[boki 66]

Dudice , samo da te pozdravim ako virnes , stare drugare nisam zaboravil aiako me slabo u dnevniku ima . Znam da si sad u velikom poslu prekosutra ti je slava . Veliki pozdrav! Bice sve dobro samo neka ste svi zdravi!

[AnaV]

Pridružujem se čestitkama za slavu!

[Debeliccka]

Nisam znala da vam je slava...
Srećna slava i da ste svi zdravi i veseli!

[madam mim]

, nadam se da je bolje Dudićka!

[AnaV]

[dudank]

Samo kratko, da zahvalim na čestitkama svima koji ste svratili.

Anči, problemi su nažalost i dalje prisutni, dobrim delom takvi da ne mogu da utičem na njih, nego jedino mogu da se kidam, a oni na koje mogu da utičem i sa kojima sam se uhvatila ukoštac oduzimaju mi toliko vremena da izazivaju treću vrstu problema (između ostalog i besparicu), i to se tako vrti ukrug. Taman posla da se prepustim, znaš me, ali naporno je i psihički i fizički, a moglo bi da potraje još mesecima, tako da trenutno nastojim da priberem sve snage.

Boki, bio je tu i problem zdravlja prisutan, i još je donekle, ali da ne mračim sad.

Mršo, hvala! Potrudili smo se da proslavimo kako valja i trebuje.

Mim, videh da si se pojavila, pratiću koliko mogu!

Morski višak je još tu i najiskrenije me ometa u svakodnevnom životu, tako da sad čekam zgodan trenutak da ga sljuštim, to jest čekam jeftinije povrće, jer je ovde opremljenost prodavnica nula, a ono čega ima toliko je skupo da stvarno ne mogu da uzimam u većim količinama (i onda popunim obroke nečim drugim, malo kaloričnijim, pa zato i nema pomaka). Ali pozitivno je to što se i dalje držim istih navika, normalnih količina, nema tu nekih nekontrolisanih ispada, nije ih bilo čak ni za vreme praznika; takođe od raspoloživih namirnica prosto po inerciji biram ono što je najzdravije, uopšte ne razmišljam o tome. Eto, drago mi je što su se te navike očigledno primile jednom zauvek, a i svest da bih samo napravila sebi dodatni problem kad bih se previše opustila. I naravno, tu je stara dobra navika da se svakog jutra izmerim... tako da je ipak manje-više sve pod kontrolom što se toga tiče. Ovo mi je bio veliki ispit, da sa ovako malo spavanja ne skliznem u obrazac zatrpavanja umora hranom, a tu su i neki privremeni planovi za skidanje bar jednog-dva kilograma pre nego što krene normalna pijaca, ali ne bih sad o tome, pošto su mi dani tako nepredvidljivi da se ne usuđujem baš mnogo da planiram.

Napisah svašta i ništa... ali eto, koliko da se zna da još mrdam.

[AnaV]

Svima nam je teško na ovoj skupoći, a malo izbora! Dobro je što imaš te dobre navike, kojih se ja uglavnom pridržavam, ali ja imam i veliku manu-slatko u vreme kada ne treba. Prosto imam napade kada moram da pojedem nešto slatko, a uvek imam ono što volim. Znam da si ti kao i Debelicka po tom pitanju karakter!
Jedva čekam pijacu i toplo vreme, ne toplo, toplije nego sada!

[dudank]

Anči, nije to čak ni karakter, nego kad se jednom čovek skine sa šećera, više uopšte nema potrebu za njim. Prosto jedan višak u ishrani... znaš da sam bezbroj puta navodila podatke o konzumaciji šećera kroz vekove - on je novotarija i našem telu zapravo ne može ni da nedostaje. (To jest, mogao bi da se uporedi s cigaretama, a to poređenje je tebi blisko - i ja često kažem da "moram" da zapalim cigaretu, a "moram" samo zato što sam sama sebi stvorila naviku... nigde u našem genetskom zapisu ne stoji da nam je neophodan nikotin. E, isto to važi i za šećer i slatkiše. )

