[Pink]

Mrso, sjajan ti je avgustovski post . Vrlo istinit. Zato ja sada ne drzim klasicnu dijetu, vec pokusavam da promenim navike, ishranu i uspostavim je onakvom kakva zelim da bude u buduce. Od klasicnih dijeta slabo ima vajde.

[narcisa]

Prije negog vremena odlučila sam da se za rođendan počastim podizanjem tvog dnevnika (Smilja i Pink su me preduhitrile). Ovaj dnevnik je rijetko korisno štivo koje je preostalo na ovom forumu i bog-me ne dam da propadne i iscuri, kao što su neki dnevnici otišli u nepovrat dok me nije bilo. Tebe i Dudu ne dam ni pod koju cijenu. Jeste, vama uopšte dnevnici nisu potrebni da se zdravo i pravo hranite, ali moramo vas održavati u "životu" ne bi li još neka zabludjela ovčica našla inspiraciju. Hvala ti još jednom za sve što si učinila za mene.

[Debeliccka]

Dobro veče!
Neno, veliki pozdrav i tebi!
Smiljana, nisam baš načisto šta bih sa dnevnikom i dokle... ali da znaš da mi je skoro palo na pamet da će sigurno uskoro da ,,iscuri,, i da sam razmišljala da neću ništa da činim da to sprečim... Ipak treba da kažem hvala. Hvala. Ako imaš ikakve koristi od toga, ti čitaj (dok još nije nestao). Ja ti iskreno želim da se središ (konsoliduješ) i budeš dobro i zadovoljna na svim poljima.
Pink, hvala na poverenju. Taj post iz avgusta jeste bio onako specifičan i nisam baš očekivala ovacije (naprotiv).. ali znaš kako... najlakše je pisati Bravo, ljubim, grlim, samo napred... ali ponekad treba nazvati stvari pravim imenom a ne samo se podržavati u nekim pogrešnim činjenjima ili nečinjenjima...

Narcisa, ne treba da mi se zahvaljuješ na ničemu. U stvari, ti možda smatraš da treba pa si učtiva i to činiš. U redu. Ali ja želim da kažem nešto drugo... To je život. On nam nekad namesti situacije ili ljude koje nam u nečemu manje ili više pomognu. Možda sam ja u nečemu tebi pomogla ali to je život, meni je tako neko drugi u nekoj situaciji u nečemu pomogao (pa možda toga nisam ni svesna ali mi je ipak pomogao), tom nekom je neko šesnaesti u nekom trenutku otvorio oči i pomogao ili učinio uslugu... Eto to je život, nailazimo na ,,znakove pored puta,, i oni utiču na naš život... i to je lepo... To tako valjda treba da se dešava, da nailazimo na ljude i znakove i da ih primećujemo...
Hvalila sam te više puta, pa da ne shvati neko pogrešno... ali ti zaista jesi mnogo toga uradila za sebe. Skinula si te kilograme ali kvalitetno. Pod kvalitetno mislim tako da nisi u opasnosti da ih vratiš jer si paralelno pored kilograma skidala i one slojeve ličnosti koji su te činili da imaš onu početnu kilažu... Kvalitetno jer ti nisi više ona Narcisa nego ova nova... Ti gradiš jednu novu sebe i to velikom relativnom brzinom, radiš na sebi na svim poljima, iz sebe gradiš jednu novu pravu ženu a proteruješ zauvek onu kojoj je bilo svejedno što ima 146 kg (da spominjem to, namerno, da ne zaboraviš da si imala te kilograme... jer nećemo se lagati i reći da je ok da se imaju ti kilogrami).... tebi to u jednom trenutku više nije bilo svejedno i više ti definitivno nije svejedno. Ti činiš ogromnu stvar za svoje zdravlje (kako fizičko tako i emocionalno i za svoju psihu), ti otklanjaš sve ono što ti je na putu da izgradiš savršenu sebe (ili savršeno nesavršenu) tj činiš sve što je do tebe da to otkloniš, boriš se protiv nekih navika, slušaš savete, čitaš i edukuješ se o stvarima o kojima si manje znala...
I ona off-topic priča u koju smo se upustile (gde sam ti sugerisala neke izmene).. i ona je bitna, poradila si i na tome... Ti si izvanredan primer i srećna sam što te poznajem i što sam bila delimično prisutna (kroz ovaj forum i nešto druženja uživo) u tom tvom procesu vraćanja tebe tebi. Ovo što ti radiš i kako radiš je užasno važno i može (i hoće) da ti preokrene život (u pozitivnom smislu naravno), ti si odgovorna i savesna a i tamo gde nisi mislim da priznaješ sebi da nisi (a svest o problemu predstavlja pola rešenja, pametnom čoveku). Elem, ako sam ičim doprinela u svemu tome, onda treba da znaš da sam ponosna i srećna zbog toga i da se smatram privilegovanom.


Moj slučaj, moj dnevnik...
Pa... šta bih vam rekla...
Ponekad pomislim tj poželim da napišem nešto više u ovom dnevniku, za slučaj da će da naleti i pročita neko koga bi to zanimalo.. da možda ispišem detaljno o svakoj onoj stavki i ,,tačci,, iz avgustovskog posta (mada sam ja već ispisala tonu toga), ili recimo da ispišem koncept ishrane za koju ja smatram da je ,,savršena,, (ili bar savršeno nesavršena)... ali nije to baš tako... a i ne nalazi se vremena za to...
Ispisati koncept ishrane / dijetu / plan ishrane (i postaviti to na neki forum) je vrlo ozbiljna i odgovorna stvar. Ja nisam ni nutricionista ni lekar da bih imala kompetentnost da to radim.. pa mislim da je to onako vrlo nezgodna stvar ... Ja jesam u hiljadama postova opričala tu svoju filozofiju ishrane koliko sam mogla i umela, ali koncipirati to baš kao plan ishrane i okačiti na internetu je odgovorna stvar (tj neodgovorno je ako to ne radimo studiozno). Neko može pogrešno da protumači nešto što sam napisala... dakle to je nešto što treba uraditi pažljivo i detaljno. A u stvari, volela bih da podelim sa svetom svoje poimanje Savršene Ishrane... ali to je samo želja, a ostvarenje se ne nazire... iz mnogih pa i gorenavedenih razloga...

