Uf, sad je već uveliko "prijemno" ludilo... juče i danas je bio preliminarni ispit, sutra ćemo znati da li je dete prošlo u drugi krug. On kaže da je zadovoljan kako je uradio crtež, samo još profesori da budu zadovoljni.
Ne razmišljam dalje od toga u budućnost, šta bude - biće.
Malo sam i ja došla k sebi, juče me je baš otkinulo ovo sa svekrom, podsetilo me je na situaciju s mojim ocem pre 15 godina i na to bespomoćno iščekivanje. Ali opet, niko nema koristi od toga da se bedačimo pre vremena. Jedino mi je krivo zbog nekih naših debilnih "standarda" ponašanja, da se ja pitam, zapucali bismo sad, dok je čovek još živ... kad umre, biće mu svejedno. A mi umesto toga čuvamo taj "kredit" da bismo mu otišli na sahranu... e baš me ogorče takve stvari.
Još bi bilo fino kad bih imala čime da ubijam nervozu... s poslom mi se opet javila neželjena pauza i pojma nemam kako ću ispuniti vreme do srede... a to će biti i veliki finansijski manjak, što mi trenutno nikako ne prija. Manj da idem da berem neko voće
, da uposlim mozak i ruke, a i neki dinar da uzmem... ufff, trebalo bi da se radujem svakom slobodnom danu, a ja ne mogu i ne umem.
Ispade sad da samo nešto mračim... izvinjavam se, naletele nezgodne teme.
Dosadni jelovnik za danas:
D: jogurt s lanom
R: lubenica
U: neskafa sa 1 dl mleka
V: svinjski odrezak (dokrajčila but), ljute paprike, kriška sira 150 g... i pivoEdit* - Ipak sam dobila materijal za rad, eto lepe vesti...
Ako nestanem ovih dana, da znate šta je.
