Noah, od čajeva bukvalno dobijam instant glad (osim ove kukuruzne svile ali i to uzimam jako retko, samo kada znam da mi se zadržava tečnost i zaista pomaže)
Bebe dobro došla!
Ponovo si tu sa svojim duhom koji samo uvek volela! (
da je sad moderator ovde pa da ti vidi tih četrdesetsedam smajlija u jednom postu, obratio bi nam se takođe u vedrom duhu – ali malo sutra vedrom.. )
Magi, u pravu si... ali ja ovog puta nisam mislila u nekom tako ozbiljnom smislu nego na račun svog trabunjanja bez smisla u mom prethodnom postu.. buncanje i lupetanje gore
....
(U poslednjih recimo 3 nedelje, češće sam 58 nego što 57 kg pa ću sam htela da promenim stanje na tikeru.. Međutim, bookmark sam greškom obrisala a na moj tiker iz neko razloga nije moguće da se klikne... kad mi se bude dalo napraviću potpuno novi tiker, ne da mi se sada da se zezam sa tim..)
E ovako......
Javila mi se jedna simpatična devojka na pp (ona nema svoj dnevnik, predložila sam joj da otvori) i pitala me šta mislim o nekom njenom planu, i tako smo razmenile par poruka... Onda se otvorila široka tema i odlučila sam da joj još nešto napišem... da bih posle odlučila da deo toga uradim ovde u dnevniku (pa da bude javno) jer se svejedno tiče tema zbog kojih postoji ovaj forum i tako, a ona svejedno čita...
Inače, odlučila sam da se prijavim na
konkurs za Vešticu godine podkategorija - Daviteljka godine.. pa koga ne udavim tome možda uspem nešto i da sugerišem...
I tako ću ja da davim i gnjavim, neko će me zaobilaziti a neko neće... ali eto, ja mislim da ovaj forum služi za to...
Dudo, kad se vratiš iz akcije preseljenja, pridruži mi se... pravila konkursa ne zabranjuju društvo...
Jedan od razloga je i sledeće...tužna sam i ljuta i razočarana što je moja drugarica koja je bila na hrono uspela da vrati deo izgubljenih kilograma (spominjala sam je ranije, možda se sećaju ljudi koji su čitali moj dnevnik pre nekoliko meseci, jako mi je stalo do nje, bila sam baš tužna zbog njenih kilograma koji su joj, ne malo, smanjivali kvalitet života... onda sam joj predložila hrono kao nešto što sam mislila da bi joj najpre odgovaralo... ali jednog dana je ipak počela da vraća kilograme.. )....a i ova devojka koju sam spomenula gore, pitala me je za neke savete...
Nema dobre dijete ako ne umemo dijetu da koristimo tako da radi za nas i tako da radimo na sebi... U svemu što radi u životu, čovek treba biti predan i zaista sarađivati i hteti nešto - da bi se nešto i postiglo. Disciplina je pogrešna reč za ove naše teme. Disciplina je kad nas neko ,,natera,, da radimo po sto sklekova dnevno ili rešimo svaki dan po jednu zbirku zadataka iz matematike i vežbamo.. ili kada treniramo za maraton a trener nam je rekao da u ovim preostalim danima do maratona moramo da istrčimo toliko i toliko i da se pridržavamo toga i toga....
U ishrani se ne radi o disciplini. (jer kad jednog dana više ne budemo disciplinovani, znači li to da ćemo da ,,žderemo,,? .. e, zato učimo da jedemo normalno uvek a ne samo kada smo ,,disciplinovani,,..)
Treba da naučimo da jedemo i to u onom najelementarnijem, najklasičnijem, najprostijem i ,,najseljačkijem,, smislu... Evo za početak, da jedemo kao što bi nam preporučila naša baba (po mogućnosti baba sa sela) ili još bolje prababa (za mlađe generacije):
- Dobro jedi da ne budeš gladan / gladna (dakle jedi ono zahvaljujući čemu ćeš biti zdrav i sit)
- Jedi pre nego što kreneš u školu / na posao / na put / pa i u goste
- Jedi nešto konkretno, šta imaš od ,,toga i toga,,.. jedi pravu hranu i slično.....
