Dijeta.net

....Što se tiče brusnica u salati, verujem da je ukusno… Ali, ja nisam pristalica mešanja voća sa ostalim vrstama namirnica (izuzetak je ona palačinka sa višnjama ili malinama ili bananom… uz nutelu ili voćni kolač). Nisam sklona tome, voće mi je uvek odvojeno od ostalih obroka. Priznajem, u nekim francuskim restoranima sam tako jednom u sto godina jela one njihove specijalitete (i ne sećam se više detalja tako dobro)… suve šljive uz meso i slično…

jooooj volim meso sa slatkim prilozimaaaa...a mislila da mi se ala umanjila....mislim na hranu, ali ipak manje konzumiram...uh


Sad čitam još malo tvoj dnevnik, kad nađoh da na posao nosiš proteine i povrće, da li sam nešto propustila a što bi me radovalo??

Čini mi se da sam napomenula da sam zbog posla skoro celu zimu provela u Austriji, u Innsbruck-u. U Austriji je npr. specijalitet Wiener schnitzel mit preiselberren und kartoffelsalat - bečka šnicla sa džemom od brusnica i krompir salatom (u koji često stave i majonez). Ja sam probala taj njihov džem od brusnica koji služe uz bečku - to je preslatko! Samo sam liznula, a zubi su me zaboleli od slatkoće. A oni svi pojedu po dve supene kašike...

Ni ja ne obožavam te komibnacije baš.

Meni pržena slanina i sir opasno dobro idu uz slatko... kao dete sam volela da prelijem sir medom. Sreća pa mi to odavno nije navika, mada ne bih ni sad odbila.

Nešto si se ućutala, Mršo... hajd' bacimo opet na tapet neku temu.

Ružo, dolazimo (žene) u svim bojama i oblicima i sve smo lepe na svoj način.....
Magi, pisala sam kod tebe pre neki dan o tome što pitaš....
Loptice, ne bih ja baš taj njihov specijalitet poželela, baš u toj kombinaciji. Inače simpatišem neke mešane ukuse (kiselo-gorko, ljuto-slatko, slatko-kiselo).... Ne jedem voće uz ostalu hranu kao što rekoh (osim u slatkišu kao što je palačinka ili kolač) ali kad kažem slatko-kiseli ukus mislim npr na višnje plus čokolada, kora citrusa plus čokolada, i tako neke stvari..... Kad smo kod ukusa i različitosti toga šta ko voli, da spomenem još nešto što nikad (skoro) ne konzumiram – kokteli. To sam jedino pila na Kubi (ove jednostavnije, Mojito, PinnaColada i još poneki) inače nikad ne pijem te stvari.... Samo muška pića – žestoko, pivo, vino...(dobro vino je i damsko ali hoću da kažem da nikad ne pijem te slatke varijante)... Lažem, izuzetak je Jeger koji volim ali to nije koktel... Htedoh reći da nisam nikakva ženskica i da koktele ne pijem... ja radije pijem sa ,,momcima,,... njihova pića... (a i ića su mi tako nekako više muška)...

Dudo, i ja sam kao dete ponekad iz dosade probala razne stvari pa tako uzimala grožđe uz mladi sir za doručak i slično.... ima tu dobrih kombinacija.. tu ide i med (uostalom i kolači se prave sa sirom, mislim čuveni SiroKolač da ne kažem Cheesecake...) ....

Nešto si se ućutala, Mršo... hajd' bacimo opet na tapet neku temu.

Nije baš da sam se ućutala jer i nije bila neka ,,ćuta minutanja,, (piskarala sam pre neki dan po vašim dnevnicima)…. Malo gužva tj malo više, a u stvari i nemam šta da izjavim u mom dnevniku a da nije off topic…..