U svakom slučaju, potpuno sam spremna na nestajanje dnevnika, jer ne samo da mi nije potreban nego nisam više osoba koja bi se bavila tim nekim pisanjima... Ne radi se o tome da ja sada imam nešto značajno manje ili više slobodnog vremena nego što sam imala ranije, ali... može da se kaže da to neko vreme koje i provedem na internetu trošim na neke druge teme kojima se bavim i o kojima čitam i slušam, koje su mi u ovom trenutku, a i inače, mnogo značajnije... Da se razumemo, ishrana jeste značajna a kilaža je (kako ja to uvek formulišem) najvažnija sporedna stvar u životu – a ne fudbal (mada je i ovo sporedna vrlo relativan pojam ... s obzirom na to da postoji mnoštvo stvari direktno i indirektno povezanih sa ishranom i kilažom koje značajno utiču na naš život)... Ipak, postoji mnogo toga na šta radije potrošim vreme na internetu (ne zato što mi je tako zanimljivije nego zato što imaju veću goruću važnost) i tako... A što se tiče moje kilaže i ishrane, ja nemam baš neku posebnu potrebu da ulažem vreme u to... pričam o ulaganju vremena u pisanje o tome da bi neko drugi to koristio.. Ali kao što rekoh, neke druge stvari mi odvlače vreme i energiju, neke mnogo važnije....

Pozdravljam vas i želim da budete pametne da bi bile zdrave, lepe i vitke!

[leonida]

Ja lično mislim da je šteta pustiti da dnevnik u kom se neko transformisao i došao do puno korisnih zaključaka istekne.
U pitanju je iskustvo koje nekome može pomoći u njegovoj borbi.
Možda bi se trebalo obratiti administratorima da ovakvi dnevnici, koji sadrže puno korisnih informacija, ne ističu automatski.
Da možda smisle neki poseban folder za njih?

[narcisa]

Moraću da prekopiram ovaj post o meni u trajnu arhivu da ga čitam kad budem bezvoljna i s**bana
Kažem ja da ovaj dnevnik propasti neće dok sam ja na forumu, dakle imaš zagarantovan "život" do marta 2017., kako kaže još jedna od aplikacija koju sam skinula

[Debeliccka]

Leonida, hvala ako misliš da je ovo vredno čitanja i čuvanja. Skoro svi dnevnici mogu biti vredni (samo ih treba umeti čitati). Ponekad su vredni da bi bili inspiracija i da bismo se ugledali na nekoga ili ponešto prekopirali i naučili, a ponekad da se shvati šta ne treba činiti i zašto. Doduše, mnogi su nestali... za mnoge je šteta.

Narcisa, na ovo tvoje ,,arhiviranje dela posta o tebi,, moram nešto da dodam...
To je tako i imaj to na umu. Nemoj da Se izneveravaš bez potrebe!
Moram da se osvrnem i na još nešto u vezi sa tobom, a što si pisala u svom dnevniku pre izvesnog vremena. Bio je to neki sivi dan i ti si bila malo melanholična (na kratko naravno) i pitala si se gde je smisao svega, bla bla.... Znam ja da je to bilo više nego prolaznog karaktera ali mi je dalo šlagvort da napišem nešto u vezi sa tom nekom depresijom ili bezvoljnošću ili kako god može da se nazove to što ljude ponekad uhvati. Mogla sam ja to da pišem i u tvom dnevniku, ali ipak pišem u ovom svom Mesečniku ili Tromesečniku jer je stvar generalna i može da se primeni na bilo koga (ko zaluta ovde i eventualno pročita)... dok god mi ti, Smiljana i možda još poneko čuvate tzv Dnevnik...
Mnogi su spominjali depresiju, kao stanje kojem su bili skloni ili su još uvek, ili kao stanje koje ih je sprečavalo da se uspešnije pozabave skidanjem kilograma i zdravljem i slično... Da skratim, ono što želim da pišem svodi se na neki moj predlog kako se odnositi prema ovom stanju (kao nečemu što ih ponekad ili češće hvata i kao nečemu što može da se pojavi kao realan ili umišljen razlog ili izgovor za neka nečinjenja i nepokušavanja, neuspevanja i slično)...
Radi se o sledećem...
Depresiji treba prići sa strane suprotne onoj strani sa koje se ona obično posmatra i preživljava.. (obrnuti situaciju kao u onoj priči o kokoški i jajetu, šta je starije od ta dva...)
Konkretno (a i da stvarno skratim jer ne želim hiljadu rečenica u ovom postu):
Ne treba da bude ovako – depresivna sam ili neraspoložena pa se zato gojim ili zato stagniram na nekom velikom broju kilograma umesto da ih skidam. Onda ću takva da nastavim da budem debela ili da postanem debela ukoliko to nisam bila. Kao posledica toga, nastaviću da budem depresivna i zbog toga što sam debela (osim što sam eventualno depresivna zato što imam taj i taj stvaran ili umišljen problem u životu).
Učite se da bude ovako – vodim računa o svojoj liniji (i zdravlju naravno) da bih ostala vitka ili da bih postala vitka – a to radim zato da ne bih postala depresivna, jer ako se ugojim ili ako ostanem debela onda ću postati ili ostati depresivna.
Dakle, poenta je u prevenciji depresije a ne u postavljanju depresije kao polazne tačke. Delujemo tako da sprečimo ostanak u depresivnom stanju ili nastanak istog.

Možda vam ovo što sam napisala deluje bezvezno i bez smisla, a verujte mi da nije ni malo bez veze. Činjenica je da debljina na većinu žena (i muškaraca) može da deluje deprimirajuće, prema tome, radimo na tome da ne (p)ostanemo depresivni zato što smo (p)ostali debeli – dakle radimo na tome a ne (p)ostanemo debeli, a ne da prvo dozvolimo depresiju pa zbog toga (p)ostajemo debeli.

Potrudite se i uspećete u primeni ovog pristupa. Onda ste na konju.

