[Loptica90]

Ja da malo prebrišem prašinu i provetrim kancelariju drage nam predsednice.

Nisi jedina koja nema baš mnogo vremena... ima nas još koji plivamo u obavezama. Lepo je to, ali zamorno, brate... Ipak više volim kad imam neki umeren ritam, a ne kad radim po 18 sati dnevno.

[bebe]

ljub..ljub

[AnaV]

Obišla sam te, ali te nema!

[Debeliccka]

Drugarice drage, Loptice, Bebe, Ana, a i ostali, dobro vеče.
Loptice, hvala na pažnji i takozvanom oprašivanju. Manjak vremena jeste uvek prisutan, ali nije samo to... Znaš da sam piskarala ovih dana tu i tamo u vašim dnevnicima. A u svom... pa nema to baš neke svrhe... em ne praktikujem to klasično vođenje dnevnika već odavno, em nema svrhe ni smisla da pišem jelovnike, em nisam na dijeti... em (si hamer em sam glup).. em su mi misli opterećene nekim drugim temama pa baš i nemam koncentraciju za ovo ovde u svom dnevniku....
Bebe, poljupci i za tebe!
Ana, kao što rekoh gore Loptici... piskaram kod vas a sebi nemam šta (sa sobom lično razgovaram hehe)...

Inače, juče mi je bilo 2 godine na forumu – 12.Nov.
UN dijetu sam počela 5.Nov 2012. a na forum došla 12.Nov 2012.god. misleći da ću pisati ponekad, jednom u nedelju dana.... a u stvari sam svakodnevno pisala jelovnike, glasno razmišljala i delila utiske.

Istorijat jedne debljine
Kad sam bila mlada, imala sam ovako 58-59 kg ali sam tada bila baš fit.
2003. recimo sam počela blago da se gojim i došla na neku kilažu veću od 59 ali ne znam tačno..možda recimo 62-63 (pojma nemam) i dobro mi je stajalo i bila sam sasvim OK.
Imala sam povremene faze gojenja (ne mnogo i ništa dramatično) koje sam uspešno pobeđivala.
2011. god – počela da imam problem i da se gojim po malo i po puno – još ne dramatično (sećam se da sam u septembru 2011.otišla na more bez neke veće frke od šetuckanja u kupaćem i odlaska na plažu), dakle uživala sam normalno u svom moru (a znam sebe, ne bih mogla da stvari nisu bile bar relativno ok)...
2012. stvari krenule dramatično na gore (neću sada ulaziti u razloge, problematiku, psihologiju i patologiju, nisam u elementu da pišem roman ovog puta, nemam koncentraciju, drugi put možda).. navukla se na slatkiše, pogubila dobre navike... Sve ono što inače volim da jedem i što i sada jedem (mislim na dobre stvari) bilo mi je mrsko da se bavim – jer kad čovek postane ovisnik o slatkišima onda mu se u mozgu blokira centar za povrće, voće, normalan raspored i redovne obroke..... U toj 2012. sam nagruvala 72 kg.. i konačno 5.Nov 2012 krenula na tu UN dijetu (tog jutra sam bila naduvena i u teškom pms-u i tada sam izmerila 74 kg, ali to jeste bila trenutna i nerealna kilaža – ipak sam tu kilažu stavila na tiker).
(takođe neću sada pisati o tome kako sam se osećala te 2011 i pogotovo 2012 godine – iz gore spomenutih razloga – manjka koncentracije i inspiracije, inače sam spominjala taj jad nekad u prošlim, davnim postovima... možda opet neki drugi put...)..

Kad sam skinula prvih npr 7 kg ili tako nešto i došla do nekih 65 kg, bila sam prezadovoljna i bilo mi je svejedno da li ću da skidam kilograme dalje, ali eto desilo se da jesam... gotovo spontano... jer sam i posle dijete skinula još par kg i to se eto održava spontano.
Sa UN završila oko 5. Feb 2013 a sa UN održavanjem završila oko oko 5. Maja 2013.
Evo me godinu i po kasnije da u ovom postu spomenem dve godine na forumu!