Od onoga što nije off… šta reći… hrana klasika, lepo sam jela ovih dana (šteta što me mrzi a i nemam vremena za slikanje i kačenje slika)… Kad kažem lepo jela (ne znači puno jela) nego zanimljivo i lepo….pa sam zadovoljna.
E da, ubacila sam i štapićasti celer ovih dana u ishranu… naseckan u salatu….
Dva dana pre dobijanja menstruacije, bila sam na 58 (mada na sebi nisam videla nikakvo uvećanje ni promenu)… dok ode ova menst. videću šta će ostati na vaZi. Ali, kao što sam spominjala, mojoj vagi više nije verovati zbog poremećene podloge u stanu (poplave- prim aut)… ali ipak verujem svom oku i osećaju. U pms periodu sam samo jedan dan imala blago povišenu UH hranu a sve ostalo je bilo OK….

Pisala sam nekad ranije da sam radoznala koliko ja to unosim kcal i koliko UH na dnevnoj osnovi i da sam planirala da to jednog dana izračunam bar približno (dakle samo jednom i nikad više).. Pre neki dan sam ugrubo proračunala (ja koja nikad u životu ništa takvo nisam računala)….
Jedan prosečan jelovnik… uzela sam da sam pojela 2 velike banana do ručka (mada uopšte banana nisu jedino moje voće, naprotiv, ali sam namerno išla na neko voće malo kaloričnije od jabuke npr i voće sa više UH – računice radi)….

Dakle, prosečan jelovnik sa kašikom meda ujutro, dve voćke do ručka, proteinskim ručkom i večerom (u jednom sir a u drugom meso), dosta salate, prilog tikvice u ručku npr, velikom čašom kozjeg mleka i čašom koz.surutke i 125 gr hleba (što je maksimum koji pojedem ikad)….
Izašlo je oko 2000 kcal a možda i više… a UH nisam baš umela lepo da izračunam pa ću to da ponovim jednog dana kada budem dokona….
Konsultovala sam Dudu za proveru pa mi ona reče da su kcal tu negde (ja sam dobila u stvari 2200 čini mi se, ali sam očigledno precenila neko jelo.. kako mi je ona sugerisala, osim toga sam i zaokruživala na više i računala više ulja nego što stvarno koristim).. Elem ona reče da mogu da računam da je to oko 2000 kcal, a za UH ću tek da vidim jer to nisam dobro izračunala definitivno (UH iz kašike meda, dve voćke, neutralnog povrća, 125 gr hleba i iz sira, mleka i surutke).
Dakle ovo je bio dan bez slatkiša (jer da je bilo slatkiša onda to ne bi bio prosečan dan, to je samo povremeni Cak) i bez alkohola.

Kad smo kod off topic….
Jutros samo što nisam poginula (drugo izbegavanje sigurne smrti u poslednja tri meseca – prošli put bojler a sada samo što me nije pregazio auto – meni je bilo zeleno a on je jurio kao sumanut preko pešačkog na njegovo crveno)… Sreća je htela da budem pažljiva pa sam evo živa i zdrava, inače da sam bila iole zamišljena, ili da sam pričala sa nekim ili telefonom ili bilo šta… ne bih se izvukla… ,,totalno,, me nije video i jurio je kao lud….

Dudo, imam temu ako te zanima…. Ima, što direktne što posredne, veze sa ishranom, navikama i načinom života…
Uvidela sam još pre jednu svoju (dobru) osobinu, a s vremenom mi se to sve više potvrđuje…
Znaš kako ljudi nekad padaju pod uticaj drugih… pa npr sa strastvenim pušačima i oni puše više, sa onima koji grickaju neku smeće hranu i oni počnu da grickaju (npr naviknu se na poslu sa kolegama) ili tako nešto…
Shvatila sam da imam sreću što sam jedna posebna vrsta ,,kontraša,,… pa kad vidim nešto što nije dobro, ja tako snažno poželim da se distanciram i da ni slučajno ne budem takva, pa na taj način ,,osiguram,, (a sve nesvesno) sebi da neću ni biti, a u stvari kao da kontriram….
Sećam se, kad sam bila jako mlada, imala sam drugaricu koja je bila podložna da postane narkoman, što se videlo iz nekih njenih manira itd… da ne idem u detalje, koristila je to i to… takav mi je otpor to stvaralo da nije bilo šanse da ikad postanem kao ona…
Ili recimo kada vidim da neko baš previse puši i pali cigarete i kad treba i kad ne treba, onako baš prekomerno… ja nesvesno smanjim svoje pušenje samo da ne bih i ja izgledala tako….
Ili recimo gledam pojedine devojčice, devojke, žene… na ulici, na poslu, bilo gde… kako imaju nepravilno držanje dok sede, stoje, hodaju ili kako se krevelje ili prave grimase… automatski proveravam da nisam slučajno i ja iskrivila svoja leđa npr (inače btw, ceo život sam dobijala komplimente za ,,najlepši ženski hod u štiklama,, … tako su mi govorili i muškarci i žene, i za držanje – i ponosna sam na to )…
I tako, gledam neke žene / devojke na poslu kako stoje, sede… kako iskrive leđa, kičmu, struk i to me maltene iritira (u stvari mi baš bode oči)… odmah nesvesno popravljam svoje držanje mada ja uvek vodim računa što zbog navike što zbog svoje bolesne kičme….
Isto važi i za hranu… gledam ove koji doručkuju kutiju plazme, jedu koješta ceo dan …. i taaaaako ne želim da budem ta žena….
Ili žene koje psuju, ponašaju se ovako i onako… ista reakcija….
Htela sam da kažem da mi se sviđa to što volim da kontriram na ovakav način… . Naravno, ovo je godinama bio nesvestan proces da bih tek jednog dana spoznala tu svoju osobinu…