-----------------------------------------------------------------------------

Odavno nisam spominjala svoje stanje, pa kad sam već tu...
Kilaža ista (57 ili eventualno 58). Gladi nema. Lepe hrane ima.
Ono što je promenjeno je da već pola godine, ili malo duže, voće konzumiram znatno manje nego ranije. Više nemam voće za doručak i za eventualnu užinu do ručka. Naravno, zbog toga iz sve snage pojačavam povrće, svakodnevno, sveže prvenstveno. Doručak je sada malo proteina, povrće i dvopek. Dvopek naravno sama pečem (kupujem hleb koji mi se dopada i pravim dvopek od njega). Kupovni ne dolazi u obzir i ne preporučuje se nikako.
Nakon što sam konstatovala da mi dvopek jako odgovara (pre šest meseci), raspitala sam se malo kod pametnih šta bi moglo da bude razlog. Priča o kvascu je suvišna, jer se on u testu neutrališe i samim običnim pečenjem hleba, dakle nije reč o neutralisanju kvasca. Poenta je u tome da se prepecanjem hleba tj pečenjem dvopeka izbacuje vlaga iz njega i to je ono što je dobro za nas. (kako sam ja oduvek bila luda za bajatim hlebom, meni je dvopek specijalitet).

Odoh sada, žurim, došla sam zbog ove replike.
Pozdrav,

[leonida]

U ovim teškim vremenima, svi imamo tu i tamo momente depresije (možda ne baš depresije, to je prejaka reč, ali periode bezvoljnosti i beznađa). Umetnost je sam se izboriti sa takvim stanjem, naći neki cilj kome težiš i za kog se boriš i teške misli prođu ...

Zašto si smanjila voće? Tebi lično tako prija ili ...
Ja ne mogu da zamislim dan bez voća, zato nikad i nisam držala razne proteinske dijete ...

[Debeliccka]

Draga Leonida,
nisam mislila da piskaram ovde, ali moram da ti odgovorim kada me lepo pitaš...
To za depresiju.... naravno da je to široka priča... mislila sam najviše na onaj deo depresije i onu vrstu iste... koja može da bude uzrokovana nezadovoljavajućim izgledom i svim što ide uz to.... Svi mi imamo manje više razne probleme i sekiracije, u nekim periodima i žešće probleme i brige... ali znaš kako ja na to gledam... (kao npr i u periodu kada sam bila ostala bez posla a sve su prilike da ću opet... daj Bože da ne bude tako):
imam te i te probleme, brine me i to i to, na to i to ne mogu da utičem, na to i to ne umem da utičem.. ali znam da bi sve još gore izgledalo da imam tonu kilograma i da ne mogu ništa da obučem, da mi sve kipi, da nemam šta ni da kupim, da mi sve loše stoji (kao u periodu kada sam imala onu tonu kilograma)... Mene je to opterećivalo, unesrećivalo, deprimiralo, uticalo jako na mene... i kao takva, manje sam bila sposobna da se nosim sa svim ovim drugim nedaćama... Nije dugo trajalo, moje debelo stanje, ali je bilo veoma žestoko...
U svakom slučaju čvrsto verujem u princip Prevencije (kao što sam ga objasnila u prethodnom postu), naravno kao samo jedan od aspekata života i pristupa stvarima i događajima...

Voće..
Jednostavno, nejedenjem voća na redovnoj osnovi ne propuštam ništa što neću dobiti iz povrća, a pritom unosim manje šećera (iako u ovom slučaju voćnog) i osećam se mnogo bolje. Dok je bilo leto i postojao veliki izbor svežeg povrća, koristila sam to maksimalno (a osim svežeg i spremljeno). Ako okolnosti budu takve da nisam u mogućnosti da unosim dovoljno povrća (tj mnooogo), nadoknađivaću voćem. Jedem ga i sada ali ne svakodnevno i ne često, a povrće grabim kao sumanuta. Svaki moj protein je praćen povrćem (kao proteinov +1, pratilac)....i to mi je neprikosnoveni princip. Ne postoji mesni obrok bez povrća, ne postoji obrok sa jajima bez povrća, čak ni obrok sa sirom nije bez povrća.

Odoh sada....

[Debeliccka]

Odakle da počnem a da ispadne smisleno... nadam se da neću previše zakomplikovati i udaviti, ali svejedno nemam ništa protiv titule Smarača ili Babaroge ili Dosadne....

Visokokalorični dan

Pisala sam sinoć kod Narcise o visokokaloričnom danu i o tome kako i zašto on treba da bude baš bombastičan. Ali, sada moram da dam više pojašnjenja o tome jer će u protivnom ispasti da je to paušalni savet za sve i svakoga: žderite bureke ili duple palačinke ili maksi pljeskavice ili velike pice i tako ćete biti mršavi. Ne naravno.
Ovo ima svoje PREDUSLOVE. (a ja sada treba nekako da počem...).

Podnaslov – slatkiši ne treba da budu svakodnevna stavka, pojam UMERENOSTI i pojam ZASLUŽIVANJA i kako se isti zloupotrebljavaju