- Ne jedi to i to da ne ,,kvariš,, ručak... jedi obroke kad im je vreme i ,,kako Bog zapoveda,,..
Kako nam godine prolaze vidimo da su matorci u mnogo čemu bili u pravu, pa tako i po pitanju ishrane...
Mislim... čemu sve ovo?...
Ako već odlučujemo da nešto promenimo i želimo da u tome uspemo - jednostavno moramo da shvatimo da postoje pravila uravnotežene i normalne ishrane i da bez prihvatanja i priznavanja tih pravila i normalnog ponašanja u tom smislu nema
NIKAKVE šanse da se kilaža održi – ili može da se održi ali tako što ćemo na svakih npr dva meseca ići na dijetu.. Pa zar nije lakše da jednostavno jedemo normalno...? !
To podrazumeva da i tu dijetu (ako već idemo na neku dijetu) sprovodimo pametno i tako da radi za nas a ne mi za nju.
Da jedemo tako da budemo siti. Jedemo onako kako pravila nalažu po pitanju obaveznog unosa namirnica neophodnih za zdravlje i neophodnih za sitost.
Da usvajamo pravilne navike i učimo se da jedemo normalno – da jedemo uravnoteženo, koliko nam treba (nekad će biti manje a nekada više), da ne mešamo hranu i raspoloženje jer jedenje zbog tuge, nervoze ili stresa će nas učiniti samo još tužnijim, nervoznijim i pod još većim stresom (na srednje i na duge staze), da jednostavno naučimo da jedemo.
Naučili smo da jedemo
samo ako:
- Uzimamo hranu kako je pravilno u smislu uravnotežene ishrane
- Uzimamo obroke od kojih ćemo biti siti
- Ne preskačemo obroke, planiramo sitost, planiramo glad
- Kad pojedemo u nekom obroku (ili na nekom rođendanu, slavlju i slično) nešto što nije baš uobičajeno bilo zbog količine ili zbog vrste hrane (npr tri velika kolača ili šta god) ne nastavljamo da se ponašamo dalje po principu ,,
kad je bal nek je maskenbal,,.. nego se jednostavno ponašamo normalno kao što i jeste normalno ponekad preterati ali bez uzbuđenja i korišćenja gužve i prilike da se ubaci u sebe još par hiljada kcal tog dana ili u danima koji dolaze...
- Ne pronalazimo izgovore da jedemo i kad nam nije potrebno
(ali ako se hranimo pravilno, nikada nećemo ni zapadati u krize za bilo čim – ovo je ključ u stvari!!!).- Posle nekog ,,brljavog,, dana ne kažnjavamo sebe tako što sutra nećemo jesti uopšte ili ćemo preskočiti večeru – možemo sutra samo da pritegnemo na određenim namirnicama ili kombinacijama...
- Raspoloženje ne lečimo hranom
- Najvažnije –
dani našeg života se ne dele na dane kada jesmo i dane kada nismo na dijeti (što znači da kada smo na dijeti onda kao pazimo ili se držimo nekog rasporeda a kada nismo na dijeti tada ,,koristimo priliku,, da tamanimo šta stignemo bez reda, smisla i cilja..). Jednostavno imamo svoj sistem ishrane i ne vodimo taj dvostruki život – na dijeti i bez dijete. Ako nismo spremni da pravimo promenu i uspostavljamo smislen, sebi prilagođen, sistem ishrane – zašto onda da uopšte idemo na dijetu ako ćemo posle da vraćamo kilažu (?!)...