Ne znam da li je neko od vas ikada razmišljao o tome kako reaguje na navike ljudi oko sebe i koliko ste skloni da nesvesno primate tuđe navike i manire koji nisu dobri…. Možda nije lose razmisliti o tome (ili primer navika u ishrani, taj je bar najpribližniji temi ovog foruma)…..i u slučaju da je odgovor nepovoljan, poraditi na tome…

Ja sam jedna od tih, koja posmatra, ponašanje osoba, ma gde da se nalaziom, inaće uvek sam pravilno sedela, pa i sada kada mi je zabranjeno da prekrštam noge u sedećem položaju i nošenje štikli, vodima računa o svemu! Čak i dok hodam sa štapom trudim se da nisam iskrivljena, već da lagano hodam!

Mršo, ja sam žena koja nepravilno sedi, pravi grimase i psuje. (Možda me vadi hodanje u štiklama, heh. )

Svoje navike imam, tuđe najčešće ne primećujem, ali imam situaciju kad postajem "otporaš", a to je kad nešto uradim traljavo ili loše, ili nisam zadovoljna nečim kod sebe (a mogu to promenim), a neko me ubeđuje da je to OK ili da nije ništa strašno... tad poludim i uradila bih sve da pokažem da nije to tako, tj. da mogu i bolje (dakle, ne kad neko iskritikuje nešto u vezi sa mnom, nego naprotiv, kad me ubeđuje da je dobro, a ja znam i vidim da nije dobro - bilo da je posredi posao, kuvanje, izgled ili nešto stoto). Ovo je sad off-topic koji je u stvari topic, pošto mi je ta osobina i te kako pomogla u skidanju kilograma (a bogme i u održavanju). Izjave tipa "ma ne, ne primećuje ti se da si se ugojila" (samo bednih 20 kila, hah), "super izgledaš i sad" (sa skinutih prvih 10 kila i škembetom koje kipi), "ne primećuje ti se" (sa ovih vraćenih pet i dahtanjem u tesnim farmerkama) - apsolutno mi uključuju crveno dugme. Onaj ko me voli nema prava da bude nekritičan prema meni i da mi iz ljubavi govori takve stvari... znači, ako me nešto iritira, to me iritira. (Zato nikad neću da razumem one žene koje imaju višak kilograma, a vole da im neko deli komplimente kako lepo izgledaju i ljute se kad im neko kaže da treba da smršaju.) To je moj okidač za mnoge pozitivne postupke... kao i kod svih neurotičnih perfekcionista, da se razumemo, hahahh, najveća uvreda je da ti neko kaže da si nešto uradio dobro... ali bitno je da funkcioniše.

I da krunišem oftopikovanje, Mršo, ima jedan koktel koji bi se možda čak i tebi svideo... ja ih ič ne volim, ali taj... taj... toliko je ubitačan da nije za javno pisanje. (Nastao devedesetih pod parolom "kako se ošljemati za male pare" - ne uklapa se u forum zdravog života.)

