Cico, Bobo – hvala. Srećna i tebi Nova godina i svima koji čitaju, kao i Badnje veče (ko slavi) i sve najbolje!
Cico, znam za susam i spanać.
Naravno da su stručnjaci koje si slušala u pravu ali ishrana je jedno a to je drugo. Jedno ne zamenjuje drugo. I jedno i drugo imaju svoju svrhu u našim životima.
Postoje razne teorije o ishrani i načinima i ishrane. Nisam stručna ni malo, ali sam obraćala pažnju na one koji jesu. Ne bih da zagovaram nikakvu teoriju ali postoji nešto u šta u potpunosti verujem. Nepravilna ishrana može veliku štetu da nam nanese. Važno je i šta je naša majka jela dok smo bili u njenom stomaku a zatim i ono šta smo mi jeli od svoje prve godine pa tokom života. Neke štete koje su počinjene u prošlosti ne mogu se nikada ispraviti ili ne mogu u potpunosti, ali ipak i promena kad tad je bolja nego nikad, u slučaju da je nečija ishrana izrazito manjkala nekim neophodnim sastojcima.
Sve grupe namirnica imaju svoju ulogu i svrhu (osim onih beskorisnih ali njih nećemo ni zvati namirnicama, tako da je u tom smislu pravilno reći ,,sve,,) ali je naravno bitno uzimati ih u pravilnim količinama, na pravilan način i u adekvatnoj kombinaciji.
Ono što dobijamo iz povrća je jako važno za nas kako samo po sebi, tako i kao sredstvo da bi se dobre osobine drugih grupa namirnica iskoristile odnosno potencijalni loši efekti anulirali ili umanjili. Proteini različitog porekla su važni i u potpunosti verujem da biljni ne treba da menjaju one životinjskog porekla kao što ovi životinjskog porekla ne treba da menjaju biljne. Ono što nam daju mlečni proizvodi je nešto što treba da uzimamo i koristimo kao što treba da koristimo i druge grupe namirnica.
Ne treba da bez nužde tražimo te neke zamene jer sve ima svoje mesto u ishrani (sve što je prava hrana), samo treba da mu napravimo adekvatno mesto i lepo društvo ili ono što treba da bude usamljeno da i bude usamljeno a ne da ga kombinujemo u lošem društvu.
Naravno, postoje izvesna podneblja gde su ljudi uskraćeni za neke vrste namirnica ali se tu priroda pobrinula i obezbedila im nadoknadu propuštenog iz nekih drugih namirnica ili je njihova ishrana prilagođena određenoj klimi i načinu života i tako dalje.
Važno je da se jede prava hrana: povrće, (voće), mlečni proizvodi, meso, određene mahunarke, razumna količina hleba, masnoća iz koliko je moguće zdravog ulja, svinjske masti,maslaca, koštunjavih plodova…. Ako se pravilno rasporede ove namirnice, naravno da tu neće biti prostora da se ičega pojede previse jer prosto ne možemo toliko jesti, ali je potrebno na dnevnoj osnovi uzeti obavezni minimum svega što je telu neophodno. (ovde ne pričam o eventualnim alergijama i ozbiljnoj netoleranciji na nešto – ne računam one lažne ,,intolerancije sa ovih modernih testova,,).
Ja kada pričam o mesu ili mlečnim proizvodima, neko možda stiče utisak da ja jedem po kilogram sira dnevno, kilogram mesa I litar mleka. Naravno da to nije tako. Meso jedem često ali ne svaki dan, a kada ga jedem to nije češće od jednom dnevno (osim u retkim vanrednim prilikama). Mleko je jedna čaša dnevno a nekada preskočim ako je vanredna situacija. Sir je tu uglavnom svaki dan kao jedan od dva glavna obroka, ali i to se naravno ponekad desi da preskočim. Povrće grabim koliko mogu. Salata je obavezna u ručku i večeri. Ako nema barenog / dinstanog / kuvanog povrća jer recimo nisam imala vremena da spremim ili sam lenja (što je najčešći slučaj), salata je bar uvek prisutna.