Pink, ti si imala pitanja o tome (burek plus desert, zajedno ili odvojeno, itd)...
Sećaš li se da sam ti, kada si se tek vratila na forum nedavno, sugerisala da ti slatkiši ne smeju biti svakodnevni a ti si rekla da smatraš da je pametnije da budu. Poštujem tvoje mišljenje ali od svog ne odustajem.
Ovde nam u kadar upada ona čuvena fraza ,,jedite sve (slobodno), samo umereno,,. E pa ovako, ja mislim da je umerenost pojam koji se ovde zloupotrebljava. Zamislite kad bi neko rekao: uzimajte i kokain i heroin, samo umereno. Tako i slatkiši. Oni su u ishrani suvišni i nepoželjni (posebno kupovni). Ok, ipak ih jedemo ali to ne sme da bude svakodnevno. Neću sada detaljisati o tome zašto je šećer loš, o tome sam pisala bezbroj puta (a nikako nisam jedina), pa ne želim da još više širim temu (ionako se prilično zakomplikovalo ovo u šta sam se upetljala pa sada treba da raspetljam), ali ću iskazati svoje mišljenje da ta teorija o umerenosti u svemu ne treba da važi (ili bar ne treba ravnopravno da važi) i za šećer kao što se ne može reći: jedite viršle, paštetu, salame i ostali otpad nazvan hranom i nakljukan sa zilion loših stvari, samo umereno. NE. NE JEDITE IH NIKAKO. Za njih ne važi priča o umerenosti, kao ni za slane grickalice i koješta. Priča o umerenosti i ,,jedite sve,, teorija važi za pravu hranu – povrće, meso nemasno, meso masno, slanina, čvarci, domaće mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, masnoće – kajmak, maslac, mast, valjano ulje, zatim voće, žitarice, koštunjavo voće...
Šećer ne treba da je na listi ,,jedite sve ali umereno,,. Ko ne može bez njega, neka ga jede, ali ja sam mišljenja da to ne treba nikako da bude na dnevnom nivou (stvaranje zavisnosti, loši sastojci koje nose svi industrijski proizvodi pa tako i kupovni slatkiši, loš efekat na zdravlje, za mozak... i još mnogo stvari.. i na kraju kaloričnost kao poslednja i najmanje važna posle svega navedenog).
Često se nameću te neke teorije o potrebi da se izbegava masnoća što je potpuno nepravilno. Naravno da treba da se vodi računa tome kako se ona koristi, u kakvoj kombinaciji i količini ali je svakako mnogo nezdravije izbegavanje masnoće nego konzumiranje. Konzumiranje masnoće u stvari nije škodljivo (osim ako pričamo o margarinu, biljnom siru i drugim veštačkim takoreći masnoćama ili čak zdravim masnoćama ali uzimanim svakodnevno u preteranim količinama ili u lošim kombinacijama).
Argumenti na temu šećer vs. masnoća:
I jedno i drugo nam daje energiju, ali se viška masnoće ratosiljamo tako što ih izbacimo a šećer taložimo. Tako dobijamo salo npr. Masnoća donosi dragocene efekte po organizam a šećer samo štetu (npr može da bude faktor za karcinom, ne daj Bože)...

Da se vratimo na superkalorični dan.

JA MOGU sebi da organizujem jedan takav dan. A zašto sam ja privilegovana?
Zato što se ja u svim preostalim danima hranim pravilno. Zato što u svim preostalim danima unosim sve ili skoro sve što je organizmu potrebno na dnevnom nivou. Što upravljam svojom ishranom. Što svakodnevno jedem povrće i proteine. Što sam na proteinskoj ishrani. Molim da ovde ne bude zabune. Proteinska ishrana ne znači neku ketozu (koji možemo da postignemo na dijetama kojima je ona cilj) niti meso meso meso – nego znači pretežne proteine u 95% dana, praćene obaveznim neskrobnim povrćem (što više) sa ograničenom količinom mesa dnevno/ nedeljno, sa unosom svih oblika PRAVE HRANE, neuzimanjem industrijske hrane (osim u tim slatkišima npr jednom nedeljno... npr nutela, sladoled..), uzimanjem dovoljno UH (iz povrća, hleba tj dvopeka), neunošenjem viška kalorija (što je i teško moguće sa pravilnom ishranom), uzimanjem proteina iz svakodnevnih zdravih mlečnih proizvoda, zatim jaja, ribe, mesa, itd...
Ja smem da imam SuperVisokoKalorični dan pa šta god da je u tom obroku koji moj dan čini takvim.
Ja zahvaljujući svojoj ishrani NEMAM PMS SIMPTOME, nikad nisam gladna (ali uvek jedem redovno svoje obroke) i hvala Bogu zdrava sam i odlično se osećam bez obzira na svoj hronično nizak pritisak, liniju održavam bez teretane ili trčanja (a kada bih se uključila na neki redovan sport to bi bilo samo zbog kondicije, gipkosti, zdravlja, lepote a ne zbog linije).

Narcisa sa svojom sadašnjom ishranom koja je pravilna (a pritom i, zasad, niskokalorična) SME I TREBA da ima Super VK dan.Ona ga u potpunosti ,,ZASLUŽUJE,,..eto da upotrebim i taj diskutabilni pojam. Njoj to pripada.

Da razlučimo neke pojmove.. rekoh upravo da je Narcisa zaslužila da ima takav dan. Jeste zaslužila ali ja ne bih da koristimo baš previše taj izraz i da ga zloupotrebljavamo. Naša ishrana treba da je takva da nam je lepa kakva jeste (znači DOLE bezukusni, nezačinjeni, lišeni masti, sterilni i sramežljivi obroci) tako da nam ne treba nikakva nagrada koju ćemo zasluživati. Meni je moja svakodnevna ishrana NAGRADA I GOZBA i meni su moje povrće, meso, sir, mleko, jaja, dvopek najbolja nagrada. Neki jedan dan nedeljno u kojem ću da uzmem nešto slatko što mi se dopada je samo sastavni deo života a ne nagrada posle neke pretrpljene muke i žrtve.Naprotiv.
Ovo naravno podrazumeva da smo uspeli da se skinemo tj odviknemo od svakodnevnih slatkiša koji DOKAZANO STVARAJU ZAVISNOST i zato smo srećni sa svojom neslatkom ishranom. Izbegavamo šećer u svim oblicima (kupovni dvopek, slane grickalice, kečapi i prelivi, voćni jogurti, 0% masti mlečni proizvodi, gazirani sokovi a i voćni kupovni, itd itd...) i tako postižemo skidanje sa šećera i IZBEGAVANJE TOG POGUBNOG UTICAJA NA ORGANIZAM. Zamislite kakve oblike šećera i koliko istog je unosila npr moja ili vaša baba (ili nečija prababa ili čukunbaba.. da promenim primer pošto je meni 40 godina i moja baba je rođena pre 111 godina a deda pre 116 – davne1909 godine, a neki od vas su mladi pa su vam i babe mlade hehe)... Ona nije imala sve ove izvore šećera koje mi imamo (ajde što ih imamo iz slatkiša, to i Bože pomozi jer smo toga svesni, nego što ih ima u svemu ostalom, samo možda u soli nema... Pa još nije ni šećer nego aspartam i koješta (pa još i sojin lecitin, sojina ulja, palmina ulja, kukuruzna maltoza ili šta već beše što se nalazi u toj industrijskoj hrani.... HOROR FILM KROZ NAŠE VENE I TKIVA UŽIVO I U KRUPNOM KADRU I ZA NAŠE ROĐENE TEŠKO ZARAĐENE PARE A MI, ZAVISNI OD TOGA, JOŠ I TRAŽIMO JOŠ I JOŠ PA TO JOŠ DOŽIVLJAVAMO I KAO NAGRADU, koji apsurd... klasična zavisnost od loših supstanci).