Naravno Ana, nisam ni sumnjala u tebe. A što se tiče prekrštanja nogu, ono nije preporučljivo za bilo koga...

Dudo, dakle ti ,,otporaš,, a ja ,,kontraš,,..... rođene smo za neku revoluciju
A ovo...

Mršo, ja sam žena koja nepravilno sedi, pravi grimase i psuje. (Možda me vadi hodanje u štiklama, heh. )

...da znaš da ti ne verujem!
Ne želim da kažem da ,,lažeš,, nego pre da imamo terminološki nesporazum...
,,Poznajući,, tebe, garantovala bih da ne sediš tako nepravilno da ćeš da naudiš svojoj kičmi i trpiš bolove zbog toga ili da zauzimaš poze u kojima izgledaš ne daj bože debilno, invalidno ili ružno (voliš ti da budeš lepa i zdrava koliko te ja poznajem)..... , za grimase ne znam... a za psovke mogu da se kladim da biraš kako psuješ, gde i pred kim...(inače skoro svi psuju manje ili više... ali stvar je doziranja i biranja mesta ili vremena ili prilike)....
Ovaj koncept ,,otporaša,, kako si opisala, potpuno razumem i dopada mi se, veoma pametno.
Ja sam, kažem ti, kontraš.... Kad vidim kako nešto nije dobro, zaista me to motiviše da ja ne radim tako nego kako treba.
A grimase... zašto želiš da budeš ružna kad si lepa žena?! Ili možda želiš da budeš jednog dana ružna starica? (znaš na koji način stare osobe koje su u mladosti pravile grimase i tako ,,reoblikovale,, crte svog lica kao i izraz...i kako se jednog dana pretvore u tu grimasu....a mogle su da budu lepe... ali to nekad odražava i karakter osobe... pa one ljutice imaju taj večno ljuti izraz, namćori takođe, oni zavidni što skupljaju oči i gledaju u druge i merkaju ih zavidno, oni se pretvore trajno u taj lik...) .....

Za koktel, javi privatnim kanalima..

Večeras imala cak.

Odoh sad...
P.S. Htela još nešto da kažem ali zaboravih...

Da se i ja nadovežem na ovu priču....

Ja sam ceo svoj život bila muškobanjasta - kao mala sam se družila sa dečacima, živeli smo u zgradi i nije bila ni jedna devojčica sa kojom bih mogla da se igram. Moja majka nije žena koja spada u kategoriju dama kada je u pitanju držanje, sedenje, nikada nije nosila štikle... Tako da ja te neke ''manire'' nisam imala od koga da naučim, ali sam zato imala od koga da naučim da trčim, pentram se na drveće, igram fudbal i klikere, i da psujem kao kočijaš.

Poslednjih godina sam dosta radila na sebi, jer je užasno počelo da mi smeta kako hodam, sedim, počela je da mi smeta moja gestikulacija, tako da se mnogo stvari popravilo. I dalje umem sočno da opsujem, ali to što Mrša kaže - uvek biram kad, gde, pred kim i kako psujem.

I ja nepravilno sedim, ali za to su najveći krivac moje grudi. Mnogo su velike i teške i mnogo mi opterećuju kičmu, toliko da me užasno boli kada sedim potpuno pravo. U tom položaju mogu najviše 2-3 minuta sedim, nakon toga mogu da plačem od bolova. I uvek kažem: Blago ženama sa malim grudima, nemaju pojma koliko su srećne. Potpisala bih sutra da ovu moju F korpu zamenim nekom B.