Uskočila sam i danas, samo da pribeležim samo kako mi već neko vreme izgleda ta donekle modifikovana ishrana... Jogurt je izbačen 100%, imala sam pokušaj da ga vratim u jelovnike, ali svaki put mi je bukvalno spržio onaj deo gde se jednjak spaja sa želucem, tako da sam se oprostila s njim i prešla na dobro staro kiselo mleko (sa 3,2 mlečne masti, jer sve ispod toga je splačina), i tu je i standardno mleko za večeru (1,6 ili 1,8, kako kad); smanjila sam unos mesa, tako da i dalje mogu sebi da priuštim veće količine sira a da ne prekardašim s proteinima (to je u jednom trenutku krenulo kao posledica kućnog budžeta, a onda sam shvatila da mi izuzetno prija); čak ponekad priuštim sebi dan bez mesa, i tog dana jedem manje kalorične mlečne proizvode, povrće i dodam neku manju količinu hleba (polubelog ili belog, i dalje sam protivnik integralnog, pogotovu sad kad ulazim u neke godine kritične za osteoporozu); između imam normalne mesno-povrćno-mlečne dane bez hleba; voće sam potpuno premestila u noćne sate, naročito pomorandže (zbog melatonina, koji sjajno utiče na spavanje); povremeno ubacim ono što u šali nazivam "detoks-dan", tj. dan s koncentrovanim masnoćama i minimumom UH, uz neko povrće koje ima visok IF (npr. kombinacija mlečno - suva slanina - ljute papričice - maslinovo ulje - gomile začinskog bilja), posle kojeg uvek izbacim nagomilan višak vode u telu. Jedem koliko sam gladna i nemam nikakvih ograničenja, zveknem čak i neko pivce tu i tamo... naravno, za praznike su bile mnogo lošije iskombinovane namirnice (moja bolna tačka je ruska salata, a ove zime smo je više puta pravili - znam šta će Mrša na ovo da kaže, okriviće majonez, ali ja krivim grašak i krompir u njoj, nije im mesto uz proteine i masnoće), ali između sam jela ovako i zato i nema prazničnog viška preko ovog "morskog". Sad je s praznicima gotovo i težina već kreće naniže, tim delom sam potpuno zadovoljna... nisam zadovoljna situacijom s povrćem, to sam već rekla - ovde je nezamislivo loše snabdevanje, smučio mi se već kupus u sto varijanata... sreća te nam je sva zimnica bez trunke šećera (osim čilija), tako da dopunjavam obroke njome, ali s obzirom na to da sam navikla da pojedem oko kilogram povrća na dan, to mi i nije neko rešenje. (Stvarno bih se osećala glupo kad bih jela dve tegle zimnice svakog dana.) U svakom slučaju, vrtim taj raspored i savršeno mi odgovara sad preko zime, mislim da bolje od ovoga ne mogu trenutno da izvučem iz onoga čime raspolažem.

Ispade podugačak izveštaj, nadam se da nisam udavila.

[Debeliccka]

Ti ne pišeš danima, ali kad napišeš napišeš pametno, konstruktivno i dakle korisno... Tako da, nema govora o udavljenju....A izgleda da se smeši i ona riba Duda što su zbog nje hteli da se tuku u kafani....

(moja bolna tačka je ruska salata, a ove zime smo je više puta pravili - znam šta će Mrša na ovo da kaže, okriviće majonez, ali ja krivim grašak i krompir u njoj, nije im mesto uz proteine i masnoće),

hehehe
...neću da kažem to....delim ja tvoj odnos prema masnoćama, no sekirare..
Mnogo volim rusku salatu.
Razlog što se protivim majonezu je taj što je isti generalno kaloričan a obično ga jedemo kao dodatak uz još šest artikala u obroku i ne računamo ga uopšte....složićeš se sigurno da prosečan naš čovek (i žena i dete i starac i svi...) rusku salatu ,,o praznicima,, jede uz sve ostalo pa se to baš nabere i nasabere.....
Slažem se za krompire i graškove....ja skrobove (osim hleba i slatkiša) i jedem samo kad situacija namesti (kad sam kod mojih ili negde)...nikad ih ne kupujem i ne planiram i ne poželim....
Sama kažeš čemu je mesto uz šta....a to što mene ljuti kod majoneza i ruske je upravo to jedenje uz sve ostalo.....Znaš već kako izgleda tipična praznična trpeza i sve to se jede uglavnom....

