa si tako otvoren i da saznaš ono što ne znaš... )....

A ti Narcisa (pekaroposlastičaru da ne kažem pekaroplastičaru) ako ti tamo dođem!
Jeste, da. Tvoja drugarica tako jede i ima takvu sreću po pitanju linije i konstitucije. Sretala sam i ja takve. Ali.. to što je ona vitka pored takve ishrane ne znači da je njena ishrana zdrava. Sigurno je ona zdrava (ti bi znala da nije) i hvala Bogu da je tako (nek je živa i zdrava) ali ipak se zna šta su pravila ishrane. Svi smo mi poznavali neke primere ili čuli one priče... živeo zdravo, nije pio, nije pušio i umro u 48.oj godini od infarkta a ovaj drugi pušio tri kutije dnevno, pio rakiju, jeo nezdravo i nikad nije bio bolestan, eno ga 82.ga mu godina i ko momak! Naravno, ima svega, ali ipak je naše da radimo kako treba a ne da gatamo u pasulj (u skrob hehe) da li će nam se posrećiti ili ponesrećiti i da li ćemo ipak da budemo taj neki izuzetak... Videla sam tu tvoju drugaricu, izgleda i lepo i zdravo.
Međutim, ta je ishrana i prazna i loša i puna soje (iz plazme npr) i šećera i aspartama i aditiva i nezdravih masnoća i koječega – ne znamo mi tj ne možemo da vidimo kako ona deluje na njena tkiva, mozak, funkcije, hormone i šta život nosi.... Bolje bi joj bilo da se ozbiljno koriguje. Bez obzira što je vitka i lepa.

Znaš kako, krave pasu travu i to je dobro. Jedu travu odnosno seno. Kad su posle II svetskog rata bila teška i siromašna vremena...seljaci se vratili iz izbeglištva ili iz rata (npr u krajevima odakle su moji poreklom), zatekli opustošena imanja.. tokom rata partizani šakom i kapom odnosili od naroda tj oduzimali zalihe hrane i stoke, pa italijani, zatim vojnici NDH takođe radili isto ( i usput radili još štošta).. ovi što su bili u izbeglištvu tj koji su izbegli tregedije vratili se na imanje, nemaju više ni stoku ni ništa.. nemaju čim da hrane goveda (kasnije kad je neko uspeo da kupi bar po jednu kravu da bi prehranio porodicu).. i tako su krave jele slamu. Najedu se krave slame i puni im i veliki stomaci. Ali slama nutritivno ič vrednosti nije imala i krave ništa od nje nisu imale osim što su bile ,,izvoluminizirane,, što bi rekla Marijana Mateus u svom ,,romanu,, . Ta im je slama samo punila stomake ali nije davala ništa korisno i nisu mogle biti zdrave niti dati mleko. To se sve samo gomilalo u stomaku ali mučene krave su bile izgladnele, žalosno....
Tako i ta pekara i slatkiši.

Da, i mene zanima kokos šnicla...iz čiste radoznalosti.. Sećam se da je Duda spominjala, mislim sećam se kao kroz maglu (kao guska u magli)...

Dudo kao prvo, moj dnevnik je i tvoj dnevnik. Mi casa es tu casa. Piši, piši ko nekad dva ti reda.. Piši opiši dijete na koje nas dve skupa nikada nećemo ići! Hehe...
Dakle ne završavaj.

Inače, Duda je lepo napravila uvod (za onaj svoj prvi post) a ja zaboravih da to uradim... to da ne treba niko da se oseća prozvano jer je ovde bilo članova i članova i pre vas koji trenutno čitate (a čita i mnogo ljudi koji nisu članovi i nemaju dnevnike...) U vreme kada sam ja došla bilo je bar 20 aktivnih članova a sigurno i više.. u roku od nekoliko sati bi mi dnevnik otišao na drugu stranu (sada ima samo jedna strana dnevnika), samo su prštali postovi i članovi, pametne i nepametne ideje.. dojilje na izgladnjujućim dijetama, tinejdžerke na tečnim dijetama, večiti povratnici, entuzijazisti ove i one vrste.. .tako da.. verujte da naša zapažanja nisu bez osnove. Dalo bi se tu definisati, izolovati i isteoretisati ,,sijaset,, psiholoških profila... tj tipova i podtipova ,,dijetalaca,, (što bi bilo i korisno i zabavno ali nećemo to činiti naravno)... Uostalom, na poslu, u komšiluku, u familiji, među poznanicima i prijateljima, poznajem mnogo primera kojima bi ove teorije dobro došle i koji su živi primeri za moje teorije šta i kako treba ili ne treba raditi.