Moram i ja da prozborim neku na ovu temu. Što se psovki tiće, ne mogu da kažem da nemam neke uzrećice koje su ustvari psovke, ali su uvek u kontekstu razgovora. Bilo je reći i o pušenju na javnom mestu-ulicom, naročito mi je to bilo odvratno kod žena, a ja sam pušila 3 pakle dnevno, a to nisam radila, sem u prilikama ako stojim u mestu duže vreme, čekam nekog, ili prićam onako malo sklonjena sa strane. A da hodam i pušim, nije bilo teorije!
Što se tiće ljudi i njihovog izgleda, iznenadićete se kada vam kažem da mene fizionomije ljudi neodoljivo podsećaju na neke životinje. Posmatrajte malo iz tog ugla izraze lica ljudi. Napr. mene jedna osoba iz moje okoline neodoljivo, podseća na kravu! Mislim njegovo lice, pošto je muškarac u pitanju, a najlepša lica su mo ina koja me podsećaju na srnu! Možda vam je ovo smešno, ali pokušajte tako da posmatrate ljude, tj. izraze lica.
Još me nešto zanima, gde je Narcisin dnevnik? Uopšte ne mogu da ga nadjem, kao da je pod nekim pseudonimom! Po nekada bih je pratila da vidim kako napreduje! Jedino, ako nije neka tajna u pritanju za vas koje ste u privatnoj komunikaciji, a možda žena i nema dnevnik.

Mršo, ne znam baš kako da objasnim... u velikoj meri imam držanje deteta, umem prilično da se kontrolišem (pa i da budem bar koliko-toliko ženstvena za nuždu), ali čim sam u nekim opuštenijim okolnostima, to odmah probija i kroz sedenje, i kroz grimase (ne jednu, već promenim milion grimasa, sve što mislim i osećam piše mi na nosu), i kroz hod. Najviše na svetu mrzim da sedim mirno i u jednom položaju (i uopšteno mrzim da mirujem, sem kad spavam), tako da tu bude što pravilnih, što nepravilnih položaja. Psovanje, naravno, zna se gde i šta i zašto... tu se slažem, kao i sa ovim Aninim za pušenje u hodu, to mi je odvratno. (Desilo mi se nekoliko puta u vanrednim okolnostima, ali stvarno vanrednim.) Mada to ne spada u damsko, nego u kućno vaspitanje, važi i za muškarce i za žene. I sad opet da vratim off-topic na neke forumske teme, ili bar približno... ako mi je nešto ružno, to je tromo hodanje, kretanje, sedenje, pogotovu kod žena (mada je ružno i kod muškaraca), a usput se tako troši i mnogo manje kalorija, mislim da sam negde naklapala o tome... o nekim istraživanjima gde je meren bazalni metabolizam kod osoba sa navodno "brzim" i "sporim" metabolizmom, i neka maksimalna razlika bila je svega oko 100 kcal, ali je uočeno da oni vitkiji imaju brže pokrete, energičniju gestikulaciju itd., i osnovano se pretpostavlja da je i to jedan od uzroka što neko može više da pojede a da se ne goji, jer svi ti sitni pokreti troše kalorije. (I neverovatno održavaju telo u kondiciji, što sam i na sebi primetila.)

Napričah se lepo kod tebe.

Žene...mene bole ruke kad pričam od gestikulacije,najčešće ustajem da bih nešto objasnila valjano.Obuvam se u 6.30 i samo vilenim,
čak i kad legnem,kucam po kopjuteru.Ja jednostavno nikad ne stojim,odmaram ,stalno sam na nekom zadatku.Mom bivšem mužu je bilo muka od posmatranja tolike kretnje.Da se razumemo,nije to nervozno,to je nekako....tako.
A psujem....uf...nekad mnogo više,a nekad malo više.Serijal psovki....prave one izvorne,bez dodataka.U stvari više ne znam ni šta je psovka ,sve mi normalno.
Elem,možda od svega toga u stvari i ogladnim