P.S. Kad sam skinula tih prvih nekoliko kg na UN i došla na 65-67 (otkud znam koliko tačno?!) kupila sam dve fenomenalne jakne (isti model, različite boje)... nisu bile baš preskupe ali nisu ni jeftine... i odlično su služile svakodnevnoj svrsi i odlično mi stajale... E sad problem je što su mi sada ogromne... baš mi je krivo.... Šta hoću da kažem je sledeće – tada kada sam ih kupila ja nisam ni sanjala da ću ja u stvari da nastavim da mršam i da ću da dođem na ovu liniju.. inače ih ne bih kupila ni u ludilu ili bih kupila za veličinu manje.. Često ih pogledam i žalim što su velike... nosim ih, ali retko, i bezveze je kako stoje... nešto što je strukirano stoji oko mene kao neko sklonište.... kao neki oklop u koji mogu da recimo sakrijem i neku švercovanu robu i obmotam oko sebe... bzvz

Još nešto... jesu se kod mene idešavali veliki problemi u 2011.god i uzrokovali stres i reakciju gojenjem u 2012.god... ali da vam kažem dalje.. posle toga su nastavile da se dešavaju razne dramatične stvari... meseci borbe sa maminom bolešću, pa ozdravljenje, pa druga njena bolest i velika drama... pa sam od kraja 2012.god do kraja 2013. očekivala da ostanem bez posla, pa sam krajem 2013.god i ostala, pa nisam radila 9 meseci, pa sam počela da radim nešto bezvezno i za bedne pare, imam i dalje razne sekiracije i opterećenja - šta hoću da kažem.. moguće je razgraničiti probleme i ishranu ljudi... ljubav za ljubav a sir za pare, problemi za probleme a hrana za hranu... Ne moraju problemi da se leče hranom, naprotiv, samo stvari postaju gore. Radite na tome da to dvoje razgraničite, sve će vam u životu biti mnogo lakše, može se i mora tako! Prijateljska sugestija, moguće je!

Pozdravčić!

[AnaV]

Sve ovo što si napisala jedino što može da se zakljući po meni naravno-TO JE ŽIVOT!
Ne treba da pišeš romane, kada si sve lepo opisala i napisala u ovom postu. Svi prolazimo kroz životne muke, neko više, neko manje, ko ima sreće, a sreća je kada se nemaju takvi problemi oko bolesti, a posle bolesti najveći stres je gubitak posla.
Ti si samo dokazala koliko si čvrsta i kako si ipak pregurala sve ne male nedaće, koje su te snašle.
O telesnoj težini neću da govorim, pošto si tu takodje dokazala da imaš karakter i da se pridržavaš nekih normi, koje opet govore u prilog tebi!
Moram još da dodam da nisam nikada držala i ne odobravam dijete, koje čoveka teraju samog protiv sebe. To ti je isto kao kada neko odlući da ostavi pušenje i ostavlja! Nema tu smanjivanja, danas 5, sutra 10, pa pravdanja kao kod hrane, "morala sam, nisam mogla da odolim itd", nego stvar je u ODLUCI i KARAKTERU osobe, koja donosi takvu odluku!
Ja kada mi se jede nešto slatko, uzmem i pojedem i ne grize me savest i ne pravdam se nikom, a naročito ne sebi. Tako je moja draga i sa ostalim odlukama u životu!

[Debeliccka]

Hvala Ana .
Samo da dodam, kad sam vec tu, da ovo gore pominjanje problema nije zato da bih kukala nego mi je bilo vazno da istaknem da treba i da je moguce razdvojiti hranu i raspolozenje. Cesto cujemo ili procitamo svi mi da je neko zbog nekih problema i problemcica zeznuo kilazu, zapocetu dijetu i slicno... Htela sam eto da kazem da na tome treba raditi. Problema ce.uvek biti ali to ne znaci.da osoba treba i ishranu da upravlja prema tome i cim iskrsne neka sekiracija predje na dijetu za debljanje....

[bebe]

mrsomire ljubim te..apsolutno delim tvoje misljenje..

[AnaV]

Vidiš kod mene je baš obrnut slućaj, što sam uvek smatrala normalnim, a nenormalnim kada neko jede, jede i jede zato što se sekira. Svašta zaista!