[AnaV]

Uvek sam govorila i mislila kako si potkovana znanjem i kako uveš imaš opravdane argumente za sve što napišeš. Zato treba da se čita tvoj dnevnik sa korisnim savetima!
Pa takva klopa- mislim na Rusku salatu, a i druge salate sa majonezom se kod nas uvek jedu kao prilog nečem, a ja mogu da je jedem i samu onako (nemojte da se nasmejete) pravo iz frižidera tek tako kada ga otvorim za nešto drugo.
Za kuvani krompir se ne slažem sa vama dvema, ali za pečen i pržen se slažem. Možda sam našla opravdanje za sebe, ili? Zaista sam se navikla da jedem kuvani krompir, nemam mnogo izbora!
Kiselo mleko ti je baš dobro, jedino malo nezgodno za te kako ti kažeš zezalice!

[dudank]

Anči, ja rusku salatu kao ti jedem, bez ičega... prejaka mi je da je kombinujem sa bilo čime, a i onda to nije taj ukus, ne volim ničim da je kvarim. Jedino što je uvek sipam sebi na tanjirić da bih znala koju količinu ću pojesti, ne jedem iz frižidera - tj. jedenje iz frižidera sam sebi zabranila još pre nekoliko godina. A što se krompira tiče, samo pričam o tome da je mnogo loša kombinacija koncentrovana masnoća + koncentrovani skrob, od nje se najbrže gojimo i pogubna je za holesterol... kuvani krompir je OK, a i pečeni ako se ne zamasti mnogo, a može i da se ne zamasti uopšte. Zato kritikujem ove kombinacije tipa ruske... koliko god je ja volela, znam da ne predstavlja doprinos zdravlju.

Mršo, pričamo o istom, jasno. Nego sam na nešto drugo mislila - mnogo puta smo pročitali kritiku majonezu, kajmaku i sličnom... i uvek razmišljamo u smeru da je višak taj majonez i kajmak... a možemo neki put razmišljati i kontra, da su nam između ostalog potrebne i masnoće, pa ako nam se npr. prijede majonez, tu višak postaje neki hleb ili šta već. Mogu se napraviti divne kombinacije salata i preliva s majonezom, pogotovu kad je domaći i bez šećera. (Pričam pogrešnom čoveku, ti već odavno praviš te kombinacije, kao ono tvoje s jogurtom. ) Tj. neka poenta bi bila da ne prepoznajemo baš uvek šta nam je grešno u tanjiru. (Mada tvrdim da nas neće baš ubiti ako povremeno pojedemo i neku masno-skrobnu đakoniju, samo da ne bude redovna navika.)

Kod mene trenutno low-carb, namestile su mi se ovih dana zgodne namirnice i uživam punom parom u tome što jedem, a i težina je krenula naniže... na prvom mestu hvala zelenišima koji su se konačno pojavili ovde (i po pristojnoj ceni), jedna briga manje, tj. ne moram da lupam glavu koju ću salatu jesti i koju čorbicu praviti. Moj život je pust bez svežeg povrća. (Eto, ko nije čuo... postoji i navučenost na povrće.) I volela bih da prozujim malo po dnevnicima, nek se ne ljuti niko ako ga preskočim... grabim neke slobodne trenutke danas.

[Magi]

Dragi Dudić,
vidim da je većina starih forumaša u sličnom stanju...Muče nas svakodnevne brige, a hrana tu i tamo...I ja jedva čekam lepše namirnice i maštam o povrću...
Šaljem ti
p.s. naravno da se nedamo, proći će i ovakvi dani....