Drage drugarice, Ana, Loptice, Dudo, Ružo..... da se razumemo, da ne bi bilo shvaćeno pogrešno... nisam ja načela temu da bih olajavala narod i to ko kako šta radi... nego u vezi sa tim kako ono što nam se ne dopada kod drugih (šta god da je to) utiče na nas... Kako upijamo ili ne upijamo tuđe loše navike – navike ljudi sa kojima provodimo dosta vremena....na poslu ili privatno i tako dalje... Inače, potpuno priznajem različitost među osobama i stilovima... Evo Ruža npr, uzimam nju za primer jer je poznajem privatno (iz kućne ali i iz atmosfere u kafiću i to pred muškarcima).. Ruža se sasvim normalno ponaša.... a opisala je sebe bogzna kako.. i uopšte je jedna prva liga žeMska i naravno šarmantna.. Ruža i ja smo prilično različite po svemu ali se ona meni svejedno dopada – postoje različiti tipovi žena i različiti stilovi u ponašanju kao što znamo i svi ti stilovi mogu da budu u redu..... I naravno da ni jednog trenutka Ruža nije učinila ništa nepristojno... Ruža je veeeooomaa ženstvena, a to što kaže da jako gestikulira i dramatizuje.... to je tako, to je neka njena strast prema životu i originalnost i to nije ništa napadno ni nezgrapno, nego joj to stoji i to je ona.... pustite vi šta ona priča..
Dakle, bila mi je zanimljiva tematika kako nešto što mislimo da nije u redu (šta god da je to) kod drugih utiče na nas, da li smo podložni da nas neko ,,pokvari,, .... da li primamo lošu naviku ili ne, pa sam ja opisala kako ja nekako kontriram i ne primam tu naviku (ali zato sam u stanju da sama sebi stvorim neke druge loše navike....možda bi trebalo da nađem nekoga ko ima iste loše navike, pa da se družim sa tom osobom.... kad lepo vidim na drugoj osobi kako je to ružno, možda po principu istog opisanog ,,kontriranja,, izacim te loše navike...) ... Duda je spomenula onaj otpor u određenim situacijama, i to mi je interesantna tema..... Ana priča o pušenju na ulici... da i to je važna star.... i ja sam to dozvolila sebi samo u par iznimnih situacija, i nikako drugačije.. A ovo sa fizionomijama Ana, slažem se, ali mislim da samo neki ljudi liče na poneku životinjicu ali ne svi.....

U redu je naravno što nam se tema rasplamsala i to mi se baš dopada, nego pričam ovo da ne biste pomislili da kritikujem sva moguća ponašanja, jer mi to nije bila namera... Loptica spominje tu neku muškobanjastost... eto dobrog primera... nemaju sve devojčice /devojke/žene istu vrstu ženstvenosti u sebi, zato i postoje različiti tipovi žena, ali i dalje sve one mogu da budu pristojne i da sede normalno ... ne moraju da sede kao Merlin Monro samo neka ne sede kao debil ili krava ili ne znam šta već..... itd.... I pored nekog svog ličnog stila i pečata, čovek može da se ponaša, drži ili ophodi sa drugima tako da ga to ne ,,ruži,, ....dakle ne čini ružnijim, starijim, manje zdravim i normalnim i slično... a nigde ne piše da mora da se bude neka princezica... (ja sam isto jedna žena muškarac na neki način... )

U svakom slučaju, ne verujem vam ništa!
Šalim se naravno ... u stvari, verujem vam, nego hoću da kažem da sam ja ubeđena da ste vi sve do jedne koje ste gore sebe opisivale, apsolutno žene na mestu i šarmantne i lepe i posebne... svaka u svom stilu.... Sve stvari na svetu dolaze u različitim tipovima i stilovima i jedan tip ili stil ne isključuje drugi.... U okviru svakog stila postoji OK i ne-OK zona.... hoću da kažem da nema veze što Lopticina mama nije nosila štikle, ne podrazumeva se da sve žene nose štikle...