Sa svojom ishranom, ja se zaista osećam odlično i dobrog sam zdravlja. Jedem sve što volim i to nije laž. (OK, ja tu možda imam sreće, jer ja sve te razne loše stvari i ne volim, a ona jedna loša koja mi je jedno određeno vreme bila postala manija – slatkiši, je iza mene, volim ih i dalje tj samo odabrane ali nisam zavisna o njima kao što sam bila to neko vreme – srećom samo na određeno vreme i u jednoj epizodi svog života). Kada bih htela mogla bih te slatkiše apsolutno izbaciti iz života ali ne želim, nema potrebe, ja sam rođena da budem poročna i hedonista, komformista i tako… (ali slatkiši povremeno nisu isto što i slatkiši stalno, pritom ne jedem nikakve grickalice, lažnu hranu, supe iz kesice, smeće iz ,,prodavnica zdrave hrane,, , kečape, krekere, nikakva peciva osim najobičnijeg bajatog hleba..).
Jedini period kada sam se osećala lose zbog ishrane u životu, a to je trajalo recimo godinu dana, bilo je tada kada sam bila navučena na slatkiše i jela ih svakodnevno. Tada sa bila bez energije i bez snage… to je bilo strašno. NIje ni čudo…. Mučeni organizam je, ni kriv ni dužan, bio u večitom upalnom procesu, zatrovan i drogiran aspartamom, ko zna kakvim kukuruznim sirupima, sojama, lecitinima i glupostima…. Samo tada sam bila loše…
Sad može da se kaže da ništa industrijsko i ne jedem, relativno… koliko je to moguće danas, sa mojim načinom života i količinom truda. Povremeno pojedem tu palačinku sa nutelom i eto ta nutela je industrijska, ili sladoled.. inače ništa.
Kada jednom čovek izbaci sve te suvišnosti zaista se odvikne od tih ukusa.
Pre par nedelja sam tako sam pojela twix. Bože kako je to ružno, pa to nije nikakav slatkiš. A u onoj fazi kada sam jela slatkiše svakodnevno, mogla sam i čak I taj twix, narkoman ne bira kada mu je kriza….
U svakom slučaju, ne tražim zamenu mleku i siru, ne zato što ih obožavam nego zato što nema potrebe da im tražim zamenu (osim kada bi bila neka teška nestašica ili nemaština, ne daj Bože). Sir za mene nije nikakav dodatak ishrani, začin ili puki izvor kalcijuma nego jednostavno obrok. To je moj proteinski obrok. Naravno, to onda nije dva zalogaja sira nego ogromna kocka sira jer je to glavno jelo, uz povrće i salatu. Inače, moje količine nisu ni malo male, ja samo biram šta jedem jer tako volim i jedino tako smatram da je pravilno – jedem samo pravu hranu i ne mogu da zamislim da mi obrok ili užina bude neko parče stiropora (čitaj pirinčana galeta) ili neke pločice i štapići na meru ili neki ,,zdravi integralni keks,, nego hrana u starinskom smislu reči… ono što bi moja baba ili prababa sa sela priznala za hranu (povrće, sir, mleko, meso, slanina, jaja, voće, hleb, masnoća u normalnoj meri – sve to u pravilnoj kombinaciji – sitost apsolutno zagarantovana).
Cica reče u Somborkinom dnevniku ,,misliš da Debeliccka ne voli da jede?!,,. Voli Debeliccka da jede ali Debeliccka i jede. Naravno, jedem samo hranu mislim pravu hranu. Sa pravilnom ishranom čovek i nema potrebu da pojede gluposti, nikakva čarolija, organizam jednostavno funkcioniše kao švajcarski sat jer ga hranimo na pravilan način.
Ja bih se gojila ili dobila povećanje apetita samo ako nisam u prilici da jedem kako volim tj ovako kako redovno jedem tj kada mi neko drugi kroji ishranu ili zbog nečeg ne mogu da jedem na svoj način... Kad nemam ove svoje namirnice koje sam nabrojala, samo tada mi se javlja neki suvišan apetit i pomisao na neke glupe UH. Ako nemam proteine i povrće u glavnom obroku (ručak i večera) tada mi se javljaju gladne oči i tada ne vladam svojom ishranom spontano i sa lakoćom kao što inače vladam. Naravno, ako se desi taj neki vanredni dan, tu je odmah prisutno i nadimanje od skroba i poremećaj mog švajcarskog sata... u svakom slučaju, u plus dolazim samo ako jedem hranu koju ne volim tj ako nisam u prilici da jedem hranu koju volim. Dok god jedem hranu koju volim, linija je dobra, dobro se osećam i sve funkcioniše.
Još jednom, srećno Badnje veče!
a pritom idalje si na forumu I pomazes nama pocetnicima, tako da te jedva cekam u mom dnevniku kada budes imala vremena 
, a u međuvremenu ćemo da