[Magi]

Drugarice drage, Loptice, Bebe, Ana, a i ostali, dobro vеče.
Loptice, hvala na pažnji i takozvanom oprašivanju. Manjak vremena jeste uvek prisutan, ali nije samo to... Znaš da sam piskarala ovih dana tu i tamo u vašim dnevnicima. A u svom... pa nema to baš neke svrhe... em ne praktikujem to klasično vođenje dnevnika već odavno, em nema svrhe ni smisla da pišem jelovnike, em nisam na dijeti... em (si hamer em sam glup).. em su mi misli opterećene nekim drugim temama pa baš i nemam koncentraciju za ovo ovde u svom dnevniku....
Bebe, poljupci i za tebe!
Ana, kao što rekoh gore Loptici... piskaram kod vas a sebi nemam šta (sa sobom lično razgovaram hehe)...

Inače, juče mi je bilo 2 godine na forumu – 12.Nov.
UN dijetu sam počela 5.Nov 2012. a na forum došla 12.Nov 2012.god. misleći da ću pisati ponekad, jednom u nedelju dana.... a u stvari sam svakodnevno pisala jelovnike, glasno razmišljala i delila utiske.

Istorijat jedne debljine
Kad sam bila mlada, imala sam ovako 58-59 kg ali sam tada bila baš fit.
2003. recimo sam počela blago da se gojim i došla na neku kilažu veću od 59 ali ne znam tačno..možda recimo 62-63 (pojma nemam) i dobro mi je stajalo i bila sam sasvim OK.
Imala sam povremene faze gojenja (ne mnogo i ništa dramatično) koje sam uspešno pobeđivala.
2011. god – počela da imam problem i da se gojim po malo i po puno – još ne dramatično (sećam se da sam u septembru 2011.otišla na more bez neke veće frke od šetuckanja u kupaćem i odlaska na plažu), dakle uživala sam normalno u svom moru (a znam sebe, ne bih mogla da stvari nisu bile bar relativno ok)...
2012. stvari krenule dramatično na gore (neću sada ulaziti u razloge, problematiku, psihologiju i patologiju, nisam u elementu da pišem roman ovog puta, nemam koncentraciju, drugi put možda).. navukla se na slatkiše, pogubila dobre navike... Sve ono što inače volim da jedem i što i sada jedem (mislim na dobre stvari) bilo mi je mrsko da se bavim – jer kad čovek postane ovisnik o slatkišima onda mu se u mozgu blokira centar za povrće, voće, normalan raspored i redovne obroke..... U toj 2012. sam nagruvala 72 kg.. i konačno 5.Nov 2012 krenula na tu UN dijetu (tog jutra sam bila naduvena i u teškom pms-u i tada sam izmerila 74 kg, ali to jeste bila trenutna i nerealna kilaža – ipak sam tu kilažu stavila na tiker).
(takođe neću sada pisati o tome kako sam se osećala te 2011 i pogotovo 2012 godine – iz gore spomenutih razloga – manjka koncentracije i inspiracije, inače sam spominjala taj jad nekad u prošlim, davnim postovima... možda opet neki drugi put...)..

Kad sam skinula prvih npr 7 kg ili tako nešto i došla do nekih 65 kg, bila sam prezadovoljna i bilo mi je svejedno da li ću da skidam kilograme dalje, ali eto desilo se da jesam... gotovo spontano... jer sam i posle dijete skinula još par kg i to se eto održava spontano.
Sa UN završila oko 5. Feb 2013 a sa UN održavanjem završila oko oko 5. Maja 2013.
Evo me godinu i po kasnije da u ovom postu spomenem dve godine na forumu!