Cik Cak dijeta

Nemojte da mislite da je ovo neka posebna dijeta. Da je dijeta, ja je ne bih podržavala.To je samo jedan logičan sistem koji je najpribližniji prirodnim čovekovim potrebama (dakle oponaša ih) – da mu nije potreban identičan unos kalorija svakog dana nego da se to menja zavisno od potrošnje i koječega, da jednostavno jednom u nekoliko dana poželimo nešto žešće,jače, kaloričnije, slasnije i slično. I to nam je i potrebno. Ovako se metabolizam održava u životu i akciji, ne damo mu da se uspava i zavaravamo ga, izbegavamo stagnacije sa mršavljenjem, odnosno održavamo kilažu ali i emocionalno zadovoljstvo jer svi volimo ponekad da pojedemo ponešto jako kalorično (ja te dobre palačinke, pojedine vrste sladoleda, ponekad picu ili dobru zeljanicu, neko voli burek, neko pljeskavicu sa kajmakom, neko čvarke sa ko zna čim, itd..)
Jedan VK dan u nekoliko pravilnih dana pomaže mršavljenje odnosno održavanje kilaže( u mom slučaju).
Dva VK dana u nizu ili ne daj Bože više od dva – logično dovodi do gojenja i taloženja naslaga, a plus može i da poremeti poredak sa ishranom koju smo ustanovili tako da mi upravljamo njom a ne ona nama. Kada bih ja npr pet dana jela sa visokom sadržajem Uh (prostih UH, da ne kažem prostačkih, loših svakako)...recimo da su mi svi obroci kupljeni u zloglasnoj, sa razlogom, pekari, da jedem svaki dan slatkiše i šećere... posle toga bih nastavila da budem nekontrolisano gladna. Poremetila bih sve institucije svoje države / svog sistema ishrane i organzma i organe upravljanja apetitom i insulinom i svim redom).
Jedan VK dan – korist. Više od toga – propast.


Elem, Narcisa ima pravo da napravi takav dan (visokokalorični). Ja imam pravo.
Ako neko svakodnevno mandža slatkiše tu i tamo za užinicu (kao većina mojih kolega koji svakodnevno kupuju keksove i čokolade jer su gladni popodne na poslu).. taj nema pravo da pravi ovu vrstu VK dana, tj ima pravo ali to je onda neka druga priča, ceo taj koncept... Za takve ,,ne odgovaramo,,.
Pink draga, razmotri ukidanje svakodnevnih slatkiša. Svakodnevno koncipiraj ishranu pravilno pa se onda stvarno upiši na listu privilegovanih koja može da se razbije nečim jednom nedeljno.
I nemoj da imaš one dane sa mesom tri puta dnevno (možda je bila vanredna situacija ali praseće pečenje koje obožavam, kao i jareće i jagnjeće, može da izdrži u frižideru i nekoliko dana pa se tako ostavi za sutra i prekosutra npr, a postoji i zamrzivač), i nemoj da uzimaš dva puta dnevno obroke sa hlebom i maslacom npr, unosi minimum od 1 kg povrća, prati sve preporuke za ishranu kod dojenja uključujući i dovoljan unos UH naravno... ali nemoj te slatkiše svakodnevno zbog zavisnosti pre svega.
Nemoj da se ljutiš zbog kritike, ali ne mogu ti drugačije napisati šta mislim o bureku i desertu.
Da li zajedno?... Ja bih zajedno u jednom obroku - ručak ili večera (iako generalno ne podržavam slatkiše uz obrok tj kao direktni prateći desert nego kao poseban obrok, ali ako baš odlučujemo da povremeno VK obrok koncipiramo tako, slano plus slatko, nema veze, neka bude zajedno). Zato druga dva obroka tog dana neka budu skromni i što neutralniji, sa manje UH, bez proteina npr... Inače, ako se ponašamo ,,raspašolj,, onda to više nije taj sistem tog jednog jakog obroka nego najobičnije prejedanje celog dana (kao što neko radi o praznicima, slavama, Božićima, novim godinama..).
Osim toga, u nastojanju da uzimaš dovoljno UH zbog dojenja, gledaj da uzimaš što kvalitetnije UH (mahunarke npr). Pasulj je supernamirnica. Neskrobnog povrća moraš da imaš TONU svakodnevno na trpezi. Važniji ti je unos vitamina i minerala iz povrća nego iz voća.
Izbaci svakodnevne slatkiše, usavrši ishranu i onda uvedi VK dane sa burecima i čim već želiš. Stvori preduslove. Gledaj da uneseš HROM (hrom, evo dobre teme za ,,guglanje,,), tako ćeš manje želeti slatkiše. Kuvana jaja mogu da ublaže potrebu za slatkišima. Jaja sadrže hrom. Napad gladi za slatkišima tj ,,takozvani pad šećera,, se najefikasnije i najpametnije rešava parčetom dobro pečenog hleba koje se pojede i sažvaće polako (može dvopek ili tost).
Naravno da ti možeš da jedeš šta želiš i sad i da niko nema pravo da ti se meša, ali pokušavam da ti kažem da bez ovoga što ti ja sugerišem iz tog bureka nećeš dobiti taj Cik Cak ni koristan efekat nego ćeš samo dobiti masan burek tj gomilu masnog testa sa nekim proteinom što je najnepoželjnija moguća kombinacija. A ako radiš kako treba, masan burek ili pica ili 2 palačinke će nešto da rade za tebe, da ti budu saveznici.
Da se razumo, ti imaš mnogo lepih jelovnika, ali je poenta moje priče na slatkišima koje treba izbaciti kao svakodnevne i na pojačavanju povrća. Teratana ne opravdava slatkiše. A to kad si dese napadi prejedanja, upravo se i dešava zbog redovnih slatkiša između ostalog.