Vesti iz zemlje

Ovaj vikend je protekao uglavnom na točkovima.
Naravno, nabijeno jer vikend ima samo dva dana... a u onih devet meseci kada nisam radila stalno su planovi propadali zbog nekih okolnosti (mojh ili njegovih) i nije se dalo da Lični i ja odemo na putovanjce. Plan za jedno putovanje je propao onda zbog one poplave, sutradan je trebalo da krenemo ali nismo otišli....
U subotu nas je zakačilo grozno vreme ali smo ipak išli u jedan manastir, pa u jedan grad na ručak a kasnije u drugi grad na kafu i kolač (! nisam još od detinjstva čini mi se išla ,,na kolače,, i baš neka i to)..... Posle na spavanje, pa jutros u jedno mesto, pa naišli na vašar u Topoli jer smo išli u Oplenac (sva sreća pa je bilo prelepo vreme dok smo obilazili Oplenac)... itd... I tako je sve prošlo OK, iako je premalo vremena i previše vožnje...ali smo bar ponešto uspeli i da prepešačimo..
U kolima sam u subotu ujutro imala i banane i pripremljene crvene paprike (sveže) da se grickaju... posle mesni ručak u restoranu (pojedoh malo veću količinu od svoje porcije jer on čovek lepo zna tačno kad ,,više ne može jer mu je dosta,, pa je meni prebacivao u tanjir...ali nema veze... meso i salata..).... Posle je došao kolač i kafa u drugom gradu a uveče kad smo došli tamo gde je trebalo da prenoćimo - pivo i par zalogaja pečenja.... Jutros ne imadoh voće jer banane nisu valjale (a tek smo kasnije u jednom voćarskom kraju kupili malo vinogradskih i običnih bresaka i jabuka – to za moje doručke narednih dana).... pa sam imala kasni doručak ili rani ručak u vidu prasećeg pečenja (odlično), ali malo, hleba i opet crvenih svežih paprika. Jedan sladoled (štapić) na Oplencu .... i večeras ni manje ni više nego picu (dva veća kupovna parčeta) ali je bila baš po mom ukusu... tanko i lepo pečeno testo....(razmišljam da li da jedem u svom maniru.... onako već bolnih leđa od sedenja u kolima, ili kako... i odlučim se lepo za picu i pivo... čak mi je i prijalo jer sam otpešačila do tog mesta gde se prodaje pica)....

Elem, dobro je sve prošlo... Prošla sam kroz mnogo lepih mesta i krajolika gde ima lepog i pristojnog sveta... U nekim krajevima ljudi imaju tako lepu kulturu stanovanja, tako divna dvorišta i cveće... Videla sam ukupno šest krava, bar su bile lepe ako ih je već malo... (četiri na jednom mestu i dve na drugom, kako tužno... isto se desilo i kada sam ranije išla preko Zlatibora i sličnih krajeva.... ako je bilo više od tri krave nije bila ni jedna.... ) i više puta ovce, zatim nekoliko puta koze, sve skupa užasno malo....
Pečenje je bilo odlično...
Kripta u crkvi na Oplencu je čudesno lepa, naravno i cela crkva.... i inače to mesto.... Srećna sam što nas je baš tamo zakačilo lepo vreme.

Off topic on topic šta je tu je....
Od sutra na svoj dosadni omiljeni meni.... Negde usput kupih i 2-3 kg crvenih paprika da imam za ovu nedelju...

Kupila sam Ličnom šeširić a on kupio šajkaču na vašaru u Topoli (morali smo da prođemo kroz vašar da bi stigli na odredište)...hehe...

Edit:
Ana, Narcisin dnevnik se zove Srećna ali debela.... verujem da ćeš ga tako pronaći

O kakvom olajavanju pričaš? Niko nije olajavao! O lepoti, svako ima nešto lepo, a meni je najbitniji šarm kod neke osobe. Ja uopšte nisam lepa, čak delujem vrlo odbojno, dok me neko ne upozna! Vadi me držanje, i do ovog štapa, lep hod na visokim štiklama i sa preozbiljnim licem, a sada dodatno izboranim baš naglo! Neko ima šarma i u borama, ali nisu baš lepe!
Imali ste odlično organizovan i isplaniran izlet, svidja mi se!

Mršo, moja poenta je bila - kako da reagujem na tuđe loše osobine kad ih i ja imam. (Sem one tromosti i truntavosti koje sam pomenula... to ne volim da vidim nikako, kad nekog mrzi da živi. )

Ako si videla nekada žensku osobu koja sedi po turski na šank-stolici... Mislim, ne radim to kad sam u suknji/haljini, ali kad sam u pantalonama... i to se omakne.