P.S. Kad sam skinula tih prvih nekoliko kg na UN i došla na 65-67 (otkud znam koliko tačno?!) kupila sam dve fenomenalne jakne (isti model, različite boje)... nisu bile baš preskupe ali nisu ni jeftine... i odlično su služile svakodnevnoj svrsi i odlično mi stajale... E sad problem je što su mi sada ogromne... baš mi je krivo.... Šta hoću da kažem je sledeće – tada kada sam ih kupila ja nisam ni sanjala da ću ja u stvari da nastavim da mršam i da ću da dođem na ovu liniju.. inače ih ne bih kupila ni u ludilu ili bih kupila za veličinu manje.. Često ih pogledam i žalim što su velike... nosim ih, ali retko, i bezveze je kako stoje... nešto što je strukirano stoji oko mene kao neko sklonište.... kao neki oklop u koji mogu da recimo sakrijem i neku švercovanu robu i obmotam oko sebe... bzvz

Još nešto... jesu se kod mene idešavali veliki problemi u 2011.god i uzrokovali stres i reakciju gojenjem u 2012.god... ali da vam kažem dalje.. posle toga su nastavile da se dešavaju razne dramatične stvari... meseci borbe sa maminom bolešću, pa ozdravljenje, pa druga njena bolest i velika drama... pa sam od kraja 2012.god do kraja 2013. očekivala da ostanem bez posla, pa sam krajem 2013.god i ostala, pa nisam radila 9 meseci, pa sam počela da radim nešto bezvezno i za bedne pare, imam i dalje razne sekiracije i opterećenja - šta hoću da kažem.. moguće je razgraničiti probleme i ishranu ljudi... ljubav za ljubav a sir za pare, problemi za probleme a hrana za hranu... Ne moraju problemi da se leče hranom, naprotiv, samo stvari postaju gore. Radite na tome da to dvoje razgraničite, sve će vam u životu biti mnogo lakše, može se i mora tako! Prijateljska sugestija, moguće je!

Pozdravčić!

Uživala...A posebno poslednji pasus je važan!

[Loptica90]

Da ostavim i ja komentar.

Slažem se sa svim što si napisala u poslednjem pasusu. Baš sa svim. Stvari zaista postaju gore, jer tvoj odraz u ogledalu počinje da stvara još veće nezadovoljstvo... A i ovako ti je svega preko glave, nezadovoljan si, nervozan...

Ja sam se ugojila ovoliko iz nekih potpuno drugih razloga - sa ekstremno visokog nivoa FA prešla sam na nulu, tj. nisam imala vremena da se bavim bilo kakvim sportom zbog obaveza na faksu, malo sam spavala, sedela skoro po čitav dan, a apetit mi je ostao... Plus je tu često bila pristuna i ona finansijska strana, kad imaš pare da kupiš samo krompir, pirinač ili veknu hleba, i jedeš to jer je najjeftinije. I za 3 godine na fakultetu dobila sam 18kg.

Kod mene su stresovi počeli negde u septembru prošle godine, i ima ih i dan danas. Ali su oni upravo to što me trenutno pokreće. Razočarenja i stresovi su mi sada najveća motivacija.

Sve je u glavi... I kako mi sebi stvari postavimo, tako će nam i biti.

[Debeliccka]

Bebe, drago mi je da se slažemo.
Ana, ljudi jednostavno različito reaguju na različite stvari, sve to ja razumem. Neko u hrani nalazi utehu i trenutno se bolje oseća, a neko kada je pod stresom i sekiracijom prestane da jede skroz. Lični trener, kada ima neku frku, ne jede ništa po ceo dan i onda naveče shvati da se trese. Neko upravo kad je u problemima (osim ne daj bože nekih tragedija) ima pojačanu potrebu za nekim ukusima koji zadovoljavaju čula i onda se tom hranom teši - što je naravno varka i uvlači čoveka u sve veću potrebu za tom hranom, kao droga...