Jednoj članici foruma sam pre izvesnog vremena (možda mesec ili više) napisala u (njenom) dnevniku mišljenje o načinu na koji je ona sprovela UN održavanje i znam zagarantovano da joj to nije bilo po volji, da se je naljutila ili šta već... Nema veze ako sam ja tu ispala loša. Ona je na Un održavanju, u određenom vremenskom relativno dužem periodu, svakodnevno brljavila sa slatkišima, nekad manje nekad više... Pored toga je uredno sprovodila UH dan sa sve kaloričnom slatkom večerom kao da joj to pripada. Nije joj pripadalo. To više nije to. Em se ne odvikava tako od slatkiša, em sebi uzrokuje nepoželjne procese u organizmu i metabolizmu, em ne postiže ciljani efekat sa UH danom na Unki. To više nije smisao VK dana sa slatkišima - na UN dijeti.
To je kao kad neko kombinuje (znate da su postojale neke fore i zezanja na te teme) sve dijete koje mu se sviđaju istovremeno pa tako može da jede sve... jer bira iz svake šta mu se sviđa. E pa tako ne treba i ne može.


Mleko uz mesni obrok – za Pink

Što se tiče prednosti uzimanja istog, tu me je prosvetlila Duda i neizmerno sam joj zahvalna jer mleko volim a zahvaljujući njoj sam znala uz koji obrok je najbolje da ga uvrstim (inače bih bila u problemu jer ne bih mogla još i mleko da nosim na posao za doručak recimo). Još pride imam domaće kozno mleko, riznicu zdravlja, tako da sam po tom pitanju privilegovana i srećna.
Dakle, objašnjenje sam u mogućnosti da ti dam zahvaljujući Dudi:
- Dobro za lečenje problema sa želucom – gastritis npr
- Preporuka da se hrana sprema sa mlekom ili da se uz jače namirnice (pogotovo masne, kao npr mesa) pijucka mleko sobne temperature. – ovde dolazi moje ispijanje mleka uz večeru tj meso. Dakle pripajanje uz obrok – zalogaj hrane, gutljaj mleka (ne prehladnog)
- Odličan emulgator – pomaže da se masnoće u želucu razbiju na sitnije i svarljivije kapljice – dakle pomaže varenje masnoća
- Vezuje višak želudačne kiseline ali je ne rastvara agresivno kao voda
- Mlečni proizvodi imaju blagotvorno dejstvo na creva pa u nekoj meri neutrališu štetno dejstvo mesa (npr priča o kanceru debelog creva gde se meso dovodi u vezu sa porastom
ovog rizika a mlečni proizvodi da smanjenjem).

Dodatak
A sada ću da dodam još nešto što sam prepisala nekad od nekoga (još davno sam to lepila negde u svom dnevniku)… Dakle copy&paste sledi:

Kazu da kada osecamo zelju za cokoladom organizam zapravo trazi magnezijum sto mozemo da resimo sa par orasastih vockica, semenkama, legumima ili vockicom
Uopsteno, potreba za slatkisima ukazuje na potrebu organizma za hromom, ugljenikom, fosforom, sumporom, triptofanom... Smanjenje osecaja potrebe za slatkisima postici cemo unoseci brokulu, grozdje, sir, dzigericu, piletinu (hrom), sveze voce (ugljenik), junetina, riba, jaja (fosfor), brusnice, zelena salata (sumpor), suvo grozdje i spanac (triptofan)...
Ukoliko imamo pojacanu potrebu za hlebom organizmu nedostaje azot pa treba jesti visokoproteinsku hranu kao sto je riba, meso, kostunjavo voce, pasulj...
Ukoliko nam se jede masna hrana to ukazuje na potrebu organizma za kalcijumom pa treba jesti sto vise zelenog povrca, sir i susam...
Izrazena potreba za kafom ili cajem ukazuje na nedostatak fosfora, sumpora, natrijuma i gvozdja... Preporucuje se piletina, junetina, riba, jaja i kostunjavo voce (fosfor), zumance, crvene paprike, beli i crni luk (sumpor), morska so, jabukovo sirce (natrijum), meso, riba i crne visnje (gvozdje)...
Zelja za alkoholom povezana je sa nedostatkom proteina, avenina, kalcijuma, glutamina i kalijuma... Preporucuju se crne masline, meso, riba, crne visnje, sveze voce, brokoli, susam...
Zelju za przenom hranom suzbijamo unosenjem svezeg voca...
Potreba za gaziranim picem ukazuje na potrebu za kalcijumom... Dakle, zeleno povrce i susam...
Izrazena potreba za slanim ukazuje na potrebu za hlorom pa treba konzumirati mleko i ribu...
Ukoliko vam se jede kiselo tu zelju cete smanjiti unosenjem kostunjavog i svezeg voca...
Ako nam vise prija tecna od cvrste hrane to ukazuje na povecanu potrebu za vodom pa treba tokom celog dana piti blagu limunadu bez secera...
Potrebu za hladnim picima (mangan) mozemo da ublazimo jeduci orahe, bademe, ananas i borovnice...
PMS kriza obicno sa sobom nosi nedostatak cinka pa u to vreme treba jesti crveno meso, morsku hranu i lisnato povrce...
Generalno povecan apetit (silicijum, triptofan, tirozin)... Pomoci ce kostunjavo voce i semenke dok treba izbegavati rafinisana jela... Sir, dzigerica, jagnjetina, suvo grozdje, spanac, narandza, zeleno i crveno voce i povrce...
Nedostatak apetita (vitamin B1, B3, mangan, hlorid)... Kostunjavo voce, semenke, legumi, tunjevina, junetina, curetina, ananas, borovnice, mleko...
I na kraju potreba za cigaretama (silicijum, tirozin)... Vitamin C, zeleno i crveno voce i povrce...



