Računam da je gotovo jedno krupno poglavlje, nije stvar u diplomi nego u tom znanju da će sad lakše stati na svoje noge i da sam mu manje potrebna. Za mene je to nekako uvek bila poenta svega, da se deca osamostale, koju god školu da su završila ili nisu završila. Imala sam običaj, kad je bio skroz-skroz mali, tek naučio da hoda, da ga kao bajagi u šali iz čista mira gurnem. Pitala me komšinica šta to radim, da li sam normalna. A ja joj kažem - hoću da nauči da se dočeka kad padne. To sam zapravo radila sve ove godine, i nadam se da sam ga naučila da se dočeka kad padne. I diploma je deo tog paketa, još jedan korak ka osamostaljivanju, ne nešto što ćemo da okačimo na zid da se hvalimo.
Srećna majka se u međuvremenu razbolela, juče temperatura, šmrkanje, uši, sinusi, pluća. Pomorandža me digla iz mrtvih i danas mi je mnogo bolje, samo što sam zbog nečega najstrašnije naduvena, da li od nimulida ili čega već. Ruke su mi kao krofnice. Jelovnik ću da upišem posle jer za razliku od jučerašnjeg dana, danas nemam baš nešto apetita.
Jučerašnji jelovnik je npr. bio doručak ajran, ručak manja kriška sira + salata, prva večera čorbica od karfiola na mleku (2 mala tanjira), druga večera oko 150 g mesa (pola kobasice i 2 ćevapa), spanać i salata. Skroz sam uredna s jelom, pa računam da je ovo trenutno neki poremećaj s prometom vode.
Ispekla sam ih (ne znam koliko... mnogo ih je), s planom da ih očistim i naređam kao za musaku, i onda me je dokrajčila prehlada, pošto je aktivirala moju staru dobru reumu... skrkala sam se u krevet i pregurala užasnu noć s bolovima (i jaukanjem). Pre podne sam se konačno ispavala, ustala kao nova, i pošto sam juče za čitav dan pojela samo parče sira i tanjir povrćne čorbice (a usput mi se i stomak razludeo), stanem na vagu onako puna nade... i pokaže mi kilo više. 
Znači, definitivno nešto u vazduhu, posmatraću ovo kao višu silu.
, ali kako bude.
te čorbice zaista "podižu iz mrtvih" što bi se reklo
Srećno sa selidbama i da bude lahko i neosjetno 
Zapravo smo već počeli, birkamo sad sve ono što nam nije akutno potrebno i što ne mora kamionom, glavni deo sledi kasnije... fale mi plakar i cipelarnik, koji mi se ne kupuju sad (jer ne znam šta će se uklapati u naš budući konačni dom)... treba nam još jedna karniša jer naša ne odgovara po dimenzijama... i tako, zanimljivo je. 
Pošto na meso praktično nisam naletela, dodala sam posle 4 manja ćevapa (i naviljak salate). Đuveč je bio neskrobni (paradajz, paprika, šargarepa, zelena boranija, luk, tikvica), ali uz izvorno povrće ubačena je i jedna konzerva gotovog đuveča, a tu turaju šećer... mislim da mi nije prijao (malo su mi naduveni kapci), tj. ne bi se osetila ta mala količina šećera da prase nije popaslo trećinu šerpenje. Mislim da sam juče pojela najmanje kilo i po povrća, dobro je te dušu ne ispustih.