Ono što ja pričam je, bez obzira što to sve razumem, da je važno raditi na svojoj ishrani i konstituisati je kao jedan funkcionalan sistem koji radi za nas, kao mehanizam u nekom satu ili neka fabrika. Kada jedemo pravilno i zdravo, nemamo ni one padove ,,šećera,, (što je iluzija obično) ni manjkove energije i nećemo doći u priliku da kada se iznerviramo na poslu smažemo veliku čokoladu....
Meni bukvalno nikad ne pada šećer. (da zlo ne čuje).
Na poslu se već čude kako jedina ja ne grickam sve i svašta na poslu i kako sam ,,karakter,, ... A ja nisam karakter nego jednostavno svom mehanizmu za ručak dam sve što mu je potrebno i onda nema ni pada energije ni pada šećera ni bilo čega... A da doručkujem plazmu ili kroasane iz pekare, imala bih i ja ceo dan padove energije i šećera i nezajažljivu glad.
Kada se postigne uravnotežena, uobročena, pravilna i zdrava ishrana na duge staze, čoveku jednostavno postane deo života, rutina, navika, spontana stvar... i onda se jednostavno ishrana razvije u neki samostalan svet, svet za sebe – nedodirljiv za (ne)raspoloženja i brige. Nešto sasvim nezavisno i odvojeno od raspoloženja i svega oko nas. Kao što automobil traži gorivo i nije potrebno da mu sipate nikakve čokoladice u rezervoar, gorivo je dovoljno. Niti vi više razmišljate o tome, kakvi god da su problemi ili brige.
Date sebi povremeno i ono što volite (pored toga što volite pametne stvari) a možda je kaloričnije ili nezdravo ili manje zdravo (npr nešto slatko) ali sve vreme poštujete pravila uravnotežene ishrane – prilagođeno sopstvenim preferencama i načinu i tempu života.

To vam priča osoba koja je umela da tamani štošta u onoj svojoj fazi... ne pričam bezveze.... Ako mogu ja, može svako da izbaci slatkiše i nauči da jede.
Kad sam tek prestala da radim onda pre godinu dana, par dana sam bila u panici jer sam se bojala da ću se pretvoriti u neku osobu koja će da sedne i jede i bude depresivna. Ali nije se desilo. Nije se dogodio ni jedan takav dan. Imam naravno dane kada manje ili više jedem, različite su potrebe organizma u različitim danima, fazama meseca, ciklusa, itd.. ali manje više.. ja samo pojačavam i smanjujem količine pravilne hrane (a ne ubacujem slatkiše kada mi dođu neki gladniji dani) – pojačam količinu mesa ili hleba, i dalje uobročeno i smisleno.

Magi, kao što uvek govorim, moguće je, sve je moguće! Ali treba hteti i raditi na tome, ništa se ne stvara preko noći ali kontinuitet mora da da rezultate i to sve jednostavno postane tvoje spontano stanje a ne stvar discipline.

Loptice, u pravu si.
I uvek na to gledaj ne kao na ,,disciplinu,, (vidiš kako uporno uvek bežim od te reči) nego jednostavno kao prihvatanje pravila igre (kao što sam pisala o pravilima igre pre nekoliko dana) – pravila ishrane koja proističu iz prirodnih zakona i koje ne možemo negirati jer je to iluzorno. Buntovništvo i osobenost u ovoj priči ne vode nigde, samo podaništvo pravilima i njihovo uvažavanje (pravilima uravnotežene ishrane koja kaže šta moramo da unosimo na dnevnoj osnovi)... I onda, kada smo to izgradili, sve radi kao sat i paralelno smo naučili da hranu koristimo tako da radi za nas a ne da je zloupotrebljavamo i ,,zabavljamo se,, grickajući slatkiše ili šta već...
Slatkiši su tu za ponekad, zato što želimo a ne zato što moramo. Ne moramo ništa, nego ponekad biramo da ih uzmemo. Neke lepe koje volimo, a ne bilo kakve gluposti koje dođu pod ruku. Na poslu npr, je uvek nečiji rođendan, uvek neko časti ili donese nešto. Ćao, zdravo, ne odstupamo od svog sistema jer ako će tako lako neko da nas poremeti, onda to znači da ćemo i heroin uzeti samo ako ga neko lepo ponudi jer časti zbog rođendana!? Naravno da nećemo. Isto važi i za torte i velike čokolade. Neka njih, neka nude svi šta god žele, mi se držimo svog rasporeda. I uvek ona parola: biće čokolada i kolača uvek, niko ih neće zakonom zabraniti. Ako i ne uzmemo danas, biće toga još.

........