Ako već niste popadali u nesvest od količine teksta želim vam laku noć, ili prijatan dan, jutro... zavisi kada ovo budete čitali vi koji čitate (a ostali su bezbedni).
(pronađite se u preporukama gore, pa uzmite neku voćku ili povrćku ili meso... šta vam već najbolje prija kada ste udavljeni)

[Debeliccka]

Dodatak:

Dobra prilika za VK dan je slava na koju idemo (ili je naša)
Čuvamo se nekoliko dana pre toga. Jedemo pre svega pravilno, niskokalorično i sa minimumom UH.
Na dan slave, blagi i što neutralniji doručak i ručak. Naveče idemo na slavu i jedemo redom - i pečenje i pogaču i kolače.
Milion kalorija.
Ako.

Sledećeg dana nastavljamo uzorno i nikako drugačije.

Ništa loše se neće dogoditi.

[narcisa]

Jaooooo. I poslije svega ovoga ti kazes da ne maris da dnevnik iscuri? E pa ne moze. Nakon svega mogu samo da kazem tri puta URA za govornika! (a mozda je efektnije i tacnije AMIN) u kafani slusam svirku i na sekund udjem na forum i evo 20 min ignorisem ljude i citam li citam. (mejl nisam dovrsila, cekace te ujutro -centrifuga cijeli dan i sve nesto na sekund dva imala pristup kompu)

[Tebi_Za_Ljubav]

Spomenula je Debelicka u svom postu pa bih želela da napišem svoje iskustvo sa čuvenim aspartamom.
Nakon vadjenja krajnika i milion pregleda, kako privatnih tako i državnih, MR glave i vrata, EKG i sl. primorana sam bila da povedem računa o aspartamu i 10-tak E brojeva po preporuci prijatelja koji mi je slučajno ukazao na štetnost aspartama jer ga je nerviralo moje svakodnevno žvakanje Orbita...zujanje u ušima je bilo nesnosno, ...svakog dana...oslabljen mi je sluh u levom uhu...vrtoglavice, omaglice... s obzirom da doktori, soecijalisti i ostali stručnjaci nisu pronašli veći problem osim nižeg pritiska bila sam davljenik koji je orao da se hvata za svaku slamku!
Počela sam da googlam i čitam etikete proizvoda. NAšla sam Aspartam u Colgate pasti i milion drugih, sad koristim glinu za pranje zuba, našla sam aspartam u keksovima, čokoladi, Orbitu koji sam redovno žvakala ( baš sam pisala o tome narcisi jedino ga nema u dečijem Orbitu!). Ima ga u gaziranim sokovima, sodi, dečijim bonbonama, M&M, instant supama, jogurtima, pudinzima itd!
Imala sam jako osetljivo grlo i po preporuci doktora sisala lozenge Tantum verde vrlo često...kasnije pročitam da takodje sadrži aspartam. Nakon 2 meseca izbegavanja otrova "A" simptomi se nisu izgubili, ali su se znatno smanjili!
Možda sam ja preosetljiva na njega, možda je to sve bila slučajnost, ali imam nameru da ga izbegavam koliko god je moguće. KAda udjem u apoteku tražim "nešto" za grlo i naglasim da nema aspartama, verujem da su lozenge sa šećerom bolji izbor od onih koje sadrže aspartam.
Kada krenem u prodavnicu izvadim papirić na kojima su svi najčešći alternativni nazivi za aspartam kao i ostali najveći otrovi u hrani i čitam etikete!

NAdam se da nisam puno udavila i izvinjavam se sto sam to uradila u ovom dnevniku, ali bih zaista volela da svako ko može posveti malo više pažnje sastavu onoga što ga čini živim pre nego što (ne daj Bože) počne da ga ubija!

[Pink]

Mrso, prvo hvala puno sto si odvojila vreme i sve nam detaljno napisala, puno znaci.

Drugo, naravno da necu da se ljutim, zasto bih. Pa forum upravo sluzi za razmenu misljenja i svako treba da iznese svoje. Ja isto napisem sta mislim i ne ocekujem da ce svako prihvatiti moje misljenje, ali ni da ce se ljutiti zbog mog.

Za slatkise na svakodnevnom nivou si u pravu, treba ih izbegavati, i ja to i cinim. Po nekada nisam sposobna da odolim, pa po nesto i pojedem. Secer je veliko zlo, a ja jesam navucena, i svesna sam toga. Ono sto mene brine u vezi sa VK danom i konzumiranjem velike kolicine secera odjednom jeste pankreas - pitam se sta se sa njim dogadja kada unesemo ogromnu kolicinu secera u jednom obroku. Zato sam se zapitala da li je bolje pojesti po malo slatkog cesce, nego odjednom uneti puno.

Nesto sam shvatila u vezi sa svojom zavisnoscu od secera, ali o tome cu u svom dnevniku, da ne gusim ovde.

I nisi nikako udavila, ja volim kod tebe sto se trudis da detaljno objasnis ono sto pokusavas da nam kazes.

Hvala jos jednom, vraticu se da procitam ovaj post jos neki put.

[leonida]

Ovo šta nam organizam signalizira je vrlo značajna informacije. Odštampaću na poslu, pa držati u notesu dijete, dok ne zapamtim (u mojim godinama se malo sporije pamti ... ).

Ono što sam ja primetila kod našeg klasičnog folklornog prežderavanja za praznike i slave ... kad se najedem slatkog, posle 1/2 sata organizam traži slano, posle 1/2 sata opet slatko ... prežderavanje nekako dovede do još prežderavanja ... najteže je naučiti koliko pojesti, a ne preterati sa hranom!

[Debeliccka]

U vezi sa VisokoKaloričnim danom sam propustila da pojasnim još jedan segment...
Neko je onomad kada smo započeli tu temu, u Narcisinom dnevniku, pitao:

Visokokalorični dan - zašto uveče i zašto ne za ručak?

Zato što je idealno da posle obilnog jela sledi odmor od jela, potrebno je da organe za varenje pustimo da dobro završe svoj posao, da ih ne zatrpavamo novom hranom i slično.. dakle potreban je mali ,,post,,. To je razlog što se ne sme praktikovati da bude rasturanje od hrane za ručak pa ponovo rasturanje za večeru. Kako ćemo na najprirodniji način dobiti ovaj odmor od hrane i ovaj post? Tako što imamo pauzu prvo tih 3 sata do spavanja (jer ne bismo trebali da jedemo u tih 3 sata pre spavanja) + period spavanja + jutarnje razbuđivanje i razmrdavanje (ne znam nikoga ko jede čim progleda). Tako je ovaj odmor / post postignut i nema potrebe za grižom savesti, gladovanjem sledećeg dana, samokažnjavanjem, zadavanja sebi nekih gladovanja i slično.... Jednostavno sledećeg dana jedemo normalno. (pravilno, razumno, pametno, kako Bog zapoveda - ne gladujemo).

