Dijeta.net

A to je skupo jako, hm? Ne smem pitati roditelje, 100% ce mi reci da mi nije potrebmo...

Mishu, psiholog ne bi trebao da bude skup,ne bi trebalo da se placa, mislim da u Domu zdravlja u svom gradu mozes da odes kod psihologa, ili u skoli... A nutricionista, u Nishu se placaju testovi, tako sam chula, ali ti ne moras da ih uradis ako ti je skupo Ali se sam odlazak kod nutricioniste ne placa, ide se uz uput doktora opste prakse . Nadam se da sam ti pomogla

Kod takvog psihologa sam vec bila zbog nekih dr. razloga... Kao da sam pricala sa girl magazinom
A planiram sto pre da odem kod nutricioniste...

Inace, tnx

Mish napisao: Kao da sam pricala sa girl magazinom

nadam se u pozitivnom smislu... inache, nema na cemu

Naravno negativan, onda sam mogla kupiti to s.anje na kiosku

Mene je JAKO tesko razumeti to su mi svi rekli, mnogi misle da sam wierd

Treba mi neki predobar psiholog... Oduvek sam takvog htela, bilo mi je ql, neko ko ce te sigurno SASLUSATI, kad vec od toga zivi...

Ok, nije mi namera bila takva... otprilike znam kako funkcionise sve to jer sam zavrsila medicinsku skolu, a i sama povremeno posecujem psihologa zbog odredjenih problema... I tako....

privatan psiholog je oko 30 evra za 1h a privatan nutricionista....hm....mislim da tu cene vise variraju

Ljubicice, pa nisam nista lose ni rekla ni mislila a da se odnosi na tebe

Skupo..... 30 evra

I jeste skupo pogotovo sto se ne dolazi na 1 razgovor vec najmanje 7kom.

Pitala ja moje za psihologa... I ne slazu se, kazu nije mi potrebno

Niko mi ne veruje da nesto nije u redu sa mojom ishranom zato sto imam 54 kg moram li da se ugojim da bi mi neko poverovao?

Kazu i nutricionista je skup

Hvala svima, posebno Andjeli
Pre sam se prezderavala 2x nedeljno, od kako se informisem malo vise na ovom sajtu, period izmedju 2 prejedanja se sve vise povecava, a prejedam se sve manje i manje. Cak ne bih to vise ni nazvala prejedanjem
Hvala

To je jako lepa vest, Mishu Bash mi je drago

cao!! procitala sam tekst o prejedanju i stvarno sam se pronasla tu.....
shvatila sam da je to i moja boljka i da u stvari ne znam razlog zasto mi se to desava!!!
imam 21. godinu i citav zivot sam bila gojazna do avgusta prosle godine kada sam odlucila da idem na dijetu.mada sam i pre drzala dijete ali su sve bile kratkog veka!!! nije to bila nijedna klasicna dijeta ali sam maksimalno izbacila slatkise, hljeb, tjestenine,.... jela sam dosta voca, kuvano povrce, smanjila porcije,.... uspela sam da skinem 14 kg!! sve do jula ove godine kada sam se vratila na staro i za dva meseca vratila 10kg!! i to tako sto sam jela po citav dan i bez reda! jela sam i kada jesam i nisam gladna i to do te mere da me stomak i zeludac tako zabole ali ni tada nisam prestajala!!! desava mi se to sto kada nesto uzmem da jedem dok ga ne pojedem ne mogu da se smirim!!! kada odlucim da od sutra prestanem sa tim uspem jedan dan ali vec sledeci prekrsim tu odluku... cesto razmisljam zasto to radim i pokusavam da nadjem razlog ali ne uspevam... i tada padnem u depresiju unervozim se i u poslednje vreme osecam da MRZIM samu sebe zbog toga! svesna sam pre svega da je to jako pogubno za moje zdravlje ali koliko god da pokusavam na kraju uvek pokleknem.
problem je to sto ja UVIJEK RAZMISLJAM O HRANI I O TOME STA BIH MOGLA DA JEDEM i to me ubija!!!! znam da mi treba pomoc ali totalno sam izgubljena i ne znam sta da radim

please help me

Ćao change123, i ja sam se prejedao al doduše nisam išao do granice bola kao ti, ali bi to morala nekako da si izbaciš pojam žderanja iz glave, ako želiš lepo otvoriš svoj dnevnik (možda si već nešto čitala tamo) i onda izložiš svoj problem, pa će ti svi poželeti toplu dobrodošlicu a i počeće saveti, još jednom dobrodošla.

hvala ti na podrsci!!!
drago mi je da me neko razume
sto se tice mog problema mnogo mi znaci da o tome pricam sa nekim ko ce da me razume!! ja sam po prirodi jako stidljiva sto je verovatno posledica mog izgleda i nisam imala hrabrosti ni sa kim da pricam o ovom problemu od mojih poznanika zato sto mislim da me nece razumeti!!!
ali ja non stop razmisljam o tome i o hrani i to me cini depresivnom!!
pocela sam jako da se brinem zato sto u poslednje vreme ne mogu ni da ucim kako treba i bojim se da necu moci da ucim koliko bi trebalo!!! ja inace studiram i do sada mi je islo jako dobro!! Sada se bojim da me ovo stalno razmisljanje o hrani ne upropasti i to na mene utice jako negativno!!!
svesna sam ja da ovo sto radim sebi steti i mom fizickom i psihickom stanju i ma koliko da razmisljam o tome i o nekom izlazu ne mogu da ga nadjem!!!
stalno razmisljam da to nije vredno i da treba sebi da postavim neku granicu ali nikako ne uspevam!!

prije nego sto mi se to desi(prejedanje) jako sam nervozna, u ustima imam cudan ukus, u nogama mi proradi nesto i kada uzmem prvi zalogaj onda krene dok me zeludac ne zaboli.... samo prelazim sa jednog na drugo bez ikakvog reda....
i dok jedem u meni se javlja kajanje i besna sam i ljuta na sebe sto ne mogu da kazem NE!!!!!!!!
I MRZIM SEBE ZBOG TOGA!!!!
ZASTO JA MORAM DA JEDEM DO GRANICE BOLA????
ZASTO NE MOGU DA SE ZADOVOLJIM KAO SAV NORMALAN SVET S NEKOM NORMALNOM KOLICINOM???
MOGU SEBI DA POSTAVIM GRANICU U MNOGIM STVARIMA I DA SE NATERAM DA URADIM MNOGE STVARI ALI KADA JE TO U PITANJU PROSTO NE MOGU?!?!?!?!?!?
I DOKLE CU VISE DA SE VRTIM U TO ZACARANOM KRUGU?!?!?!?!