Moguće je u kontinuitetu jesti normalno i ne biti nikad na dijeti.. primer je Duda, primer je Ana, primer sam i ja i mnogi drugi... U redu je odabrati neku dijetu koja će da posluži da se pokrenemo i da se motivišemo prvim rezultatima, ali je potrebno da paralelno radimo na kreiranju nekog svog budućeg sistema ishrane sa kojim ćemo spontano nastaviti kada završimo sa tom nekom konketnom dijetom.... Kao što smo jednom prilikom Duda i ja ćaskale o ishrani (ne sećam se da li je to bilo u njenom ili u mom dnevniku).. pa je neko rekao da ispade da mi hedonisti najbolje prođosmo sa težinom jer je moguće ukomponovati sve.. . Moguće je jesti normalno i pritom naći prostora za razne gurmanluke i specijalitete... Prva ja isključivo jedem ono što volim – ali pritom poštujem prirodne zakone koji su definisali šta je neophodno u ishrani i bez čega se ne može...
Ova moja drugarica.. nije me poslušala........ Prvo, sećam se njenih pojedinih pretankih ručkova na hrono.. kada nije htela da me posluša da pojede više proteina u tom ručku.. nije htela da me posluša da jede veće količine salate (ona obožava povrće ali su količine bile premale)... Nije me poslušala kada sam joj predlagala da iz hrono polako prelazi u neki svoj trajni sistem ishrane... tada je počela da brlja manje ili više.. životne situacije je tretirala brlj danima (nije naučila da jede... stresne situacije je rešavala hranom)... Ali, i dalje je paralelno sa brljevima nastavljala sa hrono ishranom... dakle potpuno bezveze: pojede onaj prebogati hrono doručak pa kad posle podne ,,iskrsne brljanje,,.. stvari se svedu na prebogati doručak i prebogate ručak i večeru.. Držati se hrono doručka a brljavog ostatka dana je instant dijeta za debljanje...
I, sad sam tužna što je vratila deo kilograma...
Moramo da prihvatimo pravila ishrane i prirodne zakone, jednostavno bez toga nema šanse da se reši problem ishrane i kilograma. Samo tako nikada nećemo imati krize i napade i naša ishrana će biti nešto što nas usrećuje – pri čemu nam obezbeđuje zdravlje i estetsku satisfakciju - zadovoljavajuću liniju. Ako ne naučimo da jedemo - to je kao da vozimo automobil a nismo naučili da vozimo..
Uporno odbijanje da se prihvate pravila uravnotežene ishrane i da se poveruje u ono što je medicinski dokazano – nekako mi je isto kao u sledećem primeru: treba da idem u MUP radi produžavanja lične karte i svi mi kažu da treba da ponesem staru ličnu kartu, dve slike i 1000 dinara. A ja, odbijam da prihvatim ,,pravila igre,, i odem tamo bez stare lične karte, ponesem jednu sliku i uplatim 500 dinara – po principu
,,možda ja budem izuzetak i možda baš meni prođe fora,,... E pa ne može nikome da prođe fora! Niko nije izuzetak. Bez adekvatno balansirane ishrane nema sitosti i nema pobede nad nekim suvišnim apetitima i žudnjama za nečim što nije baš tako dobro za nas... nema održavanja kilaže i upravljanja apetitom.
Na poslu, u toj ekipi gde radim.. samo ja jedem salate i povrće za ručak (sa proteinima i hlebom ...).. i jedina ja popodne ne kriziram za slatkišima i bilo čim, jedina ja se osećam dobro do kraja dana....i potpuno sam sita do večere. I imam najmanje kilograma. (a najviše jedem, uslovno rečeno). Opet ono pravilo ,,jedem kao prase da ne bih bila prase,,...
Elem, udavljenje jeste kompletno... ali pristajem na onu titulu Davitelja godine.. biće mi satisfakcija ako mi bar neko poveruje.... jer osim što se lepo družimo na ovom forumu, treba i da skrećemo pažnju na bitne stvari...
(odoh da pripremim metlu...... na počinak kući leti veštica na svojoj metli
...)
....