[AnaV]

Ma da, razumemo se oko krompira. Kada ga pečem usvojila sam onaj Ružin recept bez masnoće- krompir nasečen u pleh sa malo crnog luka, pa dodam začine i malo vode, i tako pećem, stim što sam u poslednje vreme prvo malo obarila krompir, pa onda taj postupak u rerni. Malo sam i prozujala netom oko pripreme pečenog krompira, pa te recepte bez masnoće i primenjujem. Nekada mi je pečen krompir ( onako zapečen ) tako pripremljen sasvim dovoljan.
Slažem se sa tobom oko majoneza, neće nikom škoditi, ako ga jede po nekad uz nešto. Uostalom i dresing za salatu neko pravi sa majonezom!
Ja jedva čekam da se pojave crvene paprike, naravno malo jeftinije, nego što su sada u marketima, kao i karfiol da nešto menjam u ovoj mojoj jednoličnoj ishrani. Ubacim ja ponekad i nešto nedozvoljeno, ali retko, tek da me mine želja, kao neki dan spanać.

[dudank]

Magi, vidim u tvom dnevniku da si imala naporan period, nadam se da se vraćaš polako u normalu! Hvala ti što si svratila kod mene!

Anči, volim i ja dobro spremljen krompir, da ne lažem. Rasla sam u okruženju gde se krompir nije koristio kao prilog uz jelo, tj. najčešće se tretirao kao jelo za sebe, sam ili u nekoj povrćnoj kombinaciji bez mesa (ono što stalno pričam, da su naši stari mnogo pametno jeli), pa ga i sad tako posmatram... ne znam da li jednom u dve godine napravim pire kao prilog, a pržim samo mlade krompiriće (i to možda dvaput dok traje sezona, i jedemo ih samo uz salatu, ne kao prilog), sve ostalo što se u kući sprema od krompira ne sadrži masnoću ili stavim bukvalno trunku ako baš mora, i po pravilu je koncipirano tako da bude samostalan obrok. (Eventualno s kiselim mlekom u nekim varijantama, ali i to je vrlo lagana kombinacija.) Uz malo mašte, svašta može da se napravi od krompira a da ne bude ni masno ni bezukusno (pa onda zaboga "mora" da se kombinuje s nekom šnicletinom - cvrc). Poslednjih godina nam je hit onaj bugarski krompir - prokuvam u ljusci da bude polukuvan (i time uštedim dosadno ljušćenje), skinem ljusku, isečem na komade (šta znam - kao kocke od oko 3 cm, recimo), uvaljam u mešavinu mirođije, belog luka, slatke aleve paprike, malo bibera, naceđenog limuna, soli, nekoliko kapi maslinovog ulja, pobacam po papiru za pečenje (na rešetku ga stavim) i dopečem ga u rerni da dobije krckave ivice. Ili recimo krompir koji već više od 20 godina spremam za Badnji dan (ove godine smo ga izostavili, nažalost) - dobro opran krompir, s ljuskom ga isečem na debele režnjeve, malo ih zarežem nožem u šreh, uvaljam u gomilu senfa s belim lukom (senf može da se razredi malo vodom, a neki put dodam i origano ili estragon), poređam u pleh (ređam nakoso, tj. svaki sledeći red prekriva do polovine prethodni), i samo ispečem. Da ne pišem sad svakojake varijante, verujem da na netu već može svašta da se nađe (i sigurno bolji recepti od mojih, hahh ), nego mi je nešto drugo bilo poenta - ono isto što rekoh za majonez (i kajmak i tome slično), nije ni krompir bauk... bauk su nesrećne kombinacije.

Usput da se pohvalim da sam kilogram i nešto smakla poslednjih dana, samo zahvaljujući povrću kojeg sad mogu da se najedem kao čovek. (Danas ga nemam, ali nekako ću premostiti.)

[divlja ruža]

Draga moja Dudo,

ja sam svratila prvo iz ljubavi,na raport i na sve ostalo /mislim na informacije /.
Ovim putem oću da te obavestim,kako sam se organizovala ,a da ni jednom nisam pogrešila u periodu /koji još uvek traje/izrade zuba,naravno u svom dnevniku.
O problemima neću ni da pitam.Dovoljno je što ih imaš i guraš.
Miriše ti Ruža