Zato što se i druženja, slavlja, izlasci, prigode.. obično dešavaju uveče. I alkohol ako koristimo, obično se i to dešava uveče.
Osim toga ako hranu vezujemo za druženja i izlaske, povode i slično... pretpostavka je da nismo neki usamljeni jedači (kao usamljeni alkoholičari). Dakle ovo mogu biti večere napolju, večere kod prijatelja ili kod vas, sedeljke sa društvom, izlazak prilikom kojeg se kupi ta pica ili se ode na picu, ili završetak napornog dana ili završetak radne nedelje (petak uveče), itd.. (pod izlaskom se ne podrazumeva skup provod... to može biti šetnja i zezanje pa u povratku svraćanje na picu ili ,,masan burek,,... palačinke itd...). Može biti i neko veče za dvoje sa celim spektrom uživanja...

Imala bih inspiraciju da pišem i o masnoći i nesporazumima i zabludama na temu iste... Pisala sam već kod Narcise. Možda ću deo toga kopirati ovde i dopuniti još nekim informacijama....

Pink,
Kao prvo nemoj da se zahvaljuješ. Hvala tebi na poverenju.
Drugo... slatkiši na svakodnevnom nivou... Ti kažeš:

Ono sto mene brine u vezi sa VK danom i konzumiranjem velike kolicine secera odjednom jeste pankreas - pitam se sta se sa njim dogadja kada unesemo ogromnu kolicinu secera u jednom obroku. Zato sam se zapitala da li je bolje pojesti po malo slatkog cesce, nego odjednom uneti puno.

Da li je bolje sa slatkišima ovako ili onako… O tome sam sve rekla u prethodnom postu a i pisala nadugo i naširoko šta mislim o tome u dobrom delu ovih 4739 postova do sada kao i na ovih 194 strane dnevnika….
Nego, ne znam ja šta ti misliš od ,,ogromnom količinom šećera,,… Slatkiši su jako kalorični i ne treba nam velika količina da bi uneli mnoogoo. To može da se smaže za deset minuta da se i ne oseti. Šta hoću da kažem… Ti možda zamišljaš da ja pričam od 10 kolača ili 2 kg čokolade… Ne. Ona kupovna palačinka je npr kao 3 kućne. Pa i ako se pojedu 2 to će biti kao 6 kućnih. Nemoj mi reći da ne znaš nikoga ko redovno pojede po 5-6 jer ne može da stane pre toga?! To je kao da pojedeš parče dobre torte, pa još jedno parče torte. Mnogi to jedu takoreći svakodnevno…. (ili odu u goste ili na slavu i pojedu od svakog kolača po jedan i to nakon slanog bogatog obroka). Znači, ova ,,velika količina,, slatkiša u jednom obroku, kao što ja sugerišem, npr jednom nedeljno i jeste i nije velika. Vrlo relativna stvar.
Pankreas? Nisam doktor a ni vidovnjak, ali sam sigurna (ali baš potpuno sigurna) da ne da je bolje nego je milion puta bolje ovako nego stalno uzimati šećer nekontrolisano tj svakodnevno. Garantujem.

I još nešto da ti kažem, sa moje tačke gledišta... Malo mi se ti puno opireš od predloga da se limitiraju slatkiši ... mnogo si verna toj navici da budu redovni, da mi se čak čini da ne želiš ni da probaš, unapred se plašiš i pokušaja, kao da unapred tvrdiš da ne možeš da izdržiš a nisi ni probala (???)... Uporno vrdaš i tražiš argument da je bolje da ne probaš. To me je inspirisalo da ti ispričam o jednoj mojoj koleginici koja uporno odbija da pokuša da se odvikava i da radi na tome (i uporno ne uspeva da smrša ili smrša pa se odmah ponovo ugoji)... Za nju bih rekla da bi radije pristala da plati 200 evra mesečno za neku čaroliju koja će joj omogućiti da jede slatkiše i bude mršava nego da njoj neko plaća 300 mesečno da se odvikne od njih i bude na takav način mršava. Razmisli malo...
Ovo me vraća na ona moja pisanija nekad pre... kako je važno stvarno hteti nešto (kao što ja stvarno NEĆU da bacim cigarete i zato ih ne mogu ni baciti, jer ih volim i ovo sam dosad spominjala sto puta) i biti iskren prema sebi i drugima jer ako nismo stvarno odlučili šta želimo onda mi samo zavaravamo sebe.... Odlučiti se. Ili jare ili pare. Ako ne možemo da se odlučimo, priznajmo to (sebi)...

Narcisa, šta da ti kažem... Možda si i sada negde u kafani ili klubu! Popij jedno pivo, eto ti kalorija!

Tebi za ljubav, naravno da nisi udavila nego i treba da pišeš o takvim stvarima, ovde ili drugde, gde god želiš. Drago mi je što vodiš računa o tim stvarima jer je to užasno važno.

Leonida,

Ono što sam ja primetila kod našeg klasičnog folklornog prežderavanja za praznike i slave ... kad se najedem slatkog, posle 1/2 sata organizam traži slano, posle 1/2 sata opet slatko ... prežderavanje nekako dovede do još prežderavanja ... najteže je naučiti koliko pojesti, a ne preterati sa hranom!

Na to sam upravo i mislila kada sam opisala šta bi se desilo kada bih se ja preselila u pekaru na 5 dana… nastavilo bi non stop da mi se jede nešto a ponajviše loši UH i loše masnoće… Zato evo već 2-3 godine pišem o čemu pišem i ponavljam isto… Ishrana se ustanovljava tako da bude pravilna i funkcionalna, obroci se planiraju tako da mi vladamo svojom ishranom a ne ona nama i onda ne može da nam se dešava to što si opisala…

Pozdrav,