Nego još nešto da dodam...
Npr Duda i ja smo se i privatno poprilično dobro upoznale i sve životne teme pretresle pa mogu da kažem da se takoreći družimo... Pa, da ne mislite da smo mi neke dve fanatične zaluđenice ishranom i zdravom ishranom... Naravno da će u životu da se pojede i ponešto što nije po PS-u, pijemo alkohol, ne robujemo priči o ishrani.. I da ne mislite da su to jedine teme u našim životima, pričamo mi radije o drugim stvarima, o seksu, o muzici, o raznim užicima, nekad problemima nažalost... Dakle nismo nikakve fanatične poklonice zdravog života nego samo prihvatamo realnost – zašto se hraniti nezdravo kada može zdravo, zašto jesti pirinčane galete koje su nutritivno prazne, beskorisne i najviše nalik aromatizovanom stiroporu (pritom koštaju bar 500 din po kilogramu, skoro pa kao junetina) kad ima toliko prave hrane da se jede.. Zašto se kljukati multivitaminom i multi ovim multi onim klincem palcem iz pilule (kao moja koleginica koja ruča napolitanke i čokoladu a kupuje gomilu tih nekih pilulica jer je to zdravo) kada sve što nam treba imamo u pravoj hrani, pa smo pride i zdrave i mršave i site... Zašto jesti stvari iz kutijice, kesice, limenke itd.. kad sve imamo u staroj dobroj pravoj hrani – povrću mesu siru jajima mleku hlebu ribi voću... Zašto jesti čips koji je ništa drugo nego krompir od bar 500 din po kilogramu ,,obogaćen,, sa upetostručenim kalorijama kroz masnoću, aditive, veštačku aromu i na to dobro posoljen. Ne budimo GLUPI da jedemo to za svoje rođene teško zarađene pare i na štetu svog zdravlja i jedinog tela koje imamo. Kada se jednom odviknemo od toga i pročistimo čulo ukusa kako to Duda kaže (oni koji su to voleli, ja bar nikad nisam).. možemo da uživamo u pravoj hrani i da spontano i prirodno pravimo dobre izbore. Dakle ne život na dijeti nego život na normalnoj ishrani sa sve roštiljanjima sa društvom, rođendanima, slavama, pečenjem (pa i masnim ako treba).. povremenim tortama i kolačima, alkoholima..

Napisala sam hiljade postova i pisaću opet ako neko zaista konkretno želi savet i predlog odakle i kako da počne da se preusmerava na normalnu ishranu i pravu hranu.

Ako se ne vidimo (tj ne budemo pisali) još u ovoj godini, svima želim Najsrećniju Novu godinu.. da ste zdravi, lepi, vitki, srećni, seksi, raspoloženi i sve što želite! E da, i para neka bude!

Debeliccka, poslaću ti na pp moje navike da ne gnjavim po forumu čim ih budem koncipirala. Zapravo su mi se navike drastično promenile u toku držanja dijete, a očito i čulo ukusa, još se naježim kad se setim ukusa onog žu-žu-a, pa moram dobro da razmislim o tome šta su mi zapravo navike .... I ja sam primetila da sam sita kad jedem proteine, a gladna od ugljenih hidrata ... ne znam da li je to univerzalno pravilo, ili je svako od nas specifičan, ali ja sam se u tom tvom zaključku pronašla. Samo još uvek nemam naviku da zimi jedem dovoljno povrća, prosto nije dostupno u toj meri, a povrće iz staklenika nije ono što rado jedem, mnogo radije jedem zamrznuto, pa biram te varijante ...
Da ne gnjavim mnogo, poslaću na pp, nisam težak slučaj jer jedem sve što je dostupno u datom kalendarskom periodu i dostupno mom novčaniku. Jedino nisam spremna da se odreknem voća jer je to jedino čega imam u dovoljnim količinama totalno neprskano, a meni je to jako bitno.

Prepjev pjesme ubija .
Srećnu novu godinu i svako dobro želi ti "tvoj veliki projekat".