Samo da znate vas dve, komentar je bio na moj račun (a ne na vaš ) - da ne bi ispalo - za one koji čitaju (a npr ne komentarišu) da sam sve ovo započela ogovaranja radi....
Ana, razumem ja tebe u potpunosti.
Dudo, naravno da poenta nije bila da se gledaju tuđe mane zato što se svoje nemaju (ja znam da ih imam omanji milion, pa računam da bi bilo previše da usvajam i tuđe... )... A to za sedenje na šank stolici, mislim da si već spominjala (ili sam to slušala od nekog drugog, znam samo da mi je poznato). Imam ja jednu drugaricu koja je tako superelastična i uvek sedi na te neke neobične načine kako prosečno gibak čovek ne bi ni mogao da sedi... takva joj je i sestra.... NIkad je još nisam videla da sedi onako u nekom klasičnom položaju .... naravno pričam o sedenju kod kuće.... Potpuno je elastična, nestvarno, i to je valjda neka genetika....

A ovo što je Duda pričala....(razvlačim temu unedogled ali mislim da je takođe zanimljivo) o tom nekom sedenju, stajanju.. koje nije tromo i koje je aktivno... o tome bi valjalo razmisliti, to može da bude vrlo korisno. Meni se na poslu recimo dopada (jedina stvar koja mi se tamo dopada hehe) činjenica da i pored toga što je u pitanju kancelarijski posao, za kompjuterom, jako često moram da ustanem da bih uzela neki papir i slično... Štampač je tako postavljen da moram da ustanem i odem po nešto... plus još neke radnje... A to je prava stvar, to garantuje da neću sedeti osam sati manje pauza ili vreme provedeno u toaletu. Ovako ustanem mali milion puta, pa sam baš o tome i razmišljala od prvog dana. Eto bar jedne dobre stvari tamo...
Osim toga, to ,,nemirno,, sedenje koje spominje Duda (samo se nije tako izrazila) podseća i na onu decu koja nikad ne miruju, što je takođe dobro. Sećam se kada je moj sestrić bio mali..... pa kad ne jurca i ne skače nego stoji i nešto nas pita ili traži nešto od nas... npr drži se za neku fotelju ili nešto pored čega se našao... a jedna noga je uvek vazduhu i mlatara ili pravi neke pokrete... Bilo šta da se radi samo nikada nema onog apsolutnog mirovanja... mnogo je takve dece. Od ovoga bi trebalo napraviti naviku, hvala Dudi što je to spomenula.
Ja nisam kao ona, ali nisam baš ni troma. Zavisi gde sam, kad sam, šta sam.... kako sam raspoložena... koliko ću biti aktivna ili hiperaktivna, koliko poletna a koliko usporena... U svakom slučaju mi sve ovo prilično zavisi i od raspoloženja..... Ali, ne bi bilo loše porazmisliti o ovom aktivno pasivnom držanju... mislim nemirnom sedenju ili stajanju...

Jedna stvar koju se uvek trudim da radim je da npr, kada stojim u autobusu ili bilo gde stojim pravilno i zategnuto.... prventveno zato što je to ključno za kičmu koja mi je puna dijagnoza, drugo - jer je dobro upravo za zatezanje mišića i telo. Npr, kada nosim teret (što je često), manji ili veći, baš se trudim da se pravilno držim i pravilno hodam jer ne smem više da zlostavljam svoju jadnu kičmu, mnogo je toga prepatila... To znači ispravljenost, zategnut stomak odnosno stomačne mišiće (zategnut stomak a ne uvučen stomak) i dakle nošenje i držanje tereta stomačnim mišićima, rukama i nogama a nikako kičmom.... O ovome vodim računa i kada se penjem na svoj sprat bez lifta (tri i po sprata najviših plafona) sa nekim kesama u rukama.... Ovo čuvanje kičme je istovremeno dobro i za sve ostalo.....


Hrana kao hrana.....
Danas ponovo sve u mom maniru...
Očigledno sam se za vikend ugojila, videćemo sutra prekosutra kako to tačno izgleda tj kako izgleda na vagi....Nisam se jutros izmerila kako valja (merenje ostavila za kasnije kad sam već popila i dve velike čaše vode i veliku kafu)....
Sutra se nastavlja jesen koja evo traje već mesecima...... Bezvezno je vreme, ali šta da se radi....

Ana, vikend jeste ispao odlično, jedino je bilo premalo vremena... nažalost.