U subotu sam se iz nekog neznanog razloga ponašala onako baš megalomanski, pa nakupovala previše nekog povrća.... jedva izlazim na kraj sa tim zalihama... Nije problem spremiti normalnu količinu za obrok ili dva ili tri.. ali ovo je sve bilo u baš mega količinama.. Izdinstala sam tonu praziluka i to ću da zamrznem za deset porcijica sigurno ali tu priči nije kraj. Ima još praziluka za dinstanje, ali nisam više imala vremena, to ću prekosutra npr... Tikvice sam sinoć ispekla u rerni, i pošto nisu mogle sve da stanu na pleh, biće i još spremanja tikvica ove nedelje....
Preterala sam sa kupovinom, baš sam se ,,zadeverala,, sa svim tim... A sa vremenom sam baš tanka... Prvi deo praziluka, taj koji je već izdinstan, će u tim porcijama u zamrzivač, kao što rekoh... a drugi ću pojesti ove nedelje i opet deo zamrznuti. Tikvice ubacujem uz ručkove i večere, plus imam neke paprike, pa seckam i kupus za salatu, pa imam i zelenu salatu...(treba to sve oprati, iseckati, organizovati)... Ubuduće pamet u glavu prilikom kupovine...
I nekog mesa sam nadinstala za bar četiri dobre porcije, ali to je u redu, to nije viška... Sve je to savršeno i fenomenalno samo što sam preterala sa količinom kupljenog povrća. Da sam bar imala neki slobodan dan ove nedelje, pa da odvojim pola tog dana za spremanje, nego ovako petljam malo po malo..

[noahperle999]

lepo kazes...problemi su za resavanje. a hrana - treba da sluzi za zdravlje, i za vitkocu.

[Loptica90]

Nadam se da si se izborila sa piljarnicom u svom frižideru i da je sve to već ukloljeno u neke fine kombinacije. Nekad stvarno blagosiljam ljude koji su izmislili zamrzivač, korisna je to sprava koja može da uštedi vreme čoveku.

[Debeliccka]

Noah, tako nekako...
Loptice, izborih se nekako (a dokupila još u subotu, samo sada manje). To ti govori o mojoj opsesiji povrćem (naravno samo kao pratiocem proteina - pratilac koji se javlja u velikoj količini)... Sama sam sebi zakomplikovala život. A zamrzivač... pun je porcijica izdinstanog praziluka...

Npr pre neki dan sam kupila celo pečeno pile... odvojim meso od kostiju, iseckam sitno, sve u jednu posudu.. i onda to mešam sa povrtnim prilogom. Odvadim mesa za jedan obrok i pomešam to sa povrćem koji ima svoj saft, bude fantastično, a i ona glupa piletina ne bude tako bezvezna jer se pomeša sa ovim povrćem koje je lepo spremljeno i sa mnogo nekih začina (znaš da ja nisam baš ljubac piletine)... podgrejem taj miks na poslu i stavim preko salate i niko srećniji od mene u celoj zgradi a i šire.... (naravno slično radim i kad nije piletina u pitanju, tj kad je svinjetina - što najčešće jedem, od mesa, ili kad su jaja ili sir).
Obožavam low-carb obroke, tu sam se apsolutno pronašla. Volim da svoj UH uzmem u vidu parčeta hleba uz low-carb ručak i večeru mnogo radije nego da mi UH bude glavno jelo, tj nešto skrobno... Baš baš volim ovu ishranu i usrećuje me - koliko ishrana može usrećiti čoveka (ili ženu). Taj hleb volim (ali ne na način da nemam meru, nego uzmem svoje parče za ručak i parče za večeru, nemam frku da ću da jedem više hleba od tih 125 gr dnevno - to je onaj hleb od 500gr koji sečem na četvrtine i zamrzavam, pa vadim za sledeći dan) i savršeno mi odgovara da mi to bude UH a ne nešto drugo a da mi glavno jelo bude neskrobno povrće i protein. Da pokušavam da smršam, kao što ne pokušavam, hleb bih izbacivala ili smanjivala, a ovako - vuk sit i ovce na broju. Jedem kao prase da ne bih postala prase.

Odoh

[bebe]

svo povrce cu ti pojesti jaaaa...daj daj..sve mi daj!!!! ja sam super ovih dana ali m tako mrzi da budem za kompom da ne